EKONOMIKA PREDUZEĆA

1. EKONOMIKA PREDUZEĆA Prof. dr Ibrahim Jusufranić

2. POJAVE KOJE PROUČAVA POSLOVNA EKONOMIJA • POKAZUJE na primjeru istraživanja u SAD-u, zemlja u kojoj je poslovna ekonomija doživjela najveći razvoj i najširu primjenu u praksi. • Istraživanja koja je obuhvatilo 3000 odraslih ljudi, otkrilo je, između ostalog sljedeća saznanja: • 37% ispitanih misli da porast ili pad prihoda ni na koji način ne utiče na njihove živote, • 24% ispitanika nije znalo šta je privatno preduzeće, • Samo 9% ispitanih smatra da je naučno-istraživački rad i razvoj tehnologije prednost velikih preduzeća.

3. Samo 28% ispitanih znalo je da definiše profit koji ostaje nakon podmirenja troškova i poreza. • Isto tako, slična neznanja pokazali su službenici iz jedne velike banke iz New Yorka, koji su imali fakultetske diplome, ali niko nije pohađao kurs iz poslovne ekonomije. • Većina nije znala da kaže kakva je razlika između kapitralizma i komunizma, takođe nisu znali da objasne ulogu federalnog sistema rezervi u Američkoj privredi.

4. Jedna grupa studenata sa Univerziteta Michigen na pitanje koliko automobil čija je vrijednost 6000$ je skuplji zbog uloženih sredstava u reklamu. • Odgovor je od 20$ do 2500$. • Stvarni troškovi reklame po automobilu su se kretali od 30$ do 90$.

5. POJMOVNO DEFINISANJE EKONOMIKE PREDUZEĆA • Ekonomika preuzeća je najmlađa naučna disciplina iz oblasti ekonomskih nauka. • Geneza potiče od grčkih riječi oikos i nomos što znhači “zakonitost poslovanja u kući”. • Razvoj ekonomike preduzeća tijesno je povezan s razvojem proizvodnih snaga, naglim razvojem nauke i tehnologije. • Mijo Mirković (1950) definisao je kao konkretnu i praktičnu naučnu disciplinu koja izučava proizvodnju, koristeći i princip koji je utvrdila politička ekonomija.

6. Ekonomika preduzeća dobila je ime jer obuhvata područje poslovanja preduzeća, a budući da je preduzeće osnovna ekonomska ćelija društva. • U drugim državama ekonomika preduzeća ima drugo značenje, na engleskom području zove se MICROECONOMICS ili ECONOMICS OF THE FIRM i BUSINESS ECONOMICS. • U bivšoj Jugoslaviji se zvala ekonomika organizacije udruženog rada ili ekonomika osnovne organizacije udruženog rada.

7. Samuelson (1992) definiše ekonomiku preduzeća kao makro ekonomsku koja proučava funkcionisanje privrede kao cjeline, a mikroekonomija proučava funkcionisanje pojedinih komponenti privrede kao što su proizvodni sektori, preduzeća i domaćinstva. • Makroekonomija istražuje rast proizvodnje, inflaciju i nezaposlenost ukupnom novčanom masom te istražuje zašto se neke zemlje uspješno razvijaju dok druge stagniraju.

8. Šimun Babić (1970) definiše ekonomiku preduzeća kao nauku koja istražuje opšte ekonomske zakonitosti koje se javljaju s odgajanjem snage i sredstava u radne procese i sa ostvarivanjem ekonomskih rezultata obuhvatajući radne procese unutar preduzeća, kao i odnose preduzeća s tržištem i drugim jedinicama. • S. Kukoleča (1968) definiše ekonomiku preduzeća kao naučnu disciplinu koja izučava ekonomiju preduzeća kao konkretnu ekonomsku stvarnost u cilju izučavanja ekonomskih zakona koji djeluju u ekonomici preduzeća te principe rezultata reprodukcije.

9. Ekonomika preduzeća kao naučna disciplina nastoji proširiti postojeće i doći do novih objašnjenja, a naročito onih koji se izučavaju kroz: a) Spoznaju - preduzetništvo - marketing - menadžment

10. b) Učinak - psihologija - motiviranost - sociologija - kibernetika - privredno pravo - radno pravo i - ekologija. • Ekonomika preduzeća se služi sljedećim principima: • Ekonomski principi • Humani principi • Principi okruženja

11. Ekonomski principi su usmjereni na povoljniji odnos rashoda i prihoda i to u sljedećim oblicima: • Maksimalni principi • Minimalni principi • Humani principi polaze od čovjeka da njegovi zahtjevi podmirivanja potreba odgovaraju njegovim potrebama, odnosno njegova prava proističu iz njegovih obaveza. • Princip okruženja podudara se sa ekološkim interesima sigurnosti čovjeka kao subjekta u procesu proizvodnje.

12. Ekonomika preduzeća kao nauka počiva na : • Ekonomika preduzeća kao nauka o privrednim preduzećima • Privredna preduzeća • Preduzetnik • Preduzetništvo.

13. EKONOMIKA KAO NAUKA O PRIVREDNIM PREDUZEĆIMA • Ekonomika kao nauka o privrednim preduzećima je interdisciplinarna nauka koja u svom posmatranju ne uzima samo spoznaje koje se bave izučavanjem problema preduzeća nego i spoznaje drugih nauka: psihologije, sociologije, pravniha nauka. • Ekonomika preduzeća najbliže je povezana sa nizom makroekonomskih i mikroekonomskih nauka.

14. Ekonomika preduzeća dijeli se na - opštu ekonomiku (rukovođenje i upravljanje , marketing i informisanje, kadrovi, organizacija kontrole, proizvodnja i finansije i računovodstvo) - posebna ekonomika (ekonomika industrije, poljoprivrede i šumarstva, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva, bankarstva, zanatstva, osiguranja i narodne privrede). • Posebna ekonomika se dijeli: • Prema poslovnim funkcijama, • Karakteru vlasništva, • Kombinacijama kriterija.

15. Zadatak opšte ekonomike preduzeća je da prati i proučava zakonitosti rasta i razvoja preduzeća, što je zajedničko za sva preduzeća. • Zadatak posebnih ekonomika preduzeća je da prati i proučava posebnosti ili specifičnosti svakog pojedinog preduzeća, pojedinih vrsta djelatnosti (industrija, trgovina, saobraćaj i dr.). • Zatim da prati poslovne funkcije kao što su ekonomika nabave, prodaje, proizvodnje, uskladištenja, te prema karakteru vlasništva: državna preduzeća, privatna i mješovita i sl.

16. Da je ekonomika preduzeća nauka dokaz je njen pristup problemima i tumačenjima i objašnjenje određenih pojava. • Ekonomika preduzeća ima svoje: - stavove, - procese, - subjekte, - pokazatelje.

17. STAVOVI EKONOMIKE PREDUZEĆA • Stavovi o faktorima proizvodnje • Stavovi o faktorima odlučivanja • Stavovi o sistemima • Stavovi o upravljanju (rukovođenju) preduzećem.

18. Stavovi o faktorima proizvodnje • Dijele se na: a) elementarne: rad; predmeti rada; sredstva rada. b) faktore odlučivanja: : organizovanje; planiranje i organizacija. • Cilj poslovne djelatnosti preduzeća je prodaja proizvoda ili usluga. • Zajedničke determinante svih privrednih sistema su: - faktori produktivnosti, - ekonomičnost, te - finansijska uravnoteženost.

19. Uspostavljanje sistema uravnoteženosti ovisi o vrsti privrednog sistema: Tržišna privreda: - princip ekonomičnosti, težnja ka dobiti - princip samostalnosti i samostalnost preduzeća - princip samoodređivanja sloboda u odlučivanju preduzeća.

20. Planska privreda: - determinante planiranja poslovne politike višegodišnjih planova, - princip radnih jedinica: radne jedinice (pogon) nesamostalne - princip kolektivnog odlučivanja: učestvovanje radnog kolektiva u odlučivanju.

21. Stavovi o faktorima odlučivanja • Odlučivanje je u samom centru pažnje. Proces odlučivanja preduzeća se odvija u fazama: • Stvaranje dobre volje • Postizanje cilja • Za neke Njemačke teoretičare odlučivanje je od bitnog značaja za ekonomiku preduzeća pa ekonomiku preduzeća tretiraju kao nauku o odlučivanju.

22. Stavovi o sistemima • Preduzeće je podsistem privrednog sistema. Stavovi o upravljanju preduzećem • Ekonomika je nauka o upravljanju preduzećem. Ekonomika preduzeća uz pomoć drugih društvenih nauka: psihologije, sociologije, politologije i dr. objašnjava ljudsko ponašanje u odlučivanju i procesu upravljanja.

23. PROCESI EKONOMIKE PREDUZEĆA • Proces je vremenski redoslijed stanja i događaja kroz koje nastaje neka radnja. Procesi u preduzeću odvijaju se između nabave i tržišta prodaje. • Oni mogu biti: • Ekonomski procesi • Procesi finansiranja • Procesi informisanja

24. Ekonomski procesi • Mogu se pojaviti kao: • Materijalna dobra i • Nematerijalna dobra • Materijalna dobra su: - sirovine, - pomoćni materijal, - pogonska energija, - gotov proizvod, - trgovinska roba.

25. Nematerijalna dobra mogu obuhvatati: - uslugu i - pravo. • U tom slučaju postoje dva tržišta: - tržište nabave i - tržište prodaje

26. Proces finansiranja • Procesom finansiranja poslovne djelatnosti preduzeća dolazi se do potrebnih sredsta za proizvodnju, a u krajnjem slučaju i do očekivane dobiti. • Proces finansiranja polazi od tržišta nabave preko marketinga, nabave i proizvodnje do tržišta prodaje.

27. Proces informisanja • Sastoji se u protoku informacija unutar preduzeća. • Informisanje se može izvršavati u : • množini (između pojedinih službi, sektora, odjeljenja itd.) • jednini (između radnika na njihovom radnom mjestu). • U informisanju se raspoznaju zahtjevi; predviđanja; rashodi; prihodi; podaci o investicijama i sl.

28. Informacije mogu biti: • Spoljne (eksterne) koje preduzeće razmjenjuje sa ostalim preduzećima, prvenstveno sa dobavljačima i kupcima. • Unutrašnje (interne) koje se razmjenjuju putem raznih izvještaja unutar preduzeća od odozgo na dole kao i odozdo prema gore. • Pri tome se razlikuju: - materijalne informacije, - informacije o kapitalu, - personalne informacije.

29. SUBJEKTI EKONOMIKE PREDUZEĆA • Subjekti mogu biti: • Unutrašnji (interni) • Spoljni (eksterni) subjekti. • Unutrašnji subjekti: - vlasnici preduzeća, - članovi uprave, - članovi nadzornih odbora, - rukovodioci prodaje, - saradnici, - savjetnici radnika.

30. Spoljni subjekti: - dobavljači, - kupci, - konkurencija, - banke i druge ustanove i institucije, - povjerioci, - dužnici, - berze i sajmovi, - posrednici u prodaji, - preduzetnici ili njihova poslovna udruženja, - razna udruženja, - organi vlasti, - spoljni saradnici, - zainteresovana javnost.

31. POKAZATELJI • Pokazatelji su kvantitativni izrazi odnosa između elemenata, izlaza iz sistema i ulaza u sistem. • Naročito se ističu: - ekonomičnost, - produktivnost, - rentabilnost, - likvidnost.

32. Predmet izučavanja ekonomike preduzeća je samo preduzeće, odnosno njegovo unutrašnje i spoljno poslovanje, ali samo sa aspekta rezultata ulaganja za realizaciju konačnih rezultata. • Ona nije tehnička nauka, nije ni tehnički priručnik. Ona je obična teorija koja služi praksi. • Ne može se od ekonomike preduzeća očekivati kao naučne discipline da tumači tehnike poslovanja i način privređivanja.

33. Kako u obavljanju poslovnog procesa preduzeća učestvuju i odgovarajući subjekti, onda su i oni predmetom izučavanja za naučne discipline kao što su: - izbor potrebnih resursa, - učinci primjene novih tehnoloških i radnih metoda, - problemi obračuna i smanjenja troškova, - izbor proizvoda, - odlučivanja, - problem finansiranja, - informisanje, upravljanje, vlasništvo, odnos preduzeća i društvene zajednice itd.

34. Zadatak ekonomike preduzeća je: - uočavanje mogućnosti da preduzeća svoje rashode pokriju svojim prihodima, - da utvrde odnose između učinaka i troškova, - da utvrde odnose koji postoje između uloženih sredstava i koristi od tih ulaganja, - da objašnjava ekonomske pojave u procesu poslovanja i da omogući djelotvornija odlučivanja.

35. U ekonomici preduzeća prednjače metode: • induktivna i • deduktivna. • Međutim, postoje i druge naučne metode kao što su: • analiza, • sinteza, • poređenje, • intervjui i dr.