Kako akrecija hladnog gasa uti če na e volucij u kosmoloških Lajman-alfa objekata

1. Kako akrecija hladnog gasa utiče na evoluciju kosmoloških Lajman-alfa objekata Marijana Smailagić Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu Mentori: Milan Bogosavljević, Miroslav Mićić

2. Kosmološki Lajman-alfa objekti kontinuum NB-kontinuum Ogromni oblaci emisije Lajman-alfa linije na z = 3.1 (Steidel et al. 2000)

3. Kosmološki Lajman-alfa objekti(LAB) • rani Univerzum, z = 1– 6.6, najviše na z~2-3 • Lajman-alfa linija • veoma veliki, luminozni i difuzni u Lya liniji • bez očiglednog izvora energije

4. Kosmološki Lajman-alfa objekti SSA22: još 33 manjih LAB (Matsuda et al. 2004) (i manji broj LAB…) Oblast oko jata u fazi nastankau SSA22 oblasti (Matsuda et al. 2011) • Retki, u gustim oblastima, asocirani sa drugim galaksijama •  mesta nastanka najmasivnijih galaksija

5. Izvor energije • Akrecija hladnog gasa • AGJ ili nastajanje zvezda • Vetrovi sa SNe ili AGJ • Plus rasejanje na HI gasu Dva LAB u nekoliko oblasti spektra (Lya , V, IR, X) (Chandra) Spektar jednog LAB (Prescott et al. 2009)

6. Akrecija hladnog gasa • Tamna materija • Hladan gas (Tmax< 250 000 K) • Topao gas (Tmax> 250 000 K) Akrecija gasa u jednom halou iz simulacije Kereš et al. (2009) Desno: samo za hladan gas

7. Koncentracija LAB iz posmatranja (Ncom) • Maksimum • na z~2-3 ZaLLya > 1043 erg/s, d > 50 kpc

8. Koncentracije iz simulacije • Izvor energije: Akrecija hladnog gasa • dMc/dt : FG11 • fa : % energije u Lya liniji • fc : % energije koji zagreva tokove hladnog gasa i izrači se • DF: iz gustine duž radijusa haloa • Luminoznost za 4 slučaja: • r = 0 i 0.2Rv, i • fafc = 0.34 i 0.10 Haloi iz našesimulacije (Martinović et al.) • fL: N(<L) r i fafc

9. Priraštaj akrecije hladnog gasa • FG11: u funkciji od z i M • Ekstrapolacija: polinom 1. stepena po logM i 3. stepena po log(1+z) Fit priraštaja akrecije hladnog gasa za z=0-5

10. LAB: L > 1043 erg/s Luminoznost Luminoznost za slučaj M0-34 i za fit G10, za z = 0 – 6 Luminoznost za 4 slučaja u našem modelu za z=0, 2, 6

11. Raspodela masa haloa na z

12. Luminoznost • LAB • Haloi sa L ~ 1043 erg/s • max na z~3 • Haloi sa • L ~ 1043.5 erg/s • max na z~2 • Rast haloa • + • opadanje dMc/dt • Menja se luminoznost Histogram luminoznosti za z = 0 – 6

13. Funkcije luminoznosti • Slaganje za M0-34 Poređenje funkcija luminoznosti iz simulacije (za slučaje M0-34 i M2-34) i iz posmatranja, za z=3.1 i z=2.3. • Slaganje za M2-34 Osim za najluminoznije LAB • Drugi uticaji: radijus, prašina, faktor fa

14. Koncentracija LAB iz simulacije • Brzo opada sa z • z~0 • Max na z~1.5-3.5 (M0-34), z~2-3 (M2-34) z~1.5-2.5 (M0-10) z~1.5 (M2-10) • G10: dosta veće Koncentracije LAB iz simulacije za 4 slučaja za luminoznost, i za fit G10

15. Koncentracija LAB iz simulacije • Kriterijum d>50 kpc • delimo sa 2 • Ne skaliramo • M0-34: z=3.1, z~4 • M2-34: z=2.3 • Manji z • z>5 Poređenje koncentracija iz simulacije (za slučaje M0-34 i M2-34) i iz posmatranja

16. U pojedinačnim haloima • Slično kao • koncentracije • z~0 • Promenljivost Primer promene luminoznosti sa vremenom u pojedinačnim haloima

17. Neslaganje Ncom sa posmatranjima • dMc/dt u funkciji od radijusa u halou • Uticaj prašine i faktora fa • Drugi izvori energije LAB • (Poređenje sa posmatranjima)

18. Uticaj promene dMc/dt u funkciji od radijusa u halou 1. Fit dMc/dt Luminoznost: pretpostavimo da se dMc/dt menja linearno sa radijusom u halou Na intervalima [0, 0.5Rvir] i [0.5Rvir, Rvir]

19. Uticaj promene dMc/dt u funkciji od radijusa u halou 2. Funkcije luminoznosti z=3.1 linija: iz simulacije za fαfc=0.65 z=2.3 linija: iz simulacije za fαfc=0.5

20. 2. Funkcije luminoznosti z = 0.8 i 1 Puna linija: iz simulacije za z=1 i za fαfc=0.12 Isprekidana linija: iz simulacije za z=0.8 i za fαfc=0.12 z = 6.6 Puna linija: iz simulacije za fαfc=5 Isprekidana linija: iz simulacije za fαfc=1 Zaključak: i drugi uzroci neslaganja sa posmatranjima ...

21. Zaključci • Posmatranja: najveća koncentracija LAB na z~2-3 • Simulacija (model): • slaganje FL iz simulacije i iz posmatranja na z~2-3 • uticaj prašine i sl. • slaganje koncentracije sa posmatranjima na z~3-4 i na z~2.3 • loše slaganje na z<2 i z>5 • sa druge strane: drugi izvori energije LAB, AGJ sa Lya haloima, ... • Procena luminoznosti koja uključuje promenu dMc/dt sa • radijusom: nije dovoljna da objasni neslaganja Dalje… • Uticaj ostalih izvora energije • Preciznija procena fa i fc • Uz nove podatke iz posmatranja preciznija procena koncentracije na z<2 i z>3 • Uz nove podatke iz posmatranja koncentracije LAB za različite granične L i d