270 likes | 821 Views
POSLOVNA ( PREDUZETNI ČKA) KULTURA. I POSLOVNA ETIKA P rof. d r Ivan Šijaković isijakovic @yahoo.com www.sijakovic.com. RAZMISLITE. Zašto u Indiji ima najviše programera na svetui? Zašto su informatičke tehnologije toliko popularne u Indiji?
E N D
POSLOVNA (PREDUZETNIČKA)KULTURA I POSLOVNA ETIKA Prof. dr Ivan Šijaković isijakovic@yahoo.com www.sijakovic.com
RAZMISLITE • Zašto u Indiji ima najviše programera na svetui? • Zašto su informatičke tehnologije toliko popularne u Indiji? • Zašto su Indusi (Indijci) među najboljim hirurzima u svetu?
Zašto neke kulture razvijaju snažne ekonomije? Zašto druge kulture ne produkuju jaku ekonomiju? Dobra ekonomija u dobrom poslovnom okruženju Značaj socijalnog kapitala
Čta čini poslovnu kulturu? • Kultura šireg okruženja (nacionalna kultura, kulturni klasteri) • Kultura mikro okruženja • Krakteristike privrednog sektora kome preduzeće pripada • Kultura unuar preduzeća • Kultura osnivača preduzeća i vodećih menadžera • Kultura pojedinca
Kultura okruženja • Nacionalna kultura • Uspeh Japana, Nemačke, SAD, Skandinavskih zemalja, Singapura.... • Karakteristike nacionalne kulture: • Distanca moći (niska – visoka) • Izbegavanje neizvesnosti(rizika) • Individualizam – kolektivizam • Materijalne vrednosti – socijalne vrednosti • Vremenska orjentacija
kulturna mapa sveta prema Šekeru Ronenu • Anglosaksonska (SAD, Kanada, Australija, V.britanija, N.Zeland, Irska) • Germanska (Nemačka, Austrija, Švajcarska) • Nordijaska (Švedska, Norveška, Danska,Finska) • Južnoevropska (Italija, Francuska,Španija, Portugalija) • Latinoamerička (Čile, Kolumbija, Argentina,Meksiko,Peru, Venecuela)
Arapska (Saud. Arabija, UAR, Bahrein,Kuvajt) • Dalekoistočna (Tajvan,Honkong, Singapur, Filipini, Malezija) • Bliskoistočne (Turska, Iran, Grčka) • Izvan klastera (Japan, Indija, Izrael)
Moguće je dpuniti • Srednjoevropski kulturni klaster (Slovenija, Češka, Slovačka, Poljska) • Balkanski-Jugoistočnoevropski • Baltički • Izvan klastera (Brazil, Kina, Južna Afrika) • Značaj kulturnih klastera za globalnu ekonomiju
Primeri kulturnih razlika nacionalnih kultura prema Gertu Hofstedeu • Individualizam (SAD, Australija, V.Britanija) • Kolektivizam (Kolumbija, Venecuela, Pakistan) • VDM (Filipini, Meksiko, Venecuela) • NDM (Austrija, Izrael, Danska) • VIN(R) (Grčka, Portugalija, Belgija) • NIN(R) (Singapur, Danska, Švedska) • Mat. vrednosti (Japan, Austrija, Venecuela) • Soc. vrednosti (Švedska, Norveška, SFRJ)
Kultura mikro okruženja • Regionalno okruženje (sever – jug) • Evropa (zapad, istok, jugoistok) • Kultura rada, problem savremene Francuske • Kina (istočna obala, sever, Tibet, severozapad) • SFRJ (Slovenija, Makedonija, Kosovo) • BiH (Hercegovina, Centralna Bosna, Posavina, Krajina) • RS (banjalučka regija, trebinjska regija) • Urbano – ruralno • Mikroelektronika i digitalna tehnologija u Šipovu? • Drvna industrija, celuloza,ciglana u Banjaluci?
Kultura privrednog sektora • Industrija, rudarstvo – prošlo vreme • Takstilna industrija, kožarstvo • Drvna industrija • Prehrambena industrija • Trgovina • Servisna ekonomija • Elektronika, telekomunikacije, digitalna tehnologija
Kako utiče kultura okruženja na preduzeće? • Na ukupnu kulturu preduzeća • Na organizacionu strukturu (visoka distanca moći – centralizovano preduzeće; visoko izbegavanje neizvesnosti – manjak inicijative i inovativnosti) • Na potrebe i motivaciju zaposlenih (1.egzistencijalne potrebe,2. potrebe pripadanja i povezivanja, 3. razvojne potrebe) • Na stilove upravljanja preduzećem (autokratski, demokratski i liberalni stil) • Zamislite da ste menadžer u kompaniji čiji je direktor iz Brazila, uži menadžerski tim iz Malezije, filijala u kojij radite je u J.Africi a sedište kompanije u Danskoj
Uticaj kulture okruženja na privredni razvoj: Preduzetnički duh i inicijativa (inovacija, individualizam, rizik, promena, razvoj, postignuće) • Kojim nacionalnim kulturama ovo odgovara? • Kojim mikrosredinama?
Kultura naše sredine i razvoj preduzeća • Predindustrijska, industrijska i postindustrijska kultura • Ograničena dobra – redistributivna psihologija • Egalitarizam, autoritarizam, kolektivizam (socijalizam, siromaštvo, uticaj vere) • Sujeta, sebičnost, zavist • Visoka distanca moći (77 od 100 bodova):čvrsta ruka, privilegije, odluke se donose na jednom mestu, preduzeće kao porodica, otac na čelu
Visok stepen izbegavanja neizvesnosti (rizika) (indeks 90): država treba da pomogne, preduzeće postoji zbog ljudi a ne zbog profita i uspeha, preduzeće mora da zbrine sve radnike koji nemaju posla • Kolektivizam (indeks 74) • Individualizam (26) • Socijalne vrednosti (78) • Vremenska orjentacija: prošlost i sadašnjost, kratkoročni planovi, egzistencijalne potrebe
Kognitivni elementi Pretpostavke (prodavci cipela u Africi) Stavovi Verovanja Klima Etika Identitet Norme Vizija (sindrom k.ž.) simbolički elementi Način komunikacije Modeli ponašanja Ceremonije Jezik Navike Objekti Uređenje prostorija Istorija i tradicija (“mečka i dudinje”) Kultura unutar preduzeća (organizaciona kultura)
Klasifikacija kultura u preduzeću (prema Harisonu i Hendiju) • Kultura moći (Zevs, paukova mreža): odluke na jednom mestu, neograničeno poverenje u lidera, distanca između podređenih i nadređenih • Kultura uloga (Apolon, grčki hram):kontrola i stabilnost (cementara Beočin) • Kultura zadatka (Atina, rešetka):posvećenost preduzeću, znanje, kompetencija, elitizam, vizija, zadovoljsto, inicijativa, perspektiva (Sači i Sači) • Kultura podrške (Dionis, krug sa tačkicama):individualni ciljevi i interesi, od svega po malo – svima dobro (univerzitet)
Snaga kulture preduzeća • Širina kulture (broj vrednosti i normi koje dele zaposleni u preduzeću) • Dubina kulture (stepen privrženosti kulturnim normama i vrednostima) • Obuhvat kulture (broj i položaj onih koji prihvataju vrednosti i norme)
kultura promena • Menjanje, prilagođavanje, mobilnost, inovacija kao osnov poslovne kulture i povećanja produk. i konkurentnosti • 12 razloga koji se navode protiv promena: 1. Zašto menjati, i ovako je dobro 2. Naš posao je specifičan 3. Snalazili smo se i bez toga 4. Tako nešto nismo nikada radili 5. To smo već sami pokušali
6. Nemamo vremena 7. Suviše košta 8. Rukovodi(oci)lac, gazda, to neće prihvatiti 9. Dobra zamisao ali teško ostvariva 10. Šta da radimo sa sisitemom koji imamo 11. Je li to sigurno da će uspeti 12. Imate pravo, ali.....
Pređi na TEST • LITERATURA:
Fukujama, F.: Sudar kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997. Lorens E. Harison i Samjuel P. Hantington, : Kultura je važna, Плато, Beograd, 2004. Jovanović, M.: Interkulturni menadžment, „Megatrend“ univerzitet primjenjenih nauka – Beograd, 2001.
Deželjin, J. i grupa autora: Preduzetnički menadžment, M.E.P. Consult, Zagreb, 2002. Drucker, P. Efikasan direktor : Zagreb : Binoza press, 2001. Jovan Todorovic, startegijski i operativni menadzment, Beograd,2003. FON Byars, Rue, Zahra, Strategy in a changing enviroment (part IV)
Peter Hess,Julie Siciliano, Managament- responsibility for performance (chap 2 i 3) Creating a Culture of Success : Fine-Tuning the Heart and Soul of Your Organization , Dygert D., Charles. B., Moo Press, ISBN: 0972485341, 2004 Diagnosing and Changing Organizational Culture : Based on the Competing Values Framework (The Jossey-Bass Business & Management Series) , Cameron K., Quinn R., Jossey-Bass, ISBN: 0787982830, 2005
Corporate Culture and Performance, ISBN: 0029184673, Kotter J., Free Press, 1992 Organization Development: Principles, Processes, Performance (Publication in the Berrett-Koehler Organizational Performanc) (Hardcover), McLean G., Berrett-Koehler Publishers, 2005 www.economist.co.yu, www.most.ba, Wikipedia, Economy.co.yu Nesto od ove literature se moze naci u biblioteci naseg Fakulteta
Jonas Riderstrale, Kjel Nordstrom, Funky business, Plato, Beograd, 2004. • Isak Adižes, Dijagnoza stilova upravljanja, Asee books, Novi Sad, 2003. • Piter Draker, Moj pogled na menadžment, Asee books, N.S.2003.