Download
1 / 29
290 likes | 1.45k Views
? Prvi zadatak cini opisivanje konkretnih al-gi, a potom njihovo svrstavanje u odrede-ne grupe. ? To je tzv. f l o r i s t i c k a s i s t e m a t i-k a. ? Drugi zadatak je formiranje vi
E N D
1. Klasifikacija algi ? Uz svu sloenost i raznolikost algi, jasno je da bi nakupljanje znanja o njima, a bez ne-kog organizovanog sistema u koji bi se ta znanja unosila, veoma brzo proizvelo haos od mnotva neuredenih cinjenica.
? Stoga se i u algologiji javila potreba da se ukupna znanja o algama na neki nacin si-stematizuju.
? To se delimicno postiglo kroz dva osnovna procesa, zadatka, koji se medusobno pre- plicu, dopunjuju.
3. ? Medutim, u obe prethodno pomenute siste- matike javaljaju se brojni problemi kako objektivnog, tako (veoma cesto) i subjekti-vnog karaktera.
? Stoga ne postoji jedinstven i opte prihva-cen sistem klasifikacije algi.
? Bez ulaenja u detalje, postoje neki, iroko prihvaceni principi.
? Jedan od njih je i podela ivog sveta na 5 carstava: Monera, Protista, Plantae, Fungi i Animalia.
Sa odredenim modifikacijama od strane ra- zlicitih autora.
4. ? Medutim, vec na ovom, najviem nivou klasifikacije algi, javljaju se odredeni problemi.
? Naime alge bi u mogle da se svrstaju u, cak, 3 carstva i to:
? Monera
? Protista
? Plantae
5. Carstvo M o n e r a ? Od grckog moneres = pojedinacni, sam. Po-nekad kao sinonim: Prokaryotae.
? Obuhvataju sve organizme sa prokariotskom celijom. U tom smislu i modrozelene alge.
? Inace, modrozelene alge se od strane veli-kog broja istraivaca, pre svega bakterio-loga, svrstavaju u bakterije, a pod nazivom Cyanobacteria.
? Savremeni algolozi, u cilju pomirenja razli-citih shvatanja, predloili su za ovu grupu algi neutralan naziv Cyanoprokaryota.
6. Carstvo P r o t i s t a ? Skraceno od Protoctista, a od gr. protos = veoma, prvi, pravi, te ktitos = ustanoviti.
? Obuhvata, pojednostaljeno, sve primitivne, jednocelijske organizme. U ovo carstvo bi trebalo uvrstiti i neke od vecih grupa jed-nostavnijih algi.
7. Carstvo P l a n t a e ? Od latinskog: planta = biljka.
? Obuhvata fotosinteticke organizme sloe-ne grade (pre svega vaskularne biljke).
? U ovo carstvo bi se mogle uvrstiti neke od algi sloene grade.
8. Nii nivoi klasifikaije ? Na niim nivoima klasifikacije od carstava, postoji veliki broj taksonomskih kategorija.
? Osnovne taksonomske kategorije su:
Razdeo
Klasa
Red S i l a z n i n i z
Familija
Rod
V r s t a
9. Konkretan primer klasifikacije Razdeo: Chlorophyta
Klasa: Charophyceae
Red: Charales
Familija: Characeae
Rod: Chara
Vrsta: Chara vulgaris Ag.
? Nastavci za pojedine kategorije (zelena bo-ja) uvek su isti bez obzira na algu.
? Rod i vrsta poseduju osobena imena koja se, po pravilu, izvode iz nekog njihovog bit-nog svojstva.
10. Ovde koricena klasifikacija ? Nigde u svetu ne postoje dva ista sistema kla-sifikacije. Stoga, i klasifikacija koju dajemo ne postoji nigde u svetu.
? Za predmet OSNOVI ALGOLIGIJE I MIKOLIGIJE dat je pojednostavljen sistem od 8 razdela:
Cyanophyta modrozelene alge
*Glaucophyta glaukofita
Rhodophyta crvene alge
Hromophyta obojene alge
Phaeophyta mrke alge
Bacillariophyta silikatne alge
Chlorophyta zelena alge
Euglenophyta euglenoidne alge
11. Problemi ? Vec pomenuto Cyanophyta - Cyanobacteria.
? Veliki broj algi razdela Hromophyta i sve Eu-glenophyta, zooloozi smatraju ivotinjama.
? Zato ? Sasvim pojednostavljeno - u nekog bezbojnog bicara (ivotinja) u davnoj prolo-sti se naselila neka jednostavna alga.
? U toku dugog perioda dolo je do znacajnih promena u novonastalom organizmu.
? Stoga je samo stvar licnog shvatanja da li ce se takav organizam smatrati algom, ili, pak, ivotinjom. Sa mnogo cinjenica za i protiv.
12. OSNOVNA SVOJSTVA VIIH TAKSONOMSKIH GRUPA ? U ovom slucaju misli se samo na osnovna svojstva razdela (sem Glaucophyta) i nji-ma pripadajucih klasa.
? Nie taksonomske kategorije od klase ne-ce se obradivati.
13. Razdeo Cyanopyhta ? Cyanophyta (gr. kyans = plav; phyton = biljka) su najstarija grupa fotoautotrofnih organizama na Zemlji koji su sposobni da vre fotosintezu u toku koje produkuju kiseonik.
? Iako stare ? 3,5 x 109 godina, nisu znacajnije evoluirale tako da i danas poseduju niz primiti-tivnih svojstava od kojih su najupecatljivija:
? prokariotski tip celije,
? relativno niska morfoloka diferencijacija
talusa,
? prisustvo fikobilina, i
? odsustvo polnog procesa i pokretnih sta-
dijuma u ciklusu razvica.
14. ? Odsustvo polnog procesa smatra se jednim od osnovnih razloga, u celini posmatrano, niskog evolucionog nivoa ove grupe algi.
? Prema najnovijim istaivanjima, smatra se da hromatofori svih fotosintetickih oblika (ostale alge, kao i vaskularne biljke) vode poreklo od modrozelenih algi. Direktno ili indirektno.
?To ih cini filogenetski veoma znacajnim, kao i cinjenica da su od njih, direktno ili indire-ktno nastale ostale grupe algi, kao i deo po-sebne grupe organizama liajeva.
? Evolucioni potencijal modrozelenih algi je veoma veliki.
15. Klasifikacija ? Modrozelene alge smo svrstali u svega dve klase:
? Chroococcophyceae
? Hormogoniophyceae.
16. Klasa Chroococcophyceae ? Ime potice od gr. hroma = boja; lat. coccum = zrno; gr. phyton = biljka).
? Obuhvata jednocelijske i kolonijske alge.
? Kod vecine pripadnika klase, celije (jedinke) su sitne, obojene lopte to znaci da ne postoji po-larizovanost celija, tj., celije nisu diferencirane na osnovu i vrh.
? Jednocelijske alge sasvim retko nisu obavijene dobro razvijenim galertnim omotacem.
? Mnogo cece, su celije obavijene dobro razvije-nim galertnim omotacem i tada nakon deobe grade tzv. agregate celija.
? Pojava da su celije smetene unutar manje-vie dobro razvijenog galertnog omotaca, narocito je izraena kod kolonijskih algi.
17. ? Kod manjeg broja pripadnika klase, celije (jedinke) vie ili manje jasno su diferencirane na prednji i zadnji kraj.
? Ova pojava predstavlja evolu- ciono naprednu osobinu.
? Polarizovanost je posebno izraena kod algi (najcece jednocelijskih) koje ive pricvr-cene za neku podlogu u vodi (tzv. sesilan nacin ivota).
? Razmnoavanje se uglavnom vri deobama celija i raskidanjem kolonija. Sasvim retko i egzosporama (kod veoma malog broja pri-padnika).
18. Klasa Hormogoniophyceae ? Ime potice od gr. hormos = lanac; gonos = seme, potomak; phyton = biljka).
? Obuhvata najveci broj vrsta modrozel. algi.
? Poseduju trihalni tip organizacije.
? Trihomi mogu da budu:
? homo- ili heterocitni,
? negranati ili granati.
? Specificna pojava kod nekih algi je i pojava tzv. prividnog grananja.
19. ?Trihomi su najcece poje- dinacni, obavijeni sarom.
? Sara moe da bude tanka, debela, slojevita, razlicito obojena itd.
? Rede se unutar mekolike sare nade jedan, mali broj, a ponekad i veliki broj tri- homa.
? Ako je broj trihom veoma veliki, nastaju krupne do veoma krupne kolonije vi- dljive golim okom.
? Razmnoavanje se uglavnom vri obrazo-vanjem hormogonija (naziv klase !).
20. Razdeo Rhodophyta ? Rhodophyta (gr. rhodon = ruicast; phyton = bi-ljka) su verovatno jedna od najstarijih grupa eu-karitskih fotoautotrofnih organizama na Zemlji.
? Stare su oko 1,2-1,4 x 109 godina.
? U nizu svojstava znacajno su evoluirale (euka-riotska celija, relativno visok nivo morfoloke organizacije talusa, posedovanje polnog proce-sa itd.).
? Ipak, zadrale su i neka primitivna svojstva najupecatljivije je prisustvo fikobilina.
? Imajuci u vidu starost ovih algi, u dugom vre-menskom periodu dolo je do izumiranja dela primitivnijih pripadnika razdela.
21. ? Stoga savremene crvene alge nemaju:
? Najprimitivnije oblike morfoloke organi-
zacije nemaju pokretne oblike vegetati-
vnih celija.
? Najprimitivnije oblike sporulativnog raz-
mnoavanja nemaju pokretne spore.
? Najprimitivnije oblike polnog razmnoa-
vanja nemaju pokretne gamete.
? Iako poseduju oogamiju, spermatozoidi
su im nepokretni (spermacije).
? Takode, postoje velika ogranicenja u raspro-stranjenju ovih algi slatku vodu naseljava svega oko 200 od preko 4.000 poznatih vrsta.
? Evolucioni potencijal im je veoma mali.
22. Klasifikacija ? Crvene alge smo svrstali u svega dve klase:
? Bangiophyceae
? Florideophyceae
23. Klasa Bangiophyceae ? Ime klase potice od roda Bangia, a ovaj po botanicaru Bang-u; te od gr. phyton = biljka).
? Obuhvata primitivne alge:
? jednocelijske (malobrojne);
? kolonijske (veoma malobrojne);
? koncaste ili listolike (brojnije).
? Pored vegetativnog, uobicajeno je sporulati-vno razmnoavanje. Vri se monosporama.
? Monospore, najcece, mogu da se obrazuju u bilo kojoj celiji talusa.
24. ? Polno razmnoavanje je netipicna oogamija spermacije nisu pokretne.
? Polno razmnoavanje nije utvrdeno kod ve-likog broja vrsta.
? Pri tom zigot klija u posebne spore karpo-spore, iz kojh izrasta nova biljka. Pri tom zi-got moe da klija:
? Direktno u karpospore i tada se obra-
zuje svega nekoliko karpospora.
? U tzv. sporogene konace na kojima se
razvijaju karpospore i tada je njihov
broj neto veci.
25. ? Klasa Bangiophyceae obuhvata relativno mali broj vrsta od kojih veliki broj naseljava slatku vodu.
? Slatkovodne alge najcece naseljavaju izu-zetno cistu, hladnu, dobro aerisanu vodu.
26. Klasa Florideophyceae ? Ime klase potice od gr. floros = cvet; te phyton = biljka).
? Klasa obuhvata evoluciono naprednije crvene alge.
? Sve su viecelijske, a oblik i grada talusa su veoma raznoliki i mogu da budu:
? trihalni;
? heterotrihalni;
? prividno parenhimski,
? parenhimski.
? Najnaprednije poseduju kormoidan talus.
? Prema svojstvima unutranje grade, kod nekih crvenih algi razlikuju se jednosovinski i vieo- sovinski tip talusa.
27. ? Pored izraenog vegetativnog razmnoava-nja, uobicajeno je i sporulativno razmnoa-vanje. Najcece se vri mono- ili tetraspo-rama.
? Polni proces (netipicna oogamija) poseduju svi pripadnici klase.
? enski polni organ je flaolik. Naziva se ka-rpogon.
? U proirenom delu karpogona nalazi se jed-na jajna celija.
? Muki polni organ naziva se anteridija.
? U anteridiji nastaje veci broj nepokretnih spermacija.
28. ? Polni proces je uvek sloen (zigot nikada ne klija direktno u karpospore), ali sa razlicito izraenim nivoima slonosti:
? Obrazuje se veliki broj sporogenih kona-
ca. Zigot klija u veliki broj karpospora.
? Brojni sporogeni konci se dodatno ishra-
njuju na racun posebnih celija (tzv. hra-
nljive celije). Zigot klija u veoma veliki
broj karpospora.
? Oplodeno jedro naputa karpogon i pre-
meta se u tzv. auksilijarne celije koje
su bogate hranom i na ciji se racun jed-
ro ishranjuje u toku svog klijanja. Zigot
klija u izuzetno veliki broj karpospora.
29. ? Broj pripadnika klase Florideophyceae je veliki.
? Svojom raznovrsnocu dominiraju pripadni-ci koji naseljavaju slanu vodu.
