ZNAČAJ ALGI I NJIHOVA PRIMENA:

1. ZNAČAJ ALGI I NJIHOVA PRIMENA:

2. Macrocystis pyrifera • Upotrebaalgi u biotehnoloskimistraživanjimai u biotehnološkimgranamaindustrije je vrloznačajna. Algeigrajukritičnuulogukaobioreaktori u produkcijihrane, hemijskihsupstanciigoriva. VrstepoputMacrocystispyrifera, Ascophylumnodosum, Laminariacloustonii se odlikujuvisokomsadrzajemalginskekiseline (13 - 38%) u ćelijskimzidovima.

3. ALGINSKA KISELINA: Jedno od najpoznatijih organskih jedinjenja koje se dobija iz algi je svakako alginska kiselina, odnosno njenje soli alginati. Oni su najčešće bez boje, ukusa i mirisa. Odlikuju se izvanrednim lepljivim svojstvima. S obzirom da se odlikuju dobrim tehnološkim svojstvima alginati danas nalaze široku primenu u tekstilnoj, prehranbenoj, građevinskoj i kozmetičkoj industriji.

4. Morske alge: • Od davnina su morske alge bile poznate kao bogat izvor mineralnih soli, a posebno kalijumovih, natrijumovih i azotnih. Morske alge se koriste za đubrenje zemljišta u mnogim primorskim krajevima Evrope, Azije i Amerike. Pored neorganskih soli koje u velikoj meri doprinose poboljšanju plodnosti zemljišta, sa algama u podlogu dospevaju i mikroelementi poput joda, arsena i bora. Radi dobijanja đubriva sakupljaju se pre svegakrupne alge koje izgrađuju guste i prostrane populacije. Kao đubrivo, alge se obično koriste na dva načina. Jedan od načina je da se sakupljene alge osuše, isitne, a zatim razbacaju po obradivom zemljištu. S obzirom da pepeo mrkih algi čini 15 do 45, a u nekim slučajevima i do 53% suve težine, sakupljene alge se spaljuju i njihov pepeo se koristi kao đubrivo.

5. U primorskimregionimasvihkontinenataalge se koriste u ishranikakodomaćihživotinjatakoiljudi. Svežeilinarazličitenačinepripremljenealge se nalazenatrpezamanarodaŠkotske, Irske, Francuske, Indonezije, Vijetnama, Filipina. Kao specifičnanacionalnajelaalge se javljajui u Kini, a posebno u Japanu. U Japanu se odrazličitihvrstarodaLaminariapravebrojniprehrambeniproizvodipoznati pod nazivomkombu.

6. -Phyllophora nervosa • Izpepelapojedinihmrkihalgi se dobijajod. Radidobijanjajodanajčešće se koristevrsterodaLaminariaivrstaPhyllophora nervosa. To sukrupnealge, grade gustepopulacije, lako se sakupljaju, a bogatesujodom. U pepeluvrstePhyllophora nervosaimaoko 1,2% joda.

7. SLATKOVODNE ALGE: -Spirulina platensis Uglavnom se kao sirovina za dobijanje đubriva koriste marinske alge, mada se prema svom kvalitativnom sastavu u istu svrhu mogu upotrebljavati i alge koje naseljavaju kopnene vode. Poznat je primer da se u jezerskim oblastima, gde se masovno razvijaju predstavnici razdela Charophyta, stanovnici ih sakupljaju, suše i njima đubre zemljište koje im služi kao obradive površine. Što se ishrane tiče, slatkovodne alge se znatno manje koriste od morskih. Međutim, i među algama kopnenih voda ima onih koje mogu da se koriste u ishrani ljudi. Među najpoznatijim takvim algama su vrste Nostoc pruniforme, N. commune, N. flagelliforme i Spirulina platensis. Hranljive vrednosti tropske vrste Spirulina platensis poznate su domorocima od davnina. Gajeći u kulturi i ispitujući kvalitativna svojstva ove vrste algolozi su ustanovili da u osušenim jedinkama ima 10 puta više proteina nego u pšenici, 3 puta više nego u govedini i 30 do 35 puta više nego u krompiru. Pored belančevina, kojih računato na suvu masu ima 68%, ova vrsta sadrži i 18 do 20% glicina, 2 do 3% lipida, vitamine A1, B1, B2, B6, B12 i C, kao i sve osnovne aminokiseline.

8. Iz pojedinih slatkovodnih algi koje su gajene u kulturi izdvojene su supstance za koje je utvrđeno da imaju stimulativna ili inhibitorna dejstva na druge organizme. Kao primere takvih supstanci možemo navesti hlorelin, pandorinin i scenedesmin. Kao što se može videti, ime su dobile prema nazivu alge iz koje su prvobitno izdvojene. Iako je utvrđeno da se u ćelijama algi nalaze aktivna fiziološka jedinjenja one su na ovom polju slabo istražene, a u još manjoj meri su rezultati dosadašnjih istraživanja našli širu primenu u industriji.

9. U poređenju sa marinskim algama slatkovodne se znatno manje koriste kao industrijska sirovina iako bi po svom kvalitativnom sastavu mogle da budu značajne. Alge kopnenih voda se odlikuju brzom organskom produkcijom, a bogate su vitaminima, proteinima, lipidima i drugim korisnim supstancama. Glavni razlog za njihovu slabu industrijsku eksploatisanost leži u činjenici da se one sporadično masovno razvijaju u prirodnim uslovima, a za industrijsku proizvodnju je neophodan stalan izvor sirovina. Međutim, s obzirom na značajne biološke i hranljive vrednosti algi kopnenih voda, kao i na neizvesnost njihovog konstantnog masovnog razvića u prirodnim uslovima, u novije vreme se intenzivno proučavaju načini za njihovo masovno gajenje. Postoje dva načina masovnog gajenja slatkovodnih algi. Prvi način je gajenje u zatvorenim sistemima sa strogo kontrolisanim uslovima, a drugi je gajenje napolju u otvorenim bazenima. Istraživanja vršena na ovako gajenim algama dala su značajne rezultate kako u pogledu razjašnjenja pojedinih fundamentalnih pitanja algologije, tako i u pogledu mogućnosti njihovog korišćenja za dobijanje različitih industrijski značajnih supstanci.

10. -gajenje u zatvorenim sistemima -gajenje napolju u otvorenim bazenima

11. Upotreba organizama koji žive u vodi, uključujući tu i alge, kao pokazatelja stepena zagađenosti, odnosno kvaliteta vode (organizmi bioindikatori) ima vrlo široku primenu.Upotrebaalgi u procesuprečišćavanjaotpadnihvodaizdana u dandobijanasvevećemznačaju.

12. Značaj crvenih algi: -Rhodophyta Crvene alge su znacajne kao primarni producenti organskih supstanci i kiseonika. Zajedno sa drugim algama se skupljaju, suše, i od njih se pravi algarno brašno.

13. Alge u kozmetici: Alge rehidriraju kožu, toniziraju je, sprečavaju prerano starenje i deluju na prevenciju raka kože izazvanog sunčevim zračenjem.

14. Alge kao prirodni fenomen: Tokom noći, delovi vode u kojima je koncentracija algi velika, svetle fluorescentno plavom svetlošću, zbog čega se pojava poznata kao "crvena plima" naziva još i "okean vatre". Cvetanje algi, koje okean u Australiji tokom dana boji u crveno, odgovorno je za još jedan prirodni fenomen.

15. ISTRAŽIVANJA HLORELE: • Vršena su istraživanja na vrstama roda Chlorella i utvrđeno je da između 50 i 60 procenata njihove suve mase čine proteini, koji se prema svojim kvalitetima mogu porediti sa proteinima pivskog kvasca, brašna od soje i mleka u prahu. Osim velike količine proteina u ćelijama ovih algi se nalazi i između 10 i 20 procenata ugljenih hidrata i 20 do 30 procenata lipida. Takođe, ovakvim istraživanjima je ustanovljeno je da ove alge sadrže više vitamina nego većina gajenih biljaka. • Rezultati koji su dobijeni istraživanjem na vrstama roda Chlorella pokazali su i to da se pod uticajem određenih i strogo kontrolisanih uslova spoljašnje sredine može uticati na pravac biosinteze pojedinih supstanci. Tako je na primer pokazano da u uslovima nedostatka azotnih jedinjenja u sredini u kojoj se ove alge razvijaju u njihovim ćelijama se stimuliše sinteza lipida, pa se tako može naći i do 85% lipida u protoplastima ovako gajenih algi. Na sličan način, ali pod dejstvom drugih faktora i u zavisnosti od genetičkih osnova može se stimulisati biosinteza proteina i ugljenih hidrata.

16. DRAGAN MANDIĆLUKA MILOSAVLJEVIĆ RADILI: