1 / 36

KAKO NAPISATI NAUČN I RAD

KAKO NAPISATI NAUČN I RAD. Prof. dr Slavenka Janković Institut za epidemiologiju. Osnovna struktura naučnog članka Naslov Sažetak i ključne reči Uvod (sa hipotezom i ciljevima) Materijal i metode Rezultati Diskusija (sa zaključcima) Literatura. S truktura naučnog rada. NAUČNI RAD.

aletta
Download Presentation

KAKO NAPISATI NAUČN I RAD

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. KAKO NAPISATI NAUČNIRAD Prof. dr Slavenka Janković Institut za epidemiologiju

  2. Osnovna struktura naučnog članka • Naslov • Sažetak i ključne reči • Uvod (sa hipotezom i ciljevima) • Materijal i metode • Rezultati • Diskusija(sa zaključcima) • Literatura

  3. Struktura naučnog rada NAUČNI RAD NASLOV SAŽETAK TEKST ZAHVALNOST LITERATURA PRILOZI • UVOD • MATERIJAL • I METODE • REZULTATI • DISKUSIJA Ključne reči

  4. Naslov • Najuočljiviji i najčitaniji deo • Informativan ili deskriptivan (indikativan) • Pojavljuje se u sekundarnim publikacijama i služi za razvrstavanje članka u pojedine naučne discipline

  5. Naslov • Informativan, što kraći (obično do 100 slovnih mesta) • Atraktivan • Radni i definitivni naslov • Kratki naslov (“running head” obično do 50 s. m.)

  6. Sažetak (apstrakt) • Sažeto informisanje o sadržini rada ili opis teme rada (obično do 250 reči) • Najčitaniji deo rada, često i jedino čitan • Piše se na početku rada (ispod naslova) • Pojavljuje se i samostalno – u sekundarnim publikacijama (abstract journals)

  7. Sažetak (apstrakt) • Obično se piše u pasivu i 3. licu. • Treba ga pisati i na engleskom jeziku. • Ne sadrži reference i fusnote. • Izbegavati skraćenice.

  8. Sažetak (apstrakt) • Informativan– koncizno sumiranje sadržaja rada, tj.svih poglavlja rada (najmanje po jedna rečenica iz uvoda, materijala i metoda, rezultata i diskusije sa zaključkom). • Deskriptivan (indikativan)– kratak opis teme rada, bez sumiranja sadržaja rada (mnogo podataka). Pogodan je za revijske radove (pregled literature)

  9. Sažetak (apstrakt) • Nestruktuisan(napisan u jednom pasusu) • Struktuisan(napisanu više kratkih pasusa) • Za naučni članak: uvod, ciljevi, materijal i metod, rezultati i zaključci. • Za revijski članak tipa meta analize: izvori podataka, izbor podataka (broj i kriterijumi), sinteza pregleda i zaključci).

  10. Ključne reči (kratki izrazi) • Neophodne zbog indeksiranja članka. • Ne koristiti reči iz naslova (članak je već indeksiran po njemu). • Pišu se ispod teksta sažetka. • Obično do 5 reči, a ponekad do 10.

  11. Uvod • Treba da je kratak (2-3 paragrafa), jasan i direktno povezan sa predmetom istraživanja. • Citirati ograničeni broj odgovarajuće i novije literature, koja se odnosi na predmet istraživanja (“background”).

  12. Uvod • Jasno definisati ono što se o predmetu istraživanja ne zna. • Postaviti nove ideje (hipoteze) za rešenje onoga što još nije poznato o predmetu istraživanja.

  13. Osnovni deloviuvoda naučnogčlanka PREDMET ISTRAŽIVANJA • šta se zna • šta se ne zna HIPOTEZA ideja (pitanje) za rešenje onog što se o predmetu ne zna C I LJ davanje odgovora na pitanje iz hipoteze VERIFIKACIJA HIPOTEZE put dolaženja do odgovora na pitanje iz hipoteze ZNAČAJ ISTRAŽIVANJA praktični i/ili teoretski Savić, 2001

  14. Hipoteza • Pretpostavka o povezanosti pretpostavljenih uzroka i njihovih posledica • Izneti način na koji će se hipoteza proveraviti.

  15. Ciljevi • Moraju biti kratko i jasno formulisani. • Glavni ili primarni cilj – traženje odgovora na osnovno pitanje sadržano u hipotezi • Sporedni ili sekundarni ciljevi – na osnovu analize odabranih pokazatelja i dr. merenja izvršenih tokom rada

  16. Materijal i metode • Dizajn studije i protokol • Predmet istraživanja(definisati bolest, stanje) • Ispitanici i način njihovog izbora navesti: broj, pol, uzrast, vreme ispitivanja i sl., kriterijume za zbor ispitanika, način formiranja kontrolne grupe ili uzorka

  17. Materijal i metode • Intervencija(detaljan opis lekova,hormona) i • Merenja, obeležja posmatranja(I, Mt) • Statistička analiza (navesti korišćene testove statističke značajnosti)

  18. Rezultati • Najvažniji deo naučnog članka • Rezultati se obično prikazuju: -tekstualno -tabelama i -ilustracijama • Ne iznositi sve što je dobijeno.

  19. Rezultati • Izložiti i negativne rezultate. • Ne objašnjavati ih u ovom poglavlju. • Ne porediti ih sa drugim rezultatima. • Ne citirati podatke iz literature. • Grupisati ih pod odgovarajućim podnaslovima.

  20. Tabele • Za prikazivanje numeričkih i deskriptivnih podataka – jasnije od tekstualnog prikazivanja. • Delovi tabele • Naslov – kratak opis sadržaja tabele • Zaglavlje kolone • Zaglavlje reda • Polje – za numeričke ili deskriptivne podatke • Fusnota – objašnjava detalje iz sadržaja tabele i skraćenice

  21. Naslov Zaglavlje kolone Zaglavlje reda Fusnota *

  22. Ilustracije • Grafikoni, snimci, fotografije i sl. • Prikazuju dokaze koji podržavaju zaključke • Doprinose efikasnosti u prezentovanju dokaza • Ističu pojavu na koju ukazuje zaključak

  23. Kretanje poliomijelitisa u USA (1940-1950)

  24. Incidencija AIDS-a na milion stanovnika(Zapadna Evropa-EU)

  25. Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim grupama u Srbiji (1985-2001)

  26. Prirodni tok HIV infekcije infekcija akutna retrovirusna bolest CD4+ anti HIV antitela 500/ml 200/ml 50 viremija Nivo detektibilnosti Nivo detektibilnosti nedelje godine

  27. Oboleli od AIDS-a u Evropi prema polu i načinu prenosa do kraja2000. Žene Muškarci

  28. Perihilijarna limfadenoza Perihilusna limfadenoza

  29. Erythematous candidiasis (EC) kod obolelog od AIDS-a

  30. UznapredovaliKapošijev sarkom

  31. Diskusija • Izuzetno značajno poglavlje,najteže za pisanje. • Objasniti dobijene rezultate, porediti ih sa nalazima u drugim relevantnim radovima i dati kritički osvrt naučne zasnovanosti. • Povezati je sa ciljevima, pokazati u kojoj meri rezultati podržavaju ili osporavaju postavljenu hipotezu.

  32. Diskusija • Diskutovati i rezultate koji se razlikuju od tuđih. • Na kraju naglasiti šta je novo i važno, posledice koje proističu iz dobijenih rezultata, njihova ograničenja. • Izložiti novu hipotezu, šta dalje?

  33. Zaključci • Moraju biti kratki i povezani sa ciljevima rada. • Isključivo se zasnivaju na sopstvenim rezultatima prikazanim u članku. • Pisati ih na kraju diskusije (i u sažetku u skraćenoj formi). • Ne prenaglašavati ih i ne davati im značaj koji oni stvarno nemaju.

  34. Stil i jezik pisanja • Treba da su svojstveni naučnoj prozi: objektivno, pošteno, jasno, kratko i lako shvatljivo informisanje • Biraju se najpreciznije, a izbegavaju strane reči • Rečenice treba da su jasne i kratke i čvrsto povezane unutar jednog paragrafa, a paragrafi međusobno.

  35. Stil i jezik pisanja • Prvo-treće lice, glagolski oblici i vreme • Prednost dati aktivu (sem za sažetak) i prvom licu (u sažetku: 3.) • Sadašnje vreme: u uvodu i diskusiji, • Prošlo vreme: za ostale delove.

  36. Literatura Savić J. Kako napisati, objaviti i vrednovati naučno delo u biomedicini. 3. izdanje. Beograd: KIZ Kultura; 2001. p.15-42. Huth EJ. Writing and Publishing in Medicine. 3rd ed.Baltimore: Williams and Wilkins; 1999.

More Related