Dva modela socijalne funkcije dr žave / soc. razvoja

1. Dva modela socijalne funkcije države / soc. razvoja Mr Vojin Vidanović

3. Opšte informacije

4. EU • Ekonomska i politička unija 27 članica • 23 zvanična jezika, 3 politička centra (Brisel, Luksemburg, Strazbur) • Površina 4,3 miliona km2 • Populacija 2010: 501 milion • GDP PPP per capita 29 729$ • Gini 30,7 HDI 0,937 • Sajt: europa.eu • Generiše oko 21-28% svetske ekonomije

5. SAD • Federalna država sa 50 država i WDC • Zvaničan jezik engl • Površina 9,82 miliona km2 • Populacija 2010: 308 milion • GDP PPP per capita 47 701$ • Gini 45 HDI 0,902 • Sajt: europa.eu • Generiše oko 20% svetske ekonomije (pojedinačno najveća ekonomija)

6. Razlike u poimanju uloge države • Evropa ima viševekovnu tradiciju nasleđivanja i prenošenja vlasti (i dalje opstaju u nekim zemljama kraljevine), društvo je stratifikovano u staleškim okvirima i smatra se da država ima pravo i obavezu da preduzima mere za ublažavanje nejednakosti. Na evropskom kontinentu tržište ne uživa apsolutno „strahopoštovanje“ (Rifkin; Europski san:56) kao u Americi. • Amerikanci veruju da je tržište najpravedniji mehanizam raspodele proizvodnih društvenih dobara i šansa za uspeh svih. U Evropi, međutim, smatra se da su tržišne zakonitosti, ako se prepuste spontanosti i stihiji, često nepravedne, te ih otuda treba ukrotiti. Preraspodela koju vrši država putem socijalne pomoći manje uspešnim pojedincima smatra se adekvatnom merom zaštite od surovog tržišta.

7. Razlike u razumevanju soc. zaštite • Prema navodima OECD-a, u SAD-u se ulaže samo 11% BDP-a za preraspodelu dohotka za socijalnu zaštitu, odnosno različite oblike socijalne pomoći, dok u zemljama EU 28% BDP-a se troši za socijalne transfere. • U Americi je nedovoljna i skromna pomoć naročito zaposlenoj siromašnoj populaciji. Najniža zakonom regulisana plata devedesetih godina u SAD-u je iznosila samo 39% prosečne plate, a u EU 53% prosečne plate. Takođe, i pomoć nezaposlenima ni izdaleka nije toliko izdašna kao u zemljama EU.

8. Razlike u pomoći porodici • između američkog i evropskog pristupa ublažavanju nejednakosti i poboljšanju kvaliteta života najbolje se može sagledati u komparaciji prava za roditelje. Amerika je jedna od samo tri industrijske zemlje u svetu u kojima ne postoji pravo na roditeljsko odsustvo, ni za majke ni za očeve. Čak ne postoji ni pravo na neplaćeno odsustvo za roditelje. • U Evropi, međutim, plaćeno roditeljsko odsustvo može trajati od tri i po do šest meseci. U Švedskoj majke imaju pravo na šezdeset četiri nedelje odsustva, uz 63% plate. U Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Danskoj, Holandiji, Norveškoj, Portugaliji i Španiji naknada za porodilje iznosi 100% plate i to u trajanju od najmanje tri meseca.

9. Tržište protiv socijalne države • U Americi se smatra da novac koji se upotrebljava za finansiranje socijalnih prestacija bi mogao korisnije da posluži za nova tržišna ulaganja, da se time narušava preduzetnička inicijativa, da radnici i njihove porodice postaju razmaženi, da se tako nagrađuje neproduktivan rad, odnosno da se ne doprinosi osamostaljivanju radno aktivne populacije i razvoju preduzetništva.

10. Rekapitulacija • Navesti osnovne podatke za SAD i EU 27 • Objasniti razlike u poimanju uloge države • Objasniti razlike u poimanju soc. Zaštite • Objasniti razlike u pomoći porodici • Objasniti argumente za slobodnije tržište • Dati lične argumente za socijalnu državu

11. Ekomski aspekti dva modela Razlike u produktivnosti

12. Produktivnost • U oblasti ekonomije američki model je imao bolje rezultate u dostignutoj produktivnosti rada, mada poslednji podaci govore da se i u EU dostiže isti nivo produktivnosti iako je radni dan znatno kraći nego u Americi. Skraćivanje radnog dana, koje je počelo u razvijenim evropskim zemljama (Francuska, na primer uvela je 1999. godine trideset pet sati radnu nedelju), odnosno produžavanje slobodnog vremena, svakako da predstavlja jedan novi kvalitet života Evropljana. • Produktivnost u Francuskoj 2002. godine bila je viša nego u SAD-u, a francuski radnici su imali mnogo više slobodnog vremena da se posvete sebi i svojoj porodici. Intencija Francuske države bila je da se skraćivanjem radnog dana, oslobodi prostor za novo zapošljavanje, odnosno za smanjenje stope nezaposlenosti, a samim tim i da se smanje troškovi države za socijalna davanja populaciji nezaposlenih. U tom cilju, država je preduzela niz mera aktivne socijalne politike, subvencioniranja preduzetnika i poslodavaca. Otkako se realizuje 35-o satna radna nedelja otvoreno je više od 285 hiljada novih radnih mesta.

13. Produktivnost • I godišnji odmori takođe su duži u evropskim zemljama nego u Americi. Poslodavce u SAD-u zakon ne obavezuje da zaposlenima osiguraju godišnji odmor. Ipak, godišnji odmor od dve nedelje uobičajeno je u većini delatnosti, dok u Evropi godišnji odmor traje prosečno šest nedelja i regulisan je zakonom države. • Prosečan američki radnik danas godišnje radi deset nedelja više nego prosečan nemački radnik, a četiri i po nedelje više nego prosečan britanski radnik. U Japanu, koji je poznat po dugačkom iscrpljujućem radnom danu, radnici tokom godine odrade 32 sata manje nego američki radnici.

14. EU: fleksibilnost rada • U Evropi je karakterističan i osoben inovativni pristup u upravljanju ljudskim resursima u smislu fleksibilnosti i usklađivanja rada i privatnog života. U Belgiji je, na primer izglasan Zakon o vremenskim kreditima, koji se primenjuje od 2002. godine, koji omogućava usklađivanje radnih i privatnih obaveza zaposlenih (ovaj zakon predstavlja nadogradnju zakona o pauzama u karijeri). Po tom zakonu radnici mogu uzeti jednu slobodnu godinu tokom radnog veka ili privremeno prekinuti posao ili se odlučiti za skraćeno radno vreme, a da ne moraju raskinuti ugovor o radu niti izgubiti pravo na socijalnu zaštitu, odnosno pravo na platu. Zaposleni, takođe, mogu ostvariti pravo i na tzv. namenski dopust, kako bi mogli negovati bolesnog člana porodice, pružiti zdravstvenu pomoć rođaku ili negu detetu. Sve se to ostvaruje uz novčanu naknadu države. • Radnici stariji od pedeset godina mogu skratiti svoje radno vreme za 20% do 50% tokom neograničenog vremenskog perioda. Ovakva prava su „evropski san“ za američkog radnika.

15. SAD: fleksibilnost rada • Pod fleksibilnošću rada u SAD se podrazumeva socijalna pokretljivost širom kontinenta, zamenljivost radne snage, veliki broj “part time” poslova i velika imigracija što rezultira u velikoj ponudi niže plaćenih poslova • Rast u SAD se finansira spoljnim zaduživanjem

16. Rezime • Smatra se da je EU model u kome se ulaže u aktivno zapošljavanje, obrazovanje i snažnu pomoć nezaposlenima bolji za dugoročno očuvanje visoko plaćenih poslova, i humaniji je. • Iako SAD statistički često izgleda kao više rastuća i fleksiblnija ekonomija, kada se u obzir uzmu humani aspekti razvoja i detaljnija analiza politike rasta, SAD nije u boljoj poziciji

17. Razlike dva modela • S obzirom da američki radnik više vremena provodi na radu, njegova je zarada u proseku veća od evropskog radnika. Njemu je, dakle, prepušteno da se samostalno snalazi u obezbeđivanju svoje socijalne sigurnosti i sigurnosti svoje porodice. Čak i zdravstveno osiguranje nemaju svi građani, odnosno 46 miliona ljudi u Americi nije zdravstveno osigurano i nemaju mogućnosti da plate troškove vlastite zdravstvene zaštite. • Na kraju ovog prikaza, mogli bismo konstatovati da je socijalni model Amerike u mnogo čemu suprotan modelu evropskih zemalja, modelu države blagostanja, da nije human, da apsolutnu prednost daje ekonomskim ciljevima, a da su u drugom planu socijalne potrebe i zaštita građana od strane države.

18. Razlike u poimanju države • U SAD ljudi NE žele više poreze i moćnu socijalnu državu, tačnije država to ne čini. Mnoge civilizacijske tekovine za Evropu npr. Osnovno zdravstveno osiguranje se tek uvode u SAD • U Evropi ljudi žele ekonomiju koja je “poštenija” i sa manjim rizikom od individualnog gubitka i ekonomske propasti • Uprošćeno, u SAD ljudi žele novac kao nagradu a u Evropi sigurnost i kvalitet života

19. Rekapitulacija • Objasniti razlike u produktivnosti • Objasniti razlike u pravu na odmor • Objasniti poimanje fleksibilnosti rada • Sažeto objasniti model EU • Sažeto objasniti model SAD

20. Dodatne informacije • SAD ima oko 40% veći BDP jer ima veći procenat zaposlenih i oko 20% više radnih sati po radniku • Kada se poredi GDP / rad po satu razlika između SAD, Nemačke i Francuske je mala • U SAD radnici ranije počinju da rade, kasnije idu u penziju • Razlike su usled političke istorije, ali i osiromašenja američkih radnika iz nižih slojeva koji više moraju da rade da bi preživeli

21. Dodatne informacije • Nezaposlenost je veća u EU, ali su i plate veće pa se tržište rada SAD smatra “fleksiblnijim” • Međutim kada se gleda osnovna radna snaga 25-55 zaposlenost je približno ista, u SAD više rade mladi 15-24 i stari 55-65+ • Ključna je i razlika u obrazovanju: u SAD mladi počinju da rade posle srednje škole u većem procentu a oni koji se visoko obrazuju rade više “part time” poslova • Penzije u SAD su manje pa su stari primorani da rade

22. HVALA NA PAŽNJI Priredio: vojin.vidanovic@fpn.bg.ac.rs