220 likes | 447 Views
UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT I OSIGURANJE. OSNOVI FINANSIJA Predmetni nastavnik : Doc. dr Marko Ivaniš. 1. OSNOVNE FUNKCIJE NOVCA. Savremeni novac ima dve osnovne ili primarne funkcije : 1) Novac u funkciji sredstva razmene (tj. prometa)
E N D
UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA FINANSIJSKIMENADŽMENT I OSIGURANJE OSNOVI FINANSIJA Predmetni nastavnik : Doc. dr Marko Ivaniš
1. OSNOVNE FUNKCIJE NOVCA • Savremeni novac ima dve osnovne ili primarne funkcije : 1) Novac u funkciji sredstva razmene (tj. prometa) 2) Novac u funkciji mere ekonomske vrednosti - standarda • Obe primarne funkcije novca međusobno su uslovljene. • Međutim, klasične (tipične) funkcije novca su sledeće : 1) Novac u funkciji mere vrednosti ; 2) Novac u funkciji prometnog sredstva ; 3) Novac u funkciji platežnog sredstva ; 4) Novac u funkciji štednje ; 5) Novac u funkciji svetskog novca.
1) NOVAC U FUNKCIJI MERE VREDNOSTI • Ova funkcija novca ogleda se u tome što se vrednost svih roba izražava u novcu, a ostvaruje se preko merila cena. • Novac u funkciji mere vrednosti, prisutan je kao apstraktno (idealno) sredstvo u obliku obračunskog novca, koji predstavlja društveno potreban apstraktan rad za merenje vrednosti svih roba. • Izražavanjem vrednosti robe u novcu, dobija se njena cena. • Osnovni nedostatak novca u funkciji mere vrednosti, jeste što vrednost jedne jedinice novca nije uvek postojana (kupovna snaga novca zavisi od porasta ili pada cena, što može dovesti do teškoća u robnom prometu u privredi).
2) NOVAC U FUNKCIJI PROMETNOG SREDSTVA • Ova funkcija novca ogleda se u tome što novac služi kao posrednik u razmeni dobara – pri kupovini i pri prodaji. • Proces razmene se razdvaja na dva dela : 1) Akt prodaje (R – N) 2) Akt kupovine (N – R) • U ovoj funkciji dolazi do istovremenog kretanja, i to : a) Robe – od prodavca ka kupcu b) Novca – od kupca ka prodavcu • U ovoj funkciji novac se mora i fizički pojaviti, za razliku od njegove funkcije mere vrednosti, koja je apstraktna.
3) NOVAC U FUNKCIJI PLATEŽNOG SREDSTVA • Ova funkcija novca javlja se kod kupoprodaje na kredit, gde novac uvek prvo izvrši svoju funkciju mere vrednosti, a zatim funkciju platežnog sredstva. • Roba se prodaje kupcu u jednom periodu, a kupac je plaća u nekom drugom periodu. • U momentu prodaje robe – novac nije realno prisutan, ali se njime izražava vrednost robe (služi kao mera vrednosti). • U momentu plaćanja robe – novac je fizički prisutan, pa služi kao sredstvo plaćanja (tj. kao platežno stredstvo). • Vezano za funkciju novca kao platežnog sredstva, razvio se kreditni sistem i tzv. kreditni novac.
4) NOVAC U FUNKCIJI ŠTEDNJE • Ova funkcija novca ogleda se u tome što se novac povlači iz prometa i čuva tj. vrši se njegovo tezaurisanje. • Ova funkcija novca javlja se kao posledica potrebe akumuliranja novca u cilju investiranja, tj. angažovanja (ulaganja) novca u budućnosti. • Osnovni nedostatak novca u funkciji štednje, jeste rizik opadanja vrednosti novca (naročito ako se akumuliranje novca i odlaganje potrošnje vrši izvan banaka). • Ako se novac štedi i deponuje kod banaka - kamatna stopa će ublažiti rizike vezano za ovu funkciju novca, jer će kamatna stopa kompenzovati gubitak vrednosti novca.
5) NOVAC U FUNKCIJI SVETSKOG NOVCA • Ova funkcija novca ogleda se u njegovoj ulozi u međunarodnom prometu. • Razvitak međunarodne robne razmene uslovio je potrebu za novcem kao merom vrednosti, prometnim sredstvom i sredstvom plaćanja i na međunarodnom planu. • Međutim, ovu funkciju novac ne može obavljati u obliku u kojem to čini u okviru nacionalne ekonomije. • Funkciju svetskog novca mogu vršiti samo odgovarajuće količinske mase novčanih roba (zlata i srebra). • Umesto neposrednog manipulisanja sa zlatom koristi se preračunavanje jedne valute u drugu (pri čemu zlato služi kao zajednički imenitelj).
2. NOVAC U MEĐUNARODNIM PLAĆANJIMA • Međunarodna plaćanja podrazumevaju plaćanja koja se vrše između pojedinih zemalja, bez obzira ko ih vrši : država, privredni subjekti ili pojedinci. • To su plaćanja koja se vrše između deviznih rezidenata i deviznih nerezidenata. (devizni rezidenti različitih zemalja) • U okvirima nacionalne ekonomije – domaćim rezidentima se putem državne prinude nalaže obaveza korišćenja nacionalne valute kao zakonskog sredstva plaćanja. • Van granica nacionalne ekonomije – ne postoje uslovi za realizovanje državne prinude za obavezno korišćenje nacionalne valute kao zakonskog sredstva plaćanja.
1) POJAM I VRSTE VALUTA • Etimiloško značenje - Latinska reč “valuta” znači vrednost. • U kontekstu novca - izraz valuta ima nekoliko značenja : 1. Novčana jedinica kao zakonsko sredstvo plaćanja ; 2. Efektivni novac (novčanice) koji se nalazi u opticaju 3. U deviznom smislu – valuta znači zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji domaćeg deviznog rezidenta (domaća valuta) tj. inostranog deviznog rezidenta (strana valuta). 4. U međunarodnim plaćanjima – valuta znači samo efektivne inostrane novčanice (efektiva), ali ne i novačne surogate kao što su (menica, ček, akreditiv i sl).
VRSTE VALUTA • U okvirima nacionalne ekonomije - valute pojedinih zemalja služe kao zakonska sredstva plaćanja. • Van granica nacionalne ekonomije - pojedine nacionalne valute mogu se javiti takođe u funkciji sredstva plaćanja. • Sa aspekta sposobnosti pojedinih valuta da služe kao međunarodno merilo vrednosti i da se zamenjuju za neke druge valute, sve valute se klasifikauju na sledeće : 1. Konvertibilne i nekonvertibilne valute ; 2. Transferabilne i klirinške (obračunske) valute.
2) POJAM I VRSTE DEVIZA • Etimiloško značenje – latinska reč “devise” koja označava inostranu menicu, odnosno menicu koja glasi na inostranu valutu i koja treba da se plati u inostranstvu. • Novac jedne nacionalne privrede javlja se u inostranstvu u dva oblika : (1) U vidu efektivnog inostranog novca ili valuta, i (2) U vidu kratkoročnih potraživanja u inostranom novcu ili deviza. • Sa makro-aspekta, devize se najčešće definišu kao potraživanja koja poseduje jedna nacionalna privreda u valutama drugih nacionalnih privreda (drugih zemalja).
DEFINISANJE DEVIZA • Dva osnovna stanovišta defiinisanja deviza su uže i šire. • UŽE STANOVIŠTE – pod pojmom devize smatraju se sva kratkoročna potraživanja u inostranstvu po bilo kom osnovu, u bilo kojoj valuti i bez obzira na način raspolaganja devizama. Ovde, inostrani novac (inostrane valute) koji se nalazi u rukama domaćih deviznih rezidenata ne predstavlja devize • ŠIRE STANOVIŠTE – pojam devize obuhvata i inostrani novac (inostrane valute) koji se nalazi kod domaćih deviznih rezidenata, što de facto znači da su ovi rezidenti imaoci potraživanja prema inostranstvu.
Sa teorijskog aspekta i primene u praksi, većina zemalja prihvata uže stanovište definisanja deviza. • U tehničkom smislu postoji razlika između valute i devize : 1. Valuta je efektivni inostrani novac (tj. efektivno strano sredstvo plaćanja), 2. Deviza je kratkoročno potraživanje koje glasi na inostrani novac (tj. potraživanje u inostranstvu po bilo kom osnovu i bez obzira na način raspolaganja tim potraživanjem – menica, ček, akreditiv i sl.)
VRSTE DEVIZA • Devize se najčešće klasifikuju sa aspekta mogućnosti da se izvrši transfer potraživanja na koja glase devize : 1. Slobodne i vezane devize 2. Čvrste i meke devize 3. Konvertibilne i klirinške devize 4. Promptne i terminske devize
3) POJAM I VRSTE DEVIZNIH KURSEVA • Pojam i suština deviznog kursa podrazumevaju saodnos između vrednosti domaće valute i inostranih valuta. • Postoji suštinska razlika između valutnog i deviznog kursa. • VALUTNI KURS – je službeni kurs koji određuje država na osnovu prethodno utvrđenog pariteta vrednosti stranog i domaćeg novca izražene u zajedničkom imenitelju (zlato). • Valutni kurs – pokazuje koliki se broj novčanih jedinica jedne zemlje zamenjuje za određeni broj novčanih jedinica druge zemlje, ali u neposrednoj gotovini. • Valutni kurs – je kurs razemene, putem kojeg se vrši razmena domaće valute sa valutama drugih zemalja.
Izraz “devizni kurs” može se primeniti samo na inostranu valutu. • Na domaćem deviznom tržištu – samo inostrana valuta ima svoj devizni kurs, ali ne i domaća valuta. • Domaća valuta ima svoj devizni kurs samo na inostranom deviznom tržištu. • Domaća valuta na domaćem tržištu je samo mera vrednosti • Domaća valuta nema svoju cenu na domaćem tržištu, nego se u njoj izražavaju cene svih roba, dok ona sama na domaćem tržištu nije roba. • Nasuprot domaćoj valuti – inostrana valuta ima svoju cenu tj. devizni kurs. Otuda, devizni kurs se i definiše kao cena strane valute izražene u domaćoj valuti.
Dakle, postoji suštinska razlika između “valutnog kursa” i “deviznog kursa”. • Kupovna moć domaće valute može da dođe do izražaja van granica zemlje, samo na POSREDAN NAČIN. tj. putemrazmene, odnosno menjanjem za drugu valutu. • Posredstvom valutnog kursa – vrši se razmena domaće valute sa valutama drugih zemalja (kurs razmene). • Posredstvom deviznog kursa – vrši se obračunavanje između pojedinih nacionalnih ekonomija, jer devizni kurs uspostavlja vezu između nivoa cena u zemlji i inostranstvu. • Pomoću deviznog kursa se inostrane cene preračunavaju u nacionalnu valutu, i domaće cene se iskazuju u devizama. • Valutni i devizni kurs – povezuju različita monetarna područja
VRSTE DEVIZNIH KURSEVA • Fiksni – formiraju se na bazi valutnog pariteta (zlato). • Fleksibilni – formiraju se na bazi cena valuta na DT, ali samo do unapred određenog limita (intervencija CB). • Fluktuirajući – formiraju se na bazi ponude i tražnje deviza na DT (tržišno prilagođavanje u pravcu kursa ravnoteže). • Rukovođeni fleksibilni – zvanično prilagođavanje u pravcu kursa ravnoteže (u zavisnosti od stanja u bilansu plaćanja) • Višestruki (diferencijalni) – za različite transakcije i robe. • Ravnotežni (realan) – DK kod kojeg spoljna vrednost novca nije ni precenjena ni potcenjena. Izjednačava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu.
4) BILANS PLAĆANJA (PLATNI BILANS) • Bilans plaćanja – kao ekonomska kategorija predstavlja ukupnost ekonomskih transakcija koje se obavljaju između jedne nacionalne ekonomije i inostranstva u jednom vremenskom periodu. • U tretiranju pojma platnog bilansa moguća su dva pristupa: 1. Uži pristup – pod pojmom PB podrazumeva bilans efektivnih plaćanja koji se naziva i deviznim bilansom. 2. Širi pristup – pod pojmom PB podrazumeva sistematski pregled svih ekonomskih transakcija obavljenih u određenom periodu vremena između rezidenata jedne zemlje i rezidenata drugih zemalja. (MMF upotrebljava).
Ekonomske transakcije koje čine platni bilans svrstavaju se u dva osnovna dela – tekuće i kapitalne. • Tekuće transakcije (bilans tekućih transakcija) – obuhvata sve prihode i rashode koji proizlaze iz razmene roba i usluga sa inostranstvom, kao i neke druge tekuće operacije. • Kapitalne transakcije (bilans kapitalnih transakcija) – obuhvata međunarodno finansiranje i kretanje kapitala. • Stanje bilansa plaćanja određuje visinu DK, preko ponude i tražnje deviza, ali i devizni kurs utiče na platni bilans. • Povratno dejstvo DK na PB – svodi se na realnost DK. Realan DK je kurs ravnoteže. Nerealan DK uslovljava precenjenost ili potcenjenost valute što dovodi do neravnoteže u PB (konkurentnost izvoza - devalvacija).
5) VALUTNA KONVERTIBILNOST • Etimološko značenje – latinski izraz “convertibilis” znači pretvorljiv, preobratljiv. • Definisanje – mogućnost da se potraživanje u jednoj valuti može pretvoriti u potraživanje u nekoj drugoj valuti, tj. da se za domaću valutu može kupovati bilo koja druga valuta. • Institut konvertibilnosti – usmeren je na to da se obezbedi funkcionisanje međunarodne ekonomije koja još uvek nije uspela da pronađe pravi međunarodni novac. • Osnovna karakteristika valutne konvertibilnosti jeste multilateralizam međunarodnih plaćanja. • Nekonvertibilnost otežava funkcionisanje multilateralizma
Da bi se prešlo na konvertibilnost domaće valute, neophodni su određeni uslovi u privredi. • Postojanje privredne i monetarne ravnoteže (interna stabilnost i eksterna stabilnost) • Realan devizni kurs nacionalne valute (treba da održava konkurentsku sposobnost domaće privrede u inostranstvu) • Postojanje dovoljno snažnih deviznih rezervi (30% od vrednosti izvoza, ili čak 60-66% vrednosti izvoza). • Sinhronizacija domaće makro-ekonomske politike sa politikom zemalja glavnih spoljnotrgovinskih partnera (posebno u oblasti monetarne politike i politike cena). • Savremena valutna konvertibilnost – uslovljena je internim (domaća privreda) i eksternim faktorima (MES i MMS).