FAKULTET ZA TURISTIČKI I HOTELIJERSKI MENADŽMENT BEOGRAD

1. FAKULTET ZA TURISTIČKI I HOTELIJERSKI MENADŽMENTBEOGRAD SOCIOLOGIJA Prof. dr Boško Kovačević Branislav Filipović - asistent Marina Živić - asistent

2. NASTAVA SOCIOLOGIJE 2009/2010teme • Šta je sociologija • Kultura i društvo • Svet koji se menja • Porodica i brak • Rasa, etnicitet, nacija • Klasa i stratifikacija • Moderne organizacije • Vladavina i politika • Masovni mediji i komunikacije • Obrazovanje • Religija • Stanovništvo i ekološka kriza • Metode sociološkog istraživanja • Teorijsko mišljenje u sociologiji

3. I. ŠTA JE SOCIOLOGIJA? • Proučava društveni život čoveka, grupe društva (naše ponašanje kao društvenih bića) • Zašto smo mi takvi i zašto se ponašamo baš tako? • Sociološki pogled na svet počiva na razumevanje jedva primetnih, složenih i dubokih uticaja na život svakog od nas • Naučiti misliti imati širi pogled na svet (sociološka imaginacija K.R. Mils) • Treba se udaljiti od uobičajenih postupaka u našem svakodnevnom životu kako bi ih sagledali iz ovog ugla

4. Izučavanje Socilogije • Predmet sociologije istražuje ono što društvo čini od nas i šta mi činimo sami sebi • Koncept društvene strukture (postoje pravila u načinima ponašanja i odnosima prema drugim ljudima) • Sociologija nam pomaže da posmatramo društveni svet iz drugačijih uglova, nego što je naš sopstveni • Vrednovanje rezultata socijalne politike • Razumevanje svoga “ja” (razumevanje zašto postupamo i radimo baš tako).

5. 2. Razvoj sociološke misli • Sociologija nikada nije bila disciplina u kojoj postoji skup ideja koje svi prihvataju kao tačne • Sociologija se tiče našeg života i ponašanja a proučavati sebe je najsloženiji pokušaj koji možemo zamisliti:

6. Rani teoretičari (počeci – druga polovina XVIII veka • Ogist Kont (1798 – 1857) • Izmislio reč “sociologija” – u početku je koristio izraz “društvena fizika” • Sociologija kao pozitivna nauka (bavi se samo činjenicama koje su podložne posmatranju i poznate su direktno iz iskustva) • Empirijski dokazi osnov za proizvodnju znanja , dolazi se do njih posmatranjem, poređenjem i eksperimentisanjem • Tri stupnja u razvoju društva (teološki, metafizički i pozitivni) • Zalagao se za moralni konsensus u društvu (zbog velike socijalne nejednakosti)

7. 2. Emil Dirkem (1858 – 1917) – otišao korak dalje od O. Konta • “proučavajmo društvene činjenice kao stvari” • Glavne teme: • Značaj sociologije kao društvene nauke • Uspon pojedinca i stvaranje novog društvenog poretka • Izvor i karakter moralnog autoriteta u društvu

8. On se pretežno bavi društvenim činjenicama (prvo treba sagledati aspekte društvenog života) • Činjenice su načini delovanja, razmišljanja i osećanja, koji se nalazi izvan pojedinca • Činjenice deluju prinudno (činjenice je teško istraživati, a da bi se razumele treba napustiti predrasude i ideologiju) • Posebno se bavio društvenom i moralnom solidarnosti (“O društvenoj podeli rada” 1893) • Uveo pojam društvene anomije (besciljnost, očaj izazvan savremenim društvenim razvojem)

9. 3. Karl Marx (1818 – 1883) • Suprotno stajalište od Konta i Dirkema • Analiza kapitalizma i klasne borbe • Materijalističko shvatanje istorije (društvene promene su podstaknute prevashodno ekonomskim uticajima) • “istorija ljudskog roda je istorija klasnih borbi” • Razvoj društva kroz DE formacije • Verovao je u proletersku revoluciju • Uticaj u XX veku – 1/3 stanovništva živela u društvu inspirisanom na Marxovim idejama.

10. 4. Max Weber (1864 – 1920) • Želeo da objasni prirodu i uzroke društvenih promena – kritičar Marxa (ekonomski činioci su važni, ali ideje i vrednsti imaju isto tako uticaj na društvo) • “društveno delanje” prioritet nad strukturom (stukture u društvu se obrazuju složenim uzajamnim delovanjem delanja) • izučavao sociologiju religije • “ideal tip” uveo u teoriju • racionalizacija ulazi u društvo razvojem nauke • izučavao birokratiju

11. novija sociološka gledišta • Funkcionalizam – T. Parsons i R. Merton (društvo je složen sistem čiji delovi rade zajedno da bi proizveli stabilnost i solidarnost) • delovi društvene strukture deluju zajedno kao što to čine i delovi ljudskog tela • naglašavaju važnost moralnog konsensusa u društvu • vodeće teorijsko mišljenje u SAD, ali poslednjih decenija jenjava njegov uticaj

12. 2. Teorija društvenih sukoba (naglašava značaj društvenih sturktura) • zaokupljeni pitanjima moći, nejednakosti i borbe u društvu (različite grupe u društvu slede svoje interese) • Marx i Weber kao inspiratori • R. Darendorf – teorija konflikata – zbog različitih interesa pojedinaca i grupa u društvu

13. 3. Teorija društvenog delanja (delanje i interakcija pojedinca i kako se ponašaju prema drugima) • Klase, partije, statusne grupe su stvorene kroz društvena delanja pojedinca • Kako se pojedinačni delatnici ponašaju ili orijentišu jedni prema drugima i prema društvu

14. 4. Simbolički interakcionizam (nikao u SAD pod uticajem teorije društveng delanja) • tvorac je Dž. H. Mid. Analizira jezik i značenje • ključni elemenat je simbol (reči su simboli koji predstavljaju ono o čemu mislimo) • gest takođe ima simboličko značenje

15. Zaključak • sociololgija supstituira mnoštvo teorijskih pogleda – što je njena prednost, a ne hendikep • ostavimo po strani naše lične poglede na svet, kako bi dublje sagledali uticaje koji oblikuju naš život i život drugih • sociološka imaginacija • postoji mnogo varijacija između različitih društava i kultura, iako su u pitanju pojedinci, društvene grupe

16. II. KULTURA I DRUŠTVO • različita značenja pojma kulture od “uzvišenog stanja duha, do načina života članova jednog društva • iako se kultura može koncepcijski razlikovati od društva, postoji veoma uska veza • društvo je sistem međusobnih odnosa koji povezuje pojedince • članovi društva su povezani i organizovani u jasno struktuirane društvene odnose, u zavisnosti od jedinstvene kulture kojoj pripadaju • kultura ne može postojati bez društva, kao što društvo ne može postojati bez kulture • kulturne raznolikosti među ljudima u vezi su sa različitim tipovima društava

17. Pojam kulture • kulturu jednog društva čine verovanja, ideje i vrednosti, ali i materijalni aspekt-objekti, simboli, tehnologije kojima se sadržaj kulture izražava • za sve kulture su bitne vrednosti i norme (šta se smatra vrednim, poželjnim i pravila ponašanja koja odražavaju vrednosti) • vrednosti i norme se razlikuju od društva do društva • kulturne vrednosti i norme se vremenom menjaju iako su duboko ukorenjene, te se ne menjaju dekretom, preko noći

18. kulturna raznovrsnost verovanja i ponašanja (norme) obeležava savremeni svet • monokulturna (jednobrazna) društva su karakteristika manjih i ranih društava, mada i savremenih (Japan) • multikulurna društva obeležavaju savremeni svet (kulturne mešavine) • subkultura (nisu samo etničke i jezičke grupe, već i segmenti stanovništva koji se razlikuju po kulturnim obrazcima • kontrakultura kao alternativa dominantnoj kulturi

19. etnicizam – svaka kultura ima svoje specifičnosti koje se ljudima iz drugih kultura čine stranim • svaka kultura se mora izučavati iz poštovanje njenih specifičnih značenja i vrednosti • etnocentrizam je procenjivanje drugih kultura kroz poređenje sa svojom kulturom • kulturni relativizam znači da se jedna kultura izučava uz poštovanje njenih specifičnih značenja i vrednosti - ključna pretpostavka sociologije

20. Odnos kulture i društva • socijalizacija – kultura se odnosi na one karakteristike društva koje su naučene, a ne nasleđene • socijalizacija je spona između različitih generacija i traje čitavog života. Ljudsko ponašanje se stalno oblikuje društvenom interakcijom. Ljudi sebe razvijaju, stiču znanja i prilagođavaju • primarna socijalizacija obuhvata period od rođenja i detinjstva – porodica je glavna • sekundarna socijalizacija od detinjstva, u toku sazrevanja ličnosti (škole, vršnjaci, različite organizacije, mediji, radno mesto)

21. društvene uloge • socijalizacijom ljudi uče društvene uloge (definisana ponašanja – recimo profesija doktor) • neki funkcionalisti smatraju društvene uloge utvrđenim i nepromenljivim delovima kulture društva. One se uzimaju kao društvene činjenice • društvene uloge se i same menjaju kod ljudi putem društvene interakcije

22. identitet • u sociologiji je višedimenzionalan pojam • uopšteno identitet se odnosi na to kako ljudi sebe razumeju i šta je za njih značajno • izvori identiteta su rad, seksualna orijentacija, nacionalna i etnička pripadnost, društvena klasa

23. društveni identitet se odnosi na osobine koje drugi ljudi pripisuju nekom pojedincu. On uključuje više atributa (majka, inžinjer, član političke stranke, srpkinja, etc) • identiteti mogu stvarati konflikte u ličnosti, tako da mnogi ljudi sebe organizuju oko primarnog identiteta koji je kontinuiran u životu • društveni identiteti uključuju kolektivnu dimenziju (nacionalnsti, feministkinje, sindikalisti, ekolozi, etc.)

24. 2. samoidentitet (lični identitet) odnosi se na proces samorazvitka ličnosti. To je neprestano “programiranje” individue sa spoljnim svetom • moderna društva podstiču individualizam • mi uvek iznova stvaramo naše identitete

25. Tipovi društva • Postoje razne tipologije (od predmodernih do modernih industrijskih, informatičkih društava • Gidensova tipologija • društva prvog sveta (Evropa, SAD, Australija) • društva drugog sveta označavaju bivša komunistička društva od SSSR, Istočne Evrope • društva trećeg sveta (u razvoju) • novo industrijalizovane zemlje (J. Koreja, Singapur, Tajvan, Brazil, Meksiko)

26. Društvena promena se ogleda u strukturi društva ali postoji neki kontinuitet • promena u modernom društvu zavisi prevashodno od: • ekonomskih uticaja • političkih uticaja • kulturnih uticaja

27. na kraju • problem globalizacije – uni i multipolaran svet • informatička revolucija – komunikacija • umrežena društva

28. III. SVET KOJI SE MENJA • Obležja minulog veka i milenijuma – otvoreni izazovi • razvijeni/nerazvijeni • bogati/siromašni • slobodni/porobljeni • zavisni/nezavisni • E. Hobsbaum: “XX vek je trajao 75 godina” • Kontroverzni razvoj nauke i tehnologije • masovna proizvodnja • informacione tehnologije i recidivi • “kolonizacija života”

29. “ciljna i vrednosna racionalnost” – J. Habermas • “znanje je moć” – M. Fuko • individualno i socijalno dostojanstvo – kako ga ostvariti? • zadatosti • poverenje i razumevanje • saradnja i povezivanja • solidarnost • zadovoljstvo • izvesnost življenja

30. (Ne)uspela alternativa • urušavanje socijalizma • problem revolucije, kao nasilja • radnička klasa, kao subjekt promena? • civilno društvo, kao moguće ishodište • ekologija • javnost i (samo)organizovanje građana • ljudske slobode i prava • ravnopravnost polova • demokratski izazovi

31. - “Bogatstva se premeštaju od siromašnih ka bogatima, a zagađenja dolaze od bogatih ka siromašnima.” – V. Šiva • Moderni jahači apokalipse • atak na prirodu • katastrofe i kataklizme • pomirenje privrednog razvoja i prirode (održivi razvoj) • izgradnja eko-društava • rat • gulazi i koncentracioni logori • oslobodilački ratovi – kolonijalizacija • ograničeni ratovi • diktat vojne industrije • terorizam kao moderni rat

32. siromaštvo • socijalna politika i socijalna zaštita • preraspodela bogatstva • uloga međunarodnih organizacija i asocijacija (ulaganje u nerazvijene i nova radna mesta) • kriminalizacija društava • korupcija i mito • bolesti • bolesti savremenog doba • demedikamentalizacija zdravlja i alternative • epidemije i “nove bolesti” • neuroze

33. Globalizacija • dominacija kapital – načina proizvodnje sa političkim recidivima • kako obuzdati političku instrumentalizaciju kapitala? • E. Gidens (reprogramirati upravljanje ekonomijom i ekologijom, regulisati korporativnu moć, demokratizovati vlast i kontrola ratovanja) • obuzdati primat SAD • multipolarni svet • Evro – integracije kao naša realnost • etc.

34. Tendencije globalizacije • hipergloblisti (globalni kapitalizam, uprava, društvo, pada moć nacionalnih država) • skeptici (ekonomski blokovi, moć nacionalnih država, dominacije vlade i tržišta) • transformacionalisti (nove globalne međupovezanosti, rekonstruisane države, etc.)

35. Ishodišta • smanjiti politička naponska polja • oslobađati se od mitova i posrednika (država, nacija, religija etc.) • demokratizacija – najmanje loše rešenje • moderni svet ide ka individualizmu i pluralizmu – najoptimalnija rešenja • emancipacija građanina (“zemljanin”)

36. IV. PORODICA I BRAK • Nasleđe prošlosti • društvena neravnopravnost koja se zasniva na biologiji – odnos muškarca i žene • potčinjenost i bespravlje žena • razlozi potčinjenosti: • žene hendikepirane biologijom(?) • mala deca pretežno zavisna od majke • polne razlike – izvor nejednake moći u društvu • struktuiranost društva podstiče segregaciju žena • etc

37. privilegovanost muškarca • oploditelj • opskrbljivač • zaštitnik • savremena društva smanjuju ove podele i uloge • preferira se (sve više) jednaka zastupljenost žena u ekonomskom, političkom i javnom životu

38. 1. Teorijska stanovišta o porodici • funkcionalizam (porodica obavlja razne zadatke koji doprinose osnovim potrebama društva • u nuklearnoj porodici se obavljaju razne specijalizovane uloge • sa razvojem društva, industrijom – porodica je manje važna kao privredna jedinica • porodica ima dve važne funkcije • primarna socijalizacija • stabilizacija ličnosti

39. Feministički pristup (izvršio veliki uticaj na sociologiju osporavajući tradicionalnu sliku porodice) • 70 – 80te godine prošlog veka • feminizam usmerava pažnju na veze unutar porodice i položaj žene u njoj • glavne teme feminista • kućna podela rada • nejednak odnos moći (fenomen nasilja) • staranje o drugima (negovanje bolesnog člana, starih, hendikepiranih)

40. nove teorije o porodici • nisu pod direktnim uticajem feminističkih teorija • “Normalni haos ljubavi” (1995) (U. Bek i E. Bek – Gerashajm) • sukobi porodice, posla, ljubavi i slobode u modernom društvu • predmet pregovaranja u porodici su ljubav, seks, deca, posao, zanimanje, nejednakost ... • izlaz je u ljubavi (beskonačni krug nadanja i žaljenja i ponovnih pokušaja)

41. traži se drugačija uloga i funkcija porodice • polne razlike nisu više ključni argument odnosa između muškarca i žene • traži se ravnopravnost polova i drugačija društvena uloga porodice • konfrontacija feminističkih i konzervativnih teorija

42. Osnovni pojmovi • pol (anatomske i fiziološke razlike tela) • rod (psihološke, društvene i kulturne razlike muškarca i žene) • porodica (osobe direktno srodnički povezane i briga o deci) • srodstvo (veza među pojedincima na osnovu braka, ili potomcima na bazi krvnih veza) • brak (društveno priznata i dozvoljena veza između odraslih osoba)

43. Odnosi između polova • povećanje razvoda • porodice sa jednim roditeljem • ponovni brak • rekonstruisana porodica • alternative braku: • kohabitacija • istopolne zajednice • ataci na porodicu • zlostavljanja • suprotnog pola • dece

44. Rezime • povratak na tradicionalnu porodicu nije moguć • brak nije više najznačajnija osnova za vezu između dvoje ljudi • razvodi brakova ne moraju biti nesreća • ljudske slobode i prava će diktirati nove odnose između polova • novi vidovi seksualnosti • brak i porodica ostaju stabilne institucije društva

45. V. RASA, ETNICITET, NACIJA • Rasa • različiti pristupi i tipologije (od shvatanja o postojanju desetak rasa do tri – Gobin) • da li postoji biološka ili politička osnova za rasu? • rasa se može odrediti kao skup bioloških veza koji određije tačan položaj, pojedinca i grupe • rasizacija

46. “Krv i tlo” – etnos • jezik, religija i kultura formiraju etničku grupu • politizacija etnosa i etnizacija politike • asimilacija ili kulturni pluralizam • etnički identitet je samo jedan od vidova iskazivanja individualnih posebnosti • modeli etničke integracije • asimilacija • “lonac za topljenje” • kulturni pluralizam • etničko čišćenje

47. Od etnosa do nacije • nacija kao zamišljena zajednica (B. Anderson) • težnja za suverenitetom • etnos prethodi naciji • uloga mita i reinterpretacije istorije • problemi oko nacionalne države • tipovi nacije (istorijskii neistorijski) • uloga teritorije i ekonomije u određivanju nacije

48. 4. Nacionalno i političko • nacionalna politika – politika identiteta • srodstvo, jezik, teritorija, navike, kultura, ekonomska i politička povezanost – gradivni elementi nacije • ne može se nacionalni identitet marginalizovati (afirmacija nacionalnog identiteta) • komplementarni (višestruki) identiteti • politizacija • etnos, narod, nacija, nacionalna manjina

49. 5. Nacionalizam • isključivo prefeiranje vlastitog nacionalnog identiteta na uštrb drugog • “dobar” i “loš” nacionalizam • resantimanski, agresivni, ustavni, kulturni nacionalizam • šovinizam • ksenofobija • nacionalizam kao poltički program • nacionalna fiksacija na osnovu etnosa (pseudo-etnici, tradicionalisti, militanti i manipulanti)

50. 6. Akteri • elite • mediji • birokratija • političke partije • verske organizacije