690 likes | 936 Views
OSIGURANJE I ZVOZNIH KREDITA. Ekonomski forum mladih Dimitrije Stamenovi ć 08.11.2005 Beograd. ZAKASNELO PLAĆANJE POGAĐA PREDUZEĆA SVIH VELIČINA I U SVIM ZEMLJAMA. PREMA IZVEŠTAJU EVROPSKE KOMISIJE GENERALNE DIREKCIJE ZA PREDUZEĆA U 2001. GODINI ZAKASNELO PLAĆANJE JE
E N D
OSIGURANJE IZVOZNIH KREDITA Ekonomski forum mladih Dimitrije Stamenović 08.11.2005 Beograd
ZAKASNELO PLAĆANJE POGAĐA PREDUZEĆA SVIH VELIČINA I U SVIM ZEMLJAMA. • PREMA IZVEŠTAJU EVROPSKE KOMISIJE GENERALNE DIREKCIJE ZA PREDUZEĆA U 2001. GODINI ZAKASNELO PLAĆANJE JE UZROK JEDOM OD ČETIRI STEČAJA I ZA POSLEDICU IMA GUBITAK 450.000 RADNIH MESTA SVAKE GODINE U EVROPI.
UKUPAN IZNOS KAŠNJENJE U PLAĆANJU U TRGOVAČKIM POSLOVIMA U EVROPI DOSTIŽE 90 MILIJARDI EVRA GODIŠNJE. U DELU GUBITKA KAMATA OVAJ IZNOS DOSTIŽE 10,8 MILIJARDA EVRA. • UKUPAN GUBITAK SVAKE GODINE PO OSNOVU STEČAJA PREDUZEĆA IZ RAZLOGA KAŠNJENJA U PLAĆANJU IZNOSI 23,6 MILIJARDI EVRA.
U NAMERI DA SE SUOČI SA OVIM PROBLEMOM I NAĐE REŠENJE EVROPSKI SAVET JE U AVGUSTU 2002. GODINE DONEO DIREKTIVU O SPREČAVANJU KAŠNJENJA U PLAĆANJIMA U POSLOVNIM TRENSAKCIJAMA. DIREKTIVA JE POSTALA DEO NACIONALNIH ZAKONA U 25 ZEMALJA ČLANICA EU OSIM U ŠPANIJI. • DIREKTIVA JE UVELA AUTOMATSKO PLAĆANJA ZATEZNE KAMATE U SLUČAJU KAŠNJENJA PLAĆANJA NA NIVOU 7% IZNAD UTVRĐENE KAMATE EVROPSKE CENTRALNE BANKE.
REZULTAT UVODJENJA DIREKTIVE NIJE DAO U POTPUNOSTI OČEKIVANI REZULTAT. • ISTRAŽIVANJE ’’CREDIT MANAGEMENT RESEARCH CENTER’’ U VELIKOJ BRITANIJI POKAZALA SU DA OD 700 PREDUZEĆA RAZNIH VELIČINA, SAMO 36% PRIHVATA TEZU DA BI UVOĐENJE ZATEZNE KAMATE UTICALO NA NJIH DA UREDNIJE IZVRŠAVAJU SVOJE OBAVEZE.
NAJNOVIJA ISTRAŽIVANJA ’’GERMAN GENERAL INSURANCE ASSOCIATION’’ POKAZUJU DA DIREKTIVA NIJE IMALA POZITIVAN EFEKET U MNOGIM PREDUZEĆIMA U EVROPSKOJ UNIJI. I DA JEDNA TREĆINA OD 500 ISPITANIH PREDUZEĆA, SMATRA DA PONAŠANJE NJIHOVIH KLIJENATA NIJE ZADOVOLJAVAJUĆE ILI JE ČAK I GORE NEGO RANIJE.
PROSEČAN PERIOD ČEKANJA NAPLATE POTRAŽIVANJA JE OSAM DANA KOD TRGOVACA HRANOM, DOK JE KOD PROIZVODJAČA AUTOMOBILA 149 DANA.
BASEL II STANDARDI U POGLEDU PROCENE KAPITALA, USTANOVLJENI OD BASEL COMMITTEE ON BANKING U SUŠTINI SU KOMPLIKOVALI SITUACIJU NA STRANI PREDUZEĆA KOJA SADA TEŽE DOLAZE DO SVEŽEG NOVCA OD SVOJIH BANAKA, ŠTO ONDA KOMPENZIRAJU KAŠNJENJEM U PLAĆANJU SVOJIM ISPORUČIOCIMA. PREDLOG ’’GERMAN INSURANCE ASSOCIATION’’ UČINJEN BANKAMA IDE U PRAVCU DA POLISA OSIGURANJA KREDITA BUDE PRIHVAĆENA OD STRANE BANAKA KAO DEO KAPITALA.
PRODAJA POTRAŽIVANJA MOGLA BI DA BUDE NAČIN POBOLJŠANJA LIKVIDNOSTI PREDUZEĆA, ALI MALI BROJ PREDUZEĆA JE SPREMAN DA KORISTI OVE MODERNE NAČINE UPRAVLJANJA NAPLATOM POTRAŽIVANJA.
POJAM KREDITNIH OSIGURANJA POD KREDITNIM OSIGURANJEM PODRAZUMEVA SE OSIGURANJE KOJIM SE OBEZBEDJUJE POTRAŽIVANJE POVERIOCA PREMA NJEGOVOM DUŽNIKU.
POJAM KREDITNIH OSIGURANJA NA OSNOVU TAKVOG OSIGURANJA POVERILAC IMA PRAVO NA NAKNADU ŠTETE PO POSLOVIMA UGOVORA O OSIGURANJU, AKO NE NAPLATI SVOJE POTRAŽIVANJE ODNOSNO NE OSTVARI SVOJE PRAVO PREMA DUŽNIKU USLED OSTVARENJA ODREDJENIH RIZIKA
PODELA KREDITNIH OSIGURANJA PO GRUPAMA: • KREDITNA OSIGURANJA U UŽEM SMISLU (DELKREDERE OSIGURANJA) • KAUCIJSKA (JEMSTVENA) OSIGURANJA (osiguranja za plaćanje carine TIR karneti, osiguranja kod izvođenja radova Bid bond, Performance bond, Advance payment bond) • OSIGURANJA POVERENJA
PODELA KREDITNIH OSIGURANJA PREMA MESTU SUBJEKTA: • DOMAĆA • INOSTRANA (HERMES, COFACE, ATRADIUS) • MULTILATERALNA (MIGA)
PODELA KREDITNIH OSIGURANJA PREMA NOSIOCIMA OSIGURANJA: • OSIGURANJA KOJA SPROVODI DRŽAVA • OSIGURANJA KOJA SPROVODE OSIGURAVAJUĆE ORGANIZACIJE
FUNKCIJA I ZNAČAJ OSIGURANJA IZVOZNIH KREDITA • PRUŽANJE OBEZBEDJENJA I NAKNADE ŠTETE • PREVENTIVNA FUNKCIJA (ispitivanje boniteta dužnika, ispitivanje ekonomske situacije zemlje dužnika, ispitivanje kvaliteta posla, ispitivanje kvaliteta obezbeđenja naplate) • INSTRUMENT SPOLJNOTRGOVINSKE EKSPANZIJE
VRSTE UGOVORA • POJEDINAČNI UGOVORI moguća negativa selekcija • OPŠTI UGOVORI • svi krediti jednog izvoznika koji se daju jednom broju odredjenih osoba – osiguravač ne može da odbije osiguranje u okviru utvrdjenih kreditnih limita i • svi krediti jednog izvoznika – osiguravač može da odbije osiguranje
KREDITNI RIZICI KOMERCIJALNI • NEPLAĆANJE DUGA O ROKU • PRODUŽENO NEPLAĆANJE (čak i posle šest meseci) • INSOLVENTNOST DUŽNIKA (sa izuzetkom insolventnosti usled katastrofalnih i političkih rizika)
KREDITNI RIZICI POLITIČKI • RATNI I POLITIČKI (uništenje imovine dužnika usled rata, revolucije, pobune, građanskog rata, zaplena, rekvizicija i konfiskacije imovine dužnika), • OPŠTE PRIVREDNE I POLITIČKE MERE U ZEMLJI DUŽNIKA (mere države dužnika: zabrana uvoza, zabrana plaćanja ili transfera, moratorij, sankcije uvedene odlukom medjunarodnih institucija) • POSTUPAK DUŽNIKA JAVNOPRAVNE ORGANIZACIJE PROTIV KOJE SE NE MOŽE POVESTI POSTUPAK PRINUDNE NAPLATE POTRAŽIVANJA
KREDITNI RIZICI KATASTROFALNI PRIRODNI Tajfuni, poplave, zemljotresi, vulkanske erupcije, cunami, itd.
POSTUPAK ZAKLJUČIVANJA UGOVORA O OSIGURANJU • PONUDA IZVOZNIKA (sa svim bitnim elementima prodajnog ugovora) • PRIKUPLJANJE PODATAKA (o bonitetu kupca i oceni samog posla) • ODREDJIVANJE KREDITNOG LIMITA • DAVANJE KVOTACIJE rizik zemlje, bonitet kupca/garanta, dužina pokrića (period otplate, period gradnje), procenat pokrića, pokriveni rizici
POSTUPAK ZAKLJUČIVANJA UGOVORA O OSIGURANJU • TRAJANJE OPCIJE • OSIGURANJE ZA VREME PROIZVODNJE • OSIGURANI IZNOS kreditni limiti, vrednost ugovora plus kamata • SAMOPRIDRŽAJ
KLASIFIKACIJAZEMALJA IZVORI RIZIKA KOJI ZAVISE OD ČOVEKA 1.EKONOMSKI RIZICI a. MAKROEKONOMSKI (ekonomski rast,cene, kamate, kurs domaće valute, bankarski sistem, rezultati u uvozu/izvozu, spoljni i unutrašnji dug, devizne rezerve) b. MIKROEKONOMSKI 2. SOCIJALNO-POLITIČKI RIZICI a. POLITIČKI (demokratske ili nedemokratske promene vlade) b. POLITIKA VLADE c. SOCIJALNI (uticaj društvenih kretanja sa namerom da utiču na politiku zemlje i poslovanje stranaca)
KLASIFIKACIJA ZEMALJA PRIRODNI IZVORI RIZIKA Tajfuni, poplave, zemljotresi, vulkanske erupcije, cunami, itd.
METOLOGIJA OECD • KREDITNI RIZIK ZEMLJE ILI OČEKIVANJA/IZVESNOST DA ĆE ZEMLJA UREDNO SERVISIRATI SVOJ SPOLJNI DUG • ZEMLJE SU KLASIFIKOVANE U 8 KATEGORIJA RIZIKA OD 0 DO 7 • SVAKA KATEGORIJA UTVRĐUJE MOGUĆNOST NEUREDNOG SERVISIRANJA DUGA PO SREDNJOROČNIM I DUGOROČNIM KREDITIMA I MINIMALNU PREMIJSKU STOPU KOJU NAPLAĆUJU IZVOZNE AGENCIJE ZA OSIGURANJE SUVERENOG RIZIKA
METOLOGIJA OECD KLASIFIKACIJA UKLJUČUJE DVE OSNOVNE KOMPONENTE: • MODEL UTVRDJIVANJA RIZIKA ZEMALJA I • KVALITATIVNO PRILAGODJAVANJE REZULTATA FAKTORIMA KOJI NISU UZETI U OBZIR (POLITIČKA SITUACIJA U ZEMLJI)
OECD COUNTRY RISK ASSESSMENT MODEL (CRAM) INDIKATORI • EKONOMSKA SITUACIJA Potencijal rasta, Rezultati ekonomije, Osetljivost/ranjivost, veličina zemlje, učešće uvoza nafte u ukupnom uvozu, učešće pomoći u poređenju sa prihodima od izvoza, učešće zvaničnih kredita u ukupnom finansiranju
OECD COUNTRY RISK ASSESSMENT MODEL (CRAM) • FINANSIJSKA SITUACIJA Odnos duga i izvoza, odnos duga i BDP, odnos servisiranja duga i izvoza, devizne rezerve izražene u mesecima uvoza • ISKUSTVA SA PLAĆANJEM Iskustva izvoznih agencija, iskustvo MMF ili Svetske banke
ALTERNATIVNE PROCENE RIZIKA ZEMALJA • NEZAVISNI ISTRAŽIVAČKI CENTRI (GLOBAL INSIGHT, EIU) • AGENCIJE (STANDARD&POOR’S, MOODY’S) • IZVOZNE AGENCIJE (ATRADIUS; COFACE) • KOMERCIJALNE BANKE I OSIGURAVAČI
ALTERNATIVNE PROCENE RIZIKA ZEMALJA RESTRIKCIJE SE MOGU ODNOSITI NA: • DUŽNIKA Država, banka, preduzeće • IZNOS POTRAŽIVANJA Limit zemlje, limit pojedinačne transakcije • ROK TRAJANJA KREDITA Kratkoročni, srednjoročni ili dugoročni krediti • PROCENAT POKRIĆA Smanjenje procenta pokrića – 95% od vrednosti ugovora za političke rizike
MEĐUNARODNA PRAVILA PRAVILA OECD Minimalni avans, maksimalni rok, amortizacioni plan, uticaj na okolinu, mere protiv prevare, minimalne premijske stope, sektorska pravila. Obaveštavanje o sporazumima koji ne uključuju sve elemente ili ih menjaju.
MEĐUNARODNA PRAVILA PRAVILA EVROPSKE UNIJE Kominike o rizicima koji se osiguravaju na tržištu, Direktiva o učešću uvozne komponente u proizvodu, Direktiva o srednjoročnom i dugoročnom pokriću.
MEĐUNARODNA PRAVILA PRAVILA BERNSKE UNIJE Maksimalni rok kreditiranja u zavisnosti od vrste robe.
9 8,1 7,6 8 6,6 6,4 7 6,3 6 4,8 5 4 3 2 1 0 2006E 1998 2002 2003 2004E 2005E Global environment World Export Euro thousand billion
Expected export growth 16,0% 2005 2006 14,0% 2007 2008 12,0% 10,0% 8,0% 6,0% 4,0% 2,0% 0,0% USA Germany Japan China France UK Russia Italy Canada
Total volume Insured/GDP ratio 25,0% 20,0% 15,0% 10,0% 5,0% 0,0% UK Italy Spain France Greece Austria Belgium Portugal Germany Denmark Netherland
Players’ overview • Big multinational private Companies operating on their own account all over the world (Hermes, Coface, Atradius) as well as in their country for the account of the State; • Governmental Agencies/Departments (ECGD, USEximBank…) operating exclusively for the account of the State; • Private Companies owned totally/partially by the State(EDC, CESCE, OND, EGAP, MEHIB, KUKE and SACE) operating both on the account of the State and on their own account; • Multilateral (MIGA).
Players’ overview Results - Break even - Return on equity
Private Multilateral Company Govt Dept Govt Private Agency Company with State Mandate 100% State Ownership Majority State Ownership BU Members Ownership structures
Statistics BU Members 2003 • New business covered USD billion 648 • Short Term 566 (87%) • Medium/long Term 66 (10%) • Investment 15 ( 3%) • Premiums USD billion 5,2 • Short Term 1,8 (35%) • Medium/Long Term2,8 (54%) • Investment 0,6 (11%)
BU Statistics (continued) • Claims Paid USD billion3,6 • Short Term 0,6 (17%) • Medium/Long Term2,9 (80%) • Investment 0,1 ( 3%) • Recoveries received USD billion 8,2 • Short Term 0,2 ( 3%) • Medium/Long Term 7,9 (96%) • Investment 0,02 ( 0,4%)
Berne Union Members' Claims & Recoveries vs. Premium 1982 - 2003 16 14 12 10 8 USD (billions) 6 4 2 0 1982 1984 1986 1988 1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 Claims Paid Recoveries Premium Historical Claims & Recoveries vs. Premium
smeca Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslovaSerbia and Montenegro Export Credit Agency Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova
Misija Fonda • Stimulisanje spoljnotrgovinskih tokova u Srbiji i Crnoj Gori • Pružanje podrške ekonomskom rastu putem povećanja izvoznih aktivnosti u SCG • Smanjenje trgovinskog deficita platnog bilansa kroz ostvarivanje deviznog priliva
Cilj • U ostvarivanju svoje misije Fondće obezbediti izvore finansiranja i finansijsku sigurnost izvozno orijentisanim preduzećima • Zakon o Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova je donet 16.01.2002. i objavljen je u Službenom listu SRJ broj 3/2002
Osnivači • Osnivač Fonda jeSavezna Republika Jugoslavija – Državna zajednica Srbija i Crna Gora • Početni kapital Fonda je obezbedjen iz kredita Svetske banke u iznosu od 11,5 miliona dolara i donacije Vlade Italije preko Svetske banke u iznosu od 8,9 miliona dolara
Izvoz će biti podržan kroz sledeće programe: a) Osiguranje izvoznih potraživanja b)Kreditiranje i garancija za obrtni kapital c) Garancija za učešće na tenderu,povraćaj avansnog plaćanja, dobro izvršenje posla i zadržano plaćanje d) Faktoring e) Garancija za nabavku opreme namenjene proizvodnji za izvoz f) Tehničku pomoć preduzećima u izvozu
Uvoz će biti podržan kroz sledeće programe: a) Osiguranje odnekomercijalnih (političkih) rizika b) Osiguranje uvoznih kredita
Osiguranje izvoznih potraživanja • Osiguranje izvoznih potraživanja ima za cilj zaštitu izvoznika od rizika nenaplate potraživanja od potencijalnih rizika • - komercijalnih (rizik kupca) i • - nekomercijalnih (rizik zemlje) • nakon što izvoznik izvrši sve obaveze iz ugovora • Mogućnost provere kreditne sposobnosti inostranog kupca i stalno praćenje dok je ugovor na snazi, što omogućava razvoj novih tržišta • Naplata potraživanja od kupca koje Osiguravač može efikasnije da uradi
Osiguranje izvoznih potraživanja • Domaći izvoznici imaju mogućnost da osiguraju svoja potraživanja preko Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova. Realizacija programa će se obaviti uz aktivno učešće reosiguravača Atradius ( Namur Re). • Atradius je drugo po veličini osiguravajuće društvo na svetu sa učešćem od 25% na svetskom tržištu, sa kojim Fond ima potpisan Ugovor o reosiguranju • Premije osiguranja zavisiće od zemlje u koju se izvozi i ponudjenih uslova plaćanja
Osiguranje izvoznih potraživanja • Osiguranje komercijalnih rizika • Stečaj ili likvidacija kupca • Produženo neplaćanje • Osiguranje obuhvata ukupan promet po svim kupcima koji su prihvaćeni od strane Fonda i za koje je utvrdjen kreditni limit. Najčešće se pokriva 85% potraživanja.