INTEGRACIJA TOKOVI ODLU ČIVANJA FINANSIJE INFORMACIONI SISTEM

1. INTEGRACIJA TOKOVI ODLUČIVANJA FINANSIJE INFORMACIONI SISTEM

2. Glavni izazovi savremenog univerziteta • Efikasnost i efektivnost u korišćenju raspoloživih resursa: • Kvalitet obrazovanja i istraživanja – provera i obezbeđenje kvaliteta u skladu sa postavljenim standardima u smislu dostizanja prepoznatljivog stepena izvrsnosti; • Javnost i dostupnost podataka: • Autonomija univerziteta balansirana odgovornošću zapostignut rezultat: • Upravljanje univerzitetima u izmenjenom okruženju.

3. Nov pristup efikasnom mendžmentu (u odnosu na tradicionalni akademski i klasični birokratski) • inovativan • orijentisan na postizanje planiranih performasi • transpatentan • odgovoran u odnosu na okruženje • tržišno testiran • orijentisan prema izlaznom rezultatu • pragmatičan i strateški

4. Identifikovani problemi u postizanju ovog cilja: • tendencija ka uniformnosti i egalitarizmu prisutna u mnogim nacionalnim sistemima: • suviše naglašena mono-disciplinarnost u studijskim programima na svim nivoima: • nedovoljan stepen izvrsnosti u poređenju sa svetskim razmerama.

5. Evropski modeliu VO - da li je moguće neposredno poređenje i preporuka o optimalnom modelu U Evropi su prisutni veoma različiti modeli visokog obrazovanja Nesumnjive su razlike u domenu zakonodavstva u visokom obrazovanju u zemljama Evrope. Zajednička odrednica je da zakonodavna regulativedaje samo okvirna rešenjaostavljajući manji ili veći prostor, pravo i odgovornost samoj instituciji da u okviru postavljenih granica razvije svoju strategiju i politike i definiše svoj sistem upravljanja i menadžmenta.

6. Evropski trendovi u modernizaciji upravljanja VO • Kontrola države sve više se zamenjuje i usmerava ka menadžmentu na nivou institucije kao boljem pristupu u efikasnom odgovoru na sve različitije potrebe društva. • Uvode se sistemi spoljašnje provere kvaliteta u cilju evaluacije odgovornosti instuticije. • Ohrabruju se institucije u orijentaciji ka sticanju upotrebljivih znanja • Kroz podsticanje konkurencije i povećanje autonomije institucije VO se stimulišu u traženju sopstvenog puta i politike u zadovoljavanju rastućih društvenih potreba. • Država se sve više orijentiše na upravljanje “sa distance” u smislu razvoja politike podsticaja i sankcija u odnosu na postignut rezultat. • Državni organi/vlade i dalje su osnovni izvori finsnsiranja VO u Evropi, uz još uvek značajno manje učešće privatnog sektora u odnosu na SAD. • Investicije u R&D u Evropi još uvek zaostaju u poređenju sa SAD, što je uslovilo i preporuku Evropske komisije da se učešće industrijskog sektora poveća za 10 % u protekloj dekadi.

7. Evropski trendovi u upravljanju na nivou sistema Upravljanje na nivou sistema/spoljašnje upravljanje menja se u smislu da država više nije jedini i glavni akter. Olučivanje se sve više distribuira na različite niove upravljanja sistemom, uz koordinaciju u donošenju i realizaciji globalne politike razvoja VO. U domenu istraživanja promene se dešavaju u tri pravca: prvi je donošenje politka, strateškin opredeljenja i pravila na nad-nacionalnom nivou; drugi – prenošenje nadležnosti na niže nivoe – pokrajine, lokalna uprava i same institucije; treći pravac je prenošenje nekih tradicionalnih prava države na druge institucije kao što su nevladine organizacije ili čak privatni sektor. U visokom obrazovanju uloga države sve više se usmerava na kreiranje odgovarajućeg okruženja, pri čemu država ima kontrolu nad ishodima/rezultatima bez direktnijeg mešanjau politiku samih institucija i njihovo pravo na donošenje sopstvene regulative. Neke od novih institucija na nivou sistema su saveti za istraživanje, finansiranje i agencije za obezbeđenje kvaliteta i akreditaciju, a novi pristupi su i finansiranje na bazi izlaznog rezultata (output funding) i sklapanje višegodišnjih ugovora za finansiranje određene institucije.

8. Autonomija i odgovornost Autonomija i odgovornost su međusobno “povezane posude”, Uočljiva je tendencija jačanja institucionalnog sistema rukovođenja i uloge izvršnih organa u formiranju jakih integrisanih institucija. Smanjuje se uloga kolegijalnih/akademskih tela u donošenju izvršnih odluka, ali uz njihovo i dalje značajno učešće kao konsultativnih organa

9. Menadžment Menadžment u visokom obrazovanju se veoma razlikuje ne samo po stepenu svog razvoja nego i po osnovnom konceptu – profesionalnog ili akademskog menadžmenta. Univerziteti u regionu Zapadnog Balkana još uvek imaju dominantno akademski menadžment, pri čemu je koncept profesionalnog menadžmenta tek u povoju i pored izvesnih rezultata koji su evidentni. Ovi pomaci su zasnovani na početnim iskustvima da uvođenje profesionalnog menadžmenta na bilo univerzitetskom ili fakultetskom nivou ne znači po pravilu sukob sa interesima i uticajem akademskog kadra i stručnih organa na ovim nivoima.

10. Umesto zaključka • DECENTRALIZOVAN POTPUNO INTRGRISAN UNIVERZITET? • MODEL • Univerzitet koji ima nastavnike i studente • Otvoren prostor za istrađivanje i nastavu