FINANSIJSKA ANALIZA – 1.DEO

1. FINANSIJSKA ANALIZA – 1.DEO Dragana Draganac

2. Pozicije finansijskih izveštaja Kojim računovodstvenim kategorijama pripadaju sledeće pozicije finansijskih izveštaja? a) Zalihe • Bilans stanja -Aktiva b) Troškovi materijala • Bilans uspeha -Rashodi v) Nematerijalna ulaganja • Bilans stanja - Aktiva g) Rezerve • Bilans stanja - Sopstveni kapital d) Rezervisanja • Bilans stanja - Obaveze đ) Porez na dobitak • Bilans uspeha - Rashodi

3. Pozicije finansijskih izveštaja e) Finansijski prihodi • Bilans uspeha – Prihodi ž) Dobitak pre oporezivanja • Bilans uspeha z) Nabavna vrednost prodate robe • Bilans uspeha -Rashodi i) Obaveze po osnovu poreza na dobitak • Bilans stanja – Obaveze j) Dobavljači • Bilans stanja - Obaveze k) Kupci • Bilans stanja - Aktiva

4. Pozicije finansijskih izveštaja l) Obaveze za kamatu • Bilans stanja - Obaveze lj) Nekretnine, postrojenja i oprema • Bilans stanja - Aktiva m) Troškovi zarada • Bilans uspeha -Rashodi n) Dugoročni finansijski plasmani • Bilans stanja - Aktiva nj) Troškovi amortizacije • Bilans uspeha –Rashodi o) Gotovina • Bilans stanja – Aktiva p) Kratkoročni krediti • Bilans stanja – Obaveze

5. Pozicije finansijskih izveštaja r) Plasmani u kratkoročne hartije od vrednosti • Bilans stanja - Aktiva s) Cena koštanja realizovanih proizvoda • Bilans uspeha -Rashodi t) Ukalkulisane obaveze • Bilans stanja – Obaveze ć) Troškovi uprave i administracije • Bilans uspeha -Rashodi u) Emisiona premija • Bilans stanja - Sopstveni kapital f) Troškovi prodaje • Bilans uspeha -Rashodi • Pogledajmo zvanične šeme finansijskih izveštaja, a onda primer namenjen za rad na času.

6. uvod • Finansijska analiza se bavi istraživanjem i kvantifikacijom funkcionalnih odnosa koji postoje između bilansnih pozicija, stanja i uspeha, sa ciljem da se omogući verodostojna ocena finansijskog položaja i profitabilnosti preduzeća, kao i da se procene buduće performanse. • Finansijski izveštaji predstavljaju neposredan proizvod sistema računovodstvenog izveštavanja, koji, po svojoj suštini i nameni, odslikavaju performanse (ostvarenja) preduzeća za određeni vremenski period, njegovu finansijsko-strukturnu poziciju, kao i položaj likvidnosti na izabrani dan bilansiranja. • Finansijsko izveštavanje dobija na značaju naročito sa pojavom korporativnih preduzeća i razvijanjem tržišta kapitala- razdvajanje vlasništva od upravljanja. • računovodstveni sistem- jedini potpuni sistem brojčane analize u preduzeću • apsolutni vs. relativni pokazatelji • finansijski podaci vs. finansijske informacije

7. uvod • Cilj finansijske analize • Zadaci finansijskih izveštaja: 1.osnova za donošenje odluka (informaciona uloga), 2.osnova za raspodelu, i 3.oporezivanje. • Korisnici finansijskih izveštaja: stejkolderi (akcionari, kreditori, dobavljači, kupci, zaposleni, javnost, država, berza- finansijski izveštaji opšte namene; menadžeri). • Glavni ciljevi preduzeća: • rentabilnost; • likvidnost; • solventnost.

8. uvod • Podaci neophodni za finansijsku analizu: • Set finansijskih izveštaja- Bilans stanja (Izveštaj o finansijskoj poziciji), Bilans uspeha ( Izveštaj o sveukupnom rezultatu), Izveštaj o novčanim tokovima, Izveštaj o promenama na kapitalu, Napomene (beleške) uz finansijske izveštaje; • Podaci iz finansijske štampe i elektronskih medija; • Informacije koje se odnose na ukupnu nacionalnu privredu. • Primena Međunarodnih računovodstrvenih standarda ( IAS, IFRS) treba da rezultira dobijanjem finansijskih informacija, tj. finansijskih izveštaja, čije su osnovne odlike: razumljivost, važnost, pouzdanost i uporedivost.

9. instrumenti finansijske analize • Skup metoda, tehnika, procedura i postupaka koji služe za otkrivanje, pokazivanje i interpretaciju informacija o stanju i uspehu preduzeća. • Instrumenti finansijske analize: • Opšta analiza finansijskih izveštaja; • Racio analiza finansijskih izveštaja; • Analiza neto obrtnog kapitala; • Analiza novčanih tokova. Ograničenja finansijske analize: finansijski izveštaji sadrže istorijske podatke (ex-post izveštaji); ne odražavaju tržišne tendencije; kreativno računovodstvo, sezonska aktivnost preduzeća, prihodi vs. prilivi, rashodi vs. odlivi, i sl. Upotrebna vrednost racio brojeva se može dovesti u pitanje: a) problem delimičnosti (nepotpunosti) racio brojeva i b) problem njihove statičnosti.

10. racio analiza finansijskih izveštaja • Racio broj je smisleni odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izražen u jednostavnoj matematičkoj formuli. • Najvažnija je interpretacija dobijenih vrednosti (koje su obično u formi stopa ili koeficijenata). • Grupe racio brojeva: • Racia likvidnosti; • Racia aktivnosti (efikasnosti korišćenja sredstava i izvora); • Racia duga (leverage-a), tj.racia finansijske strukture; • Racia rentabilnosti (profitabilnosti); • Racia tržišne vrednosti- racia vlasništva.

11. neophodnost komparativne analize • strateški značaj komparacije • Komparacija sa: • mentalnim standardima samog analitičara, koji odražavaju njegovo saznanje o tome šta se može smatrati zadovoljavajućim ili normalnim (na bazi ličnog nagomilanog iskustva); • registrovanom finansijskom i poslovnom prošlošću svakog individualnog preduzeća (poređenje u vremenu); • drugim preduzećima (poređenje u prostoru); • neposrednim konkurentom; • prosekom grane (najbolji standard za poređenje); • standadima, tj. sa planskim veličinama, utvrđenim u tekućem operativno-finansijskom planu preduzeća • pravilima finansiranja.

12. pokazetelji likvidnosti • Racia likvidnosti: • Opšti racio likvidnosti ( racio tekuće likvidnosti, current ratio); • Rigorozni racio likvidnosti (quick ratio, acid test ratio); • Neto obrtna sredstva.

13. pokazetelji likvidnosti Likvidnost, tj. kratkoročna finansijska sigurnost, predstavlja sposobnost preduzeća da • bezuslovno • na vreme • u potrebnom iznosu • plati dospele obaveze • najpogodnijim sredstvima • a da i dalje raspolaže sa dovoljno sredstava da nesmetano nastavi sa poslovanjem, bez narušavanja svoje kreditne sposobnosti, • uz uslov da je likvidno u svakom momentu svog poslovanja. • statička i dinamička analiza likvidnosti(stok vs. tok) Analiza likvidnosti, upotrebom: • Racio brojeva likvidnosti; • Analize novčanih tokova (Cash flow analize).

14. 1) Opšti racio likvidnosti • Pokazuje sposobnost preduzeća da sa ukupno raspoloživim obrtnim sredstvima izvrši svoje kratkoročne obaveze, uz održavanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i očuvanje dobrog kreditnog boniteta. • Racio pokazuje sa koliko dinara obrtnih sredstava je pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza. Pokazuje koliko puta preduzeće ima više obrtnih sredstava nego kratkoročnih obaveza. • Teško je praviti poređenje između različitih privrednih grana.

15. 2)Rigorozni racio likvidnosti • Stroži pokazatelj likvidnosti preduzeća • Likvidna sredstva (Monetarna aktiva)= Gotovina i gotovinski ekvivalenti + Kratkoročna potraživanja i plasmani • Racio pokazuje sa koliko dinara likvidnih sredstava je pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza.

16. PROBLEMI SA RACIOM TEKUĆE LIKVIDNOSTI I RACIOM REDUKOVANE LIKVIDNOSTI • Oba racio broja dovode u vezu dve izrazito heterogene pozicije sa aspekta pojma likvidnosti preduzeća. • Preispitati visinu i strukturu obrtnih sredstava (i, u okviru njih, zaliha i potraživanja), kao i visinu i rokove dospeća kratkoročnih obaveza. Korisno je naći procentualni udeo individualnih pozicija obrtnih sredstava u njihovom ukupnom iznosu, kao i izvršiti klasifikaciju kratkoročnih obaveza prema rokovima dospeća. • Uputno je pogledati šta se dešava sa raciom obrta potraživanja od kupaca i raciom obrta obaveza prema dobavljačima. • Kod rigoroznog racia likvidnosti nestaju problemi u vezi sa zalihama, ali, ostali pomenuti, su i dalje prisutni.

17. 3) Neto obrtna sredstva • Neto obrtna imovina (neto obrtna sredstva) predstavlja računsku veličinu koja se dobija iz razlike između obrtneimovine , kojoj se, u analitičke svrhe, dodaju AVR, s jedne strane, i kratkoročnihobaveza, kojima se, u analitičke svrhe, dodaje PVR, s druge strane. • Kao pandan, na strani pasive, imamo neto obrtni kapital, koji predstavlja razliku između dugoročnih izvora finansiranja (dugoročni dugovi + sopstveni kapital) i sadašnje vrednosti fiksnih sredstava. • Pokazuje koji deo obrtne imovine je finansiran dugoročnim izvorima finansiranja. • trajna obrtna sredstva • pokazatelj buduće likvidnosti (veća NOS- veća kreditna sposobnost), rezervoar likvidnosti

18. Pokazetelji likvidnosti- Zadaci 1.Ukoliko su kratkoročne obaveze 40.000, a neto obrtna sredstva (NOS) 50.000, izračunati opšti racio likvidnosti(ORL) i dati interpretaciju rezultata. Rešenje: NOS = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze Obrtna sredstva = NOS + Kratkoročne obaveze = =50.000 + 40.000 = 90.000 ORL = Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze = =90.000/40.000=2,25 2.Popuniti prazna polja u bilansu stanja i bilansu uspeha i izračunati pokazatelje likvidnosti.

19. Rešenje 2.zadatka • Opšti racio likvidnosti = 102.000 / 35.000 = 2,91 • Rigorozni racio likvidnosti = (20.000+35.000) / 35.000 = 1,57 • Neto obrtna sredstva = 102.000 – 35.000 = 67.000 • Neto obrtni kapital = (72.000+123.000)-128.000=67.000 • Neto obrtna sredstva / Obrtna sredstva = (67.000/102.000)*100 = 65,69%

20. pokazatelji poslovne aktivnosti • koeficijenti aktivnosti, racia aktivnosti, racia efikasnosti upravljanja imovinom i izvorima • Efikasnost upravljanja imovinom i kapitalom se nalazi u direktnoj vezi sa likvidnošću, solventnošću i profitabilnošću preduzeća. • ukupna ili stalna imovina (testiranje sposobnosti takve imovine da stvara prihode ) vs. obrtna imovina i njeni delovi (testiranje brzine vraćanja takve imovine u početni novčani oblik) • Poslovni i gotovinski ciklus • Pokazatelji: • Koeficijent obrta kupaca; • Koeficijent obrta zaliha; • Koeficijent obrta dobavljača; • Koeficijent obrta fiksnih sredstava; • Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava; • Koeficijent obrta sopstvenih sredstava; • Vreme trajanja obrta= 360/Koeficijent obrta.

21. 1) Koeficijent obrta kupaca • prodaja na kredit=> potraživanja od kupaca • Koeficijent obrta kupaca= Neto prihodi od realizacije/ Prosečan saldo kupaca • Neto prihodi od realizacije = Bruto prihodi od realizacije - vrednost vraćenih proizvoda – vrednost naknadno odobrenih popusta • Prosečan saldo se najčešće računa kao aritmetička sredina stanja na početku i stanja na kraju godine. NAPOMENA: Ako ne posedujete oba podatka, u obračunu uzimati stanje sa kraja godine!!! • Racio pokazuje koliko se puta, u proseku, naplaćuju potraživanja u toku godine. • Na koliko dinara neto prihoda od realizacije u toku godine 1 dinar ostaje nenaplaćen u saldu potraživanja od kupaca. • Prosečan period naplate potraživanja od kupaca, prosečno vreme trajanja jednog obrta kupaca, racio kreditiranja kupaca, tj. prosečna starost kupaca- pokazuje koliko dana prosečno protekne od trenutka prodaje na kredit kupcima do trenutka naplate potraživanja. Zapravo, pokazuje dužinu vremenskog perioda u kome preduzeće beskamatno kreditira svoje kupce. • U razvijenim zemljama, taj period iznosi do 30 dana, tako da se to često uzima kao neka vrsta orijentacione normale.

22. 2) Koeficijent obrta zaliha • Od brzine obrta zaliha direktno zavisi likvidnost i solventnost preduzeća, a racio posredno utiče i na rentabilnost. • Koeficijent obrta zaliha= Cena koštanja realizovanih proizvoda/ Prosečan saldo zaliha • Pokazuje koliko se prosečno godišnje zalihe obrnu u preduzeću. Takođe, pokazuje na koliko dinara cene koštanja realizovanih proizvoda 1 dinar ostaje vezan u zalihama na kraju godine. • Moguća interpretacija: Preduzeće je moralo investirati u zalihe 1 dinar da bi u toku godine ostvarilo x dinara cene koštanja realizovanih proizvoda. • koeficijent obrta pojedinih zaliha • Prosečno vreme trajanja jednog obrta zaliha (prosečan period naplate zaliha ili prosečna starost zaliha). • Vreme konvertovanja zaliha u gotovinu se dobija sabiranjem vremena obrta zaliha i vremena obrta potraživanja od kupaca.

23. 3) Koeficijent obrta dobavljača • nabavka na kredit • Koeficijent obrta dobavljača= Ukupne nabavke na kredit od dobavljača/ Prosečan saldo dobavljača • Godišnje nabavke na kredit = Godišnja potrošnja nabavljenih resursa ± Promena vrednosti zaliha materijala i robe • Promenu vrednosti zaliha materijala robe dodajemo, ako je u pitanju povećanje vrednosti, a oduzimamo, ako je u pitanju smanjenje vrednosti. • Godišnja potrošnja nabavljenih resursa predstavlja zbir poslovnih rashoda iz bilansa uspeha, na osnovu kojih su nastale obaveze prema dobavljačima, a to su: Nabavna vrednost realizovane robe; Troškovi direktnog materijala; Troškovi ostalog materijala; Troškovi goriva i energije i Troškovi proizvodnih usluga.

24. 3) Koeficijent obrta dobavljača • Znatno je lakše internom analitičaru da utvrdi godišnje nabavke na kredit, nego eksternom. • Koeficijent obrta dobavljača pokazuje koliko puta se prosečno godišnje plaćaju obaveze prema dobavljačima. • Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima (prosečno vreme trajanja jednog obrta dobavljača ili prosečna starost dobavljača) pokazuje vremenski period u kome dobavljači beskamatno kreditiraju preduzeće- - upotreba spontanih izvora finansiranja. • Korisno je uporediti racio kreditiranja kupaca sa raciom regulisanja obaveza prema dobavljačima.

25. 4) Koeficijent obrta fiksnih sredstava • Koeficijent obrta fiksnih sredstava = Neto prihodi od realizacije / Nabavna vrednost fiksnih sredstava • Češće se koristi nabavna (a ne sadašnja) vrednost fiksnih sredstava, jer je lakše vršiti komparativnu analizu. Ne moramo uzimati u obzir različite računovodstvene politike otpisa osnovnih sredstava, stepen njihove otpisanosti, i sl. • Pokazuje koliko je dinara neto prihoda od realizacije ostvareno na svaki dinar angažovanih fiksnih sredstava. • Proveravamo da li nije došlo do nedovoljnog korišćenja instaliranih kapaciteta, da li su kapaciteti možda predimenzionirani ili preduzeće ima neproduktivna fiksna sredstva.

26. 5) Koeficijent obrta ukupnih sredstava • najopštiji, sintetički, pokazatelj efikasnosti korišćenja sredstava u preduzeću • Koeficijent obrta ukupnih sredstava = Neto prihodi od realizacije / Prosečna ukupna sredstva • Pokazuje koliko se puta prosečno obrnu ukupna poslovna sredstva, ili koliko dinara neto prihoda od realizacije je ostvareno na svaki dinar angažovanih ukupnih sredstava. • Ako dolazi do njegovog smanjenja, što nije dobro, treba preispitati (s obzirom da je u pitanju sintetički pokazatelj) šta se dešava sa dešava sa efikasnošću upravljanja pojedinim sredstvima.

27. 6) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava • Računa se, pre svega, za analitičke potrebe, jer ne možemo reći koji deo aktive je finansiran samo iz sopstvenih, a koji samo iz pozajmljenih izvora. • Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = Neto prihodi od realizacije / Prosečna sopstvena sredstva • Pokazuje koliko je dinara neto prihoda od realizacije ostvareno na jedan dinar sredstava finansiranih iz sopstvenih izvora. • Koristi se kao parcijalni koeficijent kod Du Pont sistema analize.

28. pokazatelji poslovne aktivnosti- zadaci 1) Na bazi podataka iz finansijskih izveštaja prvog preduzeća, izračunati pokazatelje poslovne aktivnosti, kao i vreme obrta i interpretirati dobijene rezultate. a) Koeficijent obrta kupaca = 235.000/35.000 = 6,71 Prosečan period naplate potraživanja od kupaca =360/6,71 ≈ 54 dana b) Koeficijent obrta zaliha = 165.000/47.000 = 3,51 Prosečna starost zaliha = 360/3,51 ≈ 103 dana c) Koeficijent obrta dobavljača = 90.000/16.000 = 5,625 Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima=360/5,625=64dana d) Koeficijent obrta fiksnih sredstava = 235.000/300.000 = 0,78 e) Koeficijent obrta ukupnih sredstava = 235.000/230.000 = 1,02 f) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = 235.000/123.000 = 1,91