A ktivnost 4.2 Izrada nacrta Nacionalne strategije za borbu protiv droga

1. Aktivnost 4.2Izrada nacrta Nacionalne strategije za borbu protiv droga

2. Evaluacija politika u oblasti droga u EUDr Peter DegkwitzViktor Mravčík M.D.

3. Strategije droga u EU Na nivou Evropske unije Strategija droga = opšta orijentacija i dugoročno planiranje (8 godina) Akcioni plan = detaljno kratkoročno planiranje (4 godine) Na nacionalnom nivou Dokumenta politike vezane za droge, strategije, akcioni planovi, planovi, programi Od jedne godine do neograničenog perioda trajanja Ali sve je veća tendencija preuzimanja okvira EU

4. Nacionalne strategije za borbu protiv droga i akcioni planovi u EU-27, Hrvatskoj, Turskoj i Norveškoj

5. Razvoj u Evropskoj uniji Države članice i EU sada imaju Detaljne Strategije za borbu protiv droga i akcione planove (29 zemalja) Višestepeni mehanizam koordinacije u vezi sa drogama Sofisticirane nadzorne sisteme Politike vezane za droge u EU su sve više sveobuhvatne i izbalansirane bazirane na naučnim saznanjima i prilagodljive promenema transparentne više realistične nego dogmatične

6. Evaluacija Strategija za borbu protiv droga u EU Postoje različiti konteksti (federalno, decentralizovano, centralizovano) Samo par država je već izradilo evaluaciju (učinka) (Francuska,Portugal, Španija, itd.) Pristupi i metode se razlikuju

7. Uloga EMCDDA iReitoxmreže EMCDDA iReitoxigraju centralnu ulogu u monitoringu/evaluaciji EU i nacionalnih Strategija/akcionih planova Reitoxmreža: Evropska informacijska mreža za praćenje droga i zavisnosti od droga sastoji se od 30 Nacionalnih centara za praćenje droga Nacionalnih centara za praćenje droga predstavljaju „interfejs“ izmedju zemalja učesnica i EMCDDA Različiti nacionalna uredjenja Nacionalnih centara za praćenje droga reflektuje različite nacionalne kontekste

8. Potrebe EMCDDA –a (i EU) 5 ključnih indikatora, informacija o politikama i intervencijama, EU Akcioni plan • Nacionalna naučna • zajednica • nacionalni eksperti • akademske institucije • Nacionalna Vlada • - Politika i intervencija • Administracija i finansiranje Nacionalni centri za praćenje droga Nadležna institucija Pod-nacionalne administracije Prenesene odgovornosti Specijalne agencije npr. javno zdravlje, statistike Lokalne agencije U centru mreže mreža...

9. Različiti okviri evaluacije Evaluacija o učinku/rezultatima Naučno osnovana ocena o efektu Procena da li se postižu ciljevi shodno akcionom planu Evaluacija o napretku/procesu Praćenje implementacije aktivnosti ili Akcionog plana, sa fokusom na izmene ili poboljšanja Evaluacija monitoringa/rezultata redovno, sistematsko prikupljanje podataka o situciji vezanoj za droge monitoring imepementacije aktivnosti Koncepcija relevantnost i/ili formulacija Akcionog plana mogućnost procene

10. Politike vezane za droge – šta se evaluira? Intervencije koje se odnose na droge Akcioni plan za borbu protiv droga Strategija za borbu protiv droga Politika vezana za droge Druge politike

11. Evaluacija učinka? Socijalno-kulturološki-ekonomski-politički kontekst Crna kutija raznoraznih faktora Politika vezana za droge Situacija vezana za droge Druge politike: zdravstvo, obrazovanje, zaposljavanje

12. Studija EK: Analize globalnog tržišta nelegalnih droga, problemi sa drogama i reakcije na politiku vezanu za droge 1998–2007. (Trimbos Institute/RAND, 2009.) Zaključci: • Politika vezana za droge ima ograničene uticaje na potražnju droga • Mere politike ne mogu da utiču na: • da li će neka epidemija krenuti • ozbiljnost epidemije • prevalinciju zavisnosti • Na konzumiranje droga utiču širi socijalni, ekonomski i kulturološki faktori • Nepredviđene posledice politika vezanih za droge (nasilje, promene na crnom tržištu) • Politika može da smanji štetnost korišćenja droga (efikasnost mera smanjenja štete) • Situacija vezana za droge upravlja politikom vezanom za droge

13. OK. Evaluacija učinka je teška.Ali šta je sa učinkom evaluacije?

14. uticaj gde je istraživanje direktno povezano sa politikom mreže, think-tanks i politički akteri ključni akteri – nosioci ideja ili niza dokaza prikladno upakovani nalazi komunikacijski kanali koji omogućavaju prevođnje nalaza istraživanja, npr.proces transfera znanja. receptivna publika i prozor mogućnosti blagovremena isporuka nalaza, kako bi se brzo reagovalo udruživanje istraživača(MacGregor, 2011.) Šta je neophodno za istraživački rad kako bi imao uticaj na politiku vezanu za droge?

15. Primeri

16. Evaluacija Strategije EU za borbu protiv droga 2005-2012. • Procena implementacije EU Strategije za borbu protiv droga 2005—2012. i njeni Akcioni planovi (Rand Europe, 2012.) • http://www.rand.org/pubs/technical_reports/TR1228.html • Eksterna evaluacija

17. EU Akcioni plan 2009-2012. Pet oblasti i 72 aktivnosti: Koordinacija (9 aktivnosti) Smanjenje potražnje (14 aktivnosti) Smanjenje ponude (21 aktivnosti) Međunarodna saradnja (18 aktivnosti) Informacija/istraživanja/evaluacija (10 aktivnosti)

18. EU Akcioni plan 2009-2012. 68.Razvoj analitičkih instrumenata za bolju procenu efektivnosti i uticaja politike vezane za droge (npr. model instrumenata evaluacije,indeksi efektivnosti politike, analiza javnih troškova, itd.) 70. Zemlje članice treba da evaluiraju i usklade nacionalne politike vezane za droge na redovnoj i kontinuiranoj osnovi

19. Evaluacija EU Strategije za borbu protiv droga 2005-2012. Ciljevi • Proceniti granice i posrednike u implementaciji ciljeva i prioriteta na nivou EU i zemalja članica • Proceniti relevantnost i uticaj Strategije uzimajući u obzir Nacionalne politike vezane za droge i zakonodavstvo • Proceniti mogući uticaj na situciju vezanu za droge u EU • Identifikovati ključne aspekte i preporuke za buduće EU Strategije za borbu protiv droga

20. Evaluacija EU Strategija za borbu protiv droga 2005-2012. Metode

21. Evaluacija EU Strategije za borbu protiv droga 2005-2012. Glavni zaključci • Strategija je obezbedila dodatnu vrednost uloženih napora od strane zemalja članica • promocija intervencija zasnovanih na dokazima u EU Strategiji je preporučena od strane zainteresovanih strana • stavljanje akcenta na oblasti informacija, istraživanja i evaluacije, pri čemu EU pristupom i infrastrukturom aktivno podržava transfer znanja u okviru Evrope Preporuke za sledeću Strategiju: • održavanje izbalansiranog pristupa • usvajanje intergrisane politike koja se odnosi na legalne i nelegalne supstance uključujći i nove psihoaktivne supstance • uspostavljanje baza dokaza u oblasti smanjenja ponude droga • pojašnjavanje uloga EU koordinativnih tela.

22. Evaluacija Nacionalne Strategije za borbu protiv droga Republike Hrvatske 2006–2012. • Od strane Trimbos instituta (NL) i Ureda za suzbijanje zloupotreba droga Republike Hrvatske (HR) • Eksterna/interna evaluacija (prezentacija Franza Trautmana na 45. Reitox sastanku u Lisabonu, novembar 2011.) Opseg evaluacije • njeni kvaliteti kao strateškog dokumenta • proces implementacije • razvoj problema droga i politike vezane za droge u periodu koji je pokriven Strategijom za borbu protiv droga

23. Evaluacija Nacionalne Strategije za borbu protiv droga Republike Hrvatske 2006–2012. Metode • Procena stavova aktera politike vezane za droge (Trimbos) • informativni razgovori sa ključnim zainteresovanim stranama • istraživanje putem interneta medju širom grupom zainteresovanih strana • pojedinačni razgovori sa izabranim zainteresovanim stranama • fokus grupe • Pregled dostupnih podataka (Ured za suzbijanje zloupotreba droga Republike Hrvatske )

24. Evaluacija Nacionalne Strategije za borbu protiv droga Republike Hrvatske 2006–2012. Ključni nalazi • Opšta pozitivna ocena • Strategija za borbu protiv droga se smatra dobrim, sveobuhvatnim dokumentom, ali isuviše obimna • Strategija za borbu protiv droga i Akcioni plan daju važan impuls za razvoj intergrisane politike vezane za droge • Neslaganja: Kvalitet programa je ocenjen kao prilično dobar, ali se iznosi sumnja povodom njihovog uticaja

25. Evaluacija Nacionalne strategije za borbu protiv droga Republike Hrvatske 2006–2012. • Ključni nalazi - specifični • Kordinacija: Nejasna definicija moći, odgovornosti i uzajamne saradnje • Nedovoljna komunikacija i saradnja (komunikacija između lečenja-policije/tužilaštva; nejasna pozicija NVO) • Kvalitet/efektivnost: potreba za većom standardizacijom, pritužbe povodom birokratije, nedostatak finansijske transparentnosti • Monitoring je dobro razvijen, nedovoljna evaluacija i istraživanje

26. Evaluacija Nacionalne strategije za borbu protiv droga Republike Hrvatske 2006–2012. Preporuke za novu strategiju: • manje ambiciozna • razjasniti glavni pravac, postaviti jasne ciljeve • SMART specifični ciljevi: specifični, merljivi, dostižni, realistični, blagovremeni • konsultacije sa svim zainteresovanim stranama • plan budžeta • veza sa politikom koja se odnosi na druge supstance(alkohol, duvan, farmaceutski proizvodi, kockanje, itd.) • povezati sve elemente: koordinaciju, saradnju, kvalitet, efikasnost, praćenje, procena, evaluacija!

27. Evaluacija Akcionog plana Turske 2007-2009. 2010. kao deo twinning projekta evaluacija procesa/rezultata istraživanje medju zainteresovanim stranama

28. A. OPŠTI DEO: ovaj deo se odnosi na aktivnosti Agencije/organizacije kao celine. Napraviti sveobuhvatni opis aktivnosti Agencije u okviru politike za borbu protiv droga. Lista faktora koji su imali pozitivan ili negativan uticaj na realizaciju Akcionog plana. Napraviti listu od 3 faktora za svaku kategoriju (pozitivni i negativni faktori) koji su imali najveći pozitivan i najveći negativan uticaj. Naznačiti polja gde je obim obe aktivnosti naznačen u Akcionom planu i gde su se aktivnosti Ministarstva ispostavile kao nedovoljne. Evaluacija Akcionog plana Turske 2007-2009.

29. B. POSEBAN DEO: Svaka aktivnost se treba posebno evaluirati. Da li je aktivnost realizovana? (D-N-Ddelimično, specificirati izmedju 1 – 99 % ): Da li je realizovana na vreme? (D-N) Ako je realizovana, da li je bilo nekih problema? Specificirati: Ako ne ili je delimično realizovana , specificirati probleme i razloge: Ukoliko je nešto izrađeno poput rezultata, zapisnika, izveštaja, materijala ili publikacija, molimo specificirati: Ako je moguće izvršite procenu u odnosu na troškove nastale tokom aktivnosti: Da li ćete nastaviti sa aktivnošću i u budućnosti? (D-N) Komentari, ukoliko ih imate… Evaluacija AP Turske 2007-2009.

30. Pogledajmo bliže metodologiju...

31. Izazovi evaluacije ... • Evaluacija intervencija „javnog zdravlja“; uobičajeno:Poređenje pre-post situacije – sa ili bez intervencije • Evaluacija „kompleksnih intervencija” je teška – bez kontrole eksternih faktora ili interakcija podsistema (osciliranje tržišta, (pod)kulturološki trendovi) • Evaluacija i praćenje “društvenih politika” (i razvoj politika zasnovanih na dokazima) uobičajeno je da ne predstavlja važan aspekt EU (ili nacionalne) politike (na primer: stopa nezaposlenosti medju mladim ljudima, dugovi, poljoprivredna politika…) • Aktivnosti vezane za oblast droga su jedna od nekoliko izuzetaka (i to je bitno!!); od 80ih se postavlja zahtev da prevencija u školama, ponude lečenja, „rat protiv droga“ generalno prikažu dokaze/rezultate… • Ali: jednostavni (hronološki) modeli uzroka i efekata ili aktivnost i rezultat ne mogu (osim izuzetaka) se zaključivati iz akcionih planova (posebno ne u kraktim ciklusima)

32. Model interakcija i indikatora • Opšti cilj: promena “tržišta droga i ponašanja uzrokovana zloupotrebom droga”u pravcu poboljšanja – implicira smanjenje štete za pojedince i društvo • Tržišta droga i ponašanja uzrokovana zloupotrebom droga i problemi povezani sa drogamaLica u različitim stadijumima: nisu konzumenti ili bivši konzumenti, konzumenti u procesu intervencije, adolescenti koji eksperimentišu… • Potražnja iponudaTržišta i ponašanja uzrokovana zloupotrebom droga su recipročna pod uticajem potražnje i ponude. Korisnici droga utiču na potražnju i takođe oni koji nisu korisnici kod kojih primarna prevencija nije delovala. Politika vezana za droge ima za cilj da utiče na potražnju i ponudu koristeći niz različitih intervencija.

33. Model interakcija ... • Intervencija i odredjene aktivnostiIntervencije se protežu od prevencije ka smanjenju ponude. Različite oblasti intervencija su kao prvo usmerene ka tržištu droga i ponašanju uzrokovanom zloupotrebom droga. One će transformisati oba u odredjenom smeru kao što je smanjenje štete koja se odnosi na korišćenje droga. • Stanje okolnosti se može promeniti u svakoj komponenti, što se odnosi na transformaciju input uoutput (korisnici idu na lečenje i time smanjuju rizično ponašanje) i tok novog input-a ka narednim komponentama.

35. ... Glavni tok • Četiri stuba– prevencija, lečenje, smanjenje štete i smanjenje ponude– su usmerene ka interaktivnom tržištu droga i s tim u vezi povezanim ponašanjima, koja su uzrokovana zloupotrebom droga • sa sveopštim ciljem kako bi se značajno smanjila šteta, društveni i zdravstveni problemi sa kojima se nose pojedinci i društvo… • kako bi se ovaj cilj ispunio planirane su posebne aktivnosti u različitim oblastima intervencija (stubovi). • U modelu svaka komponenta stuba intervencija (npr. intervencija lečenja) deluje kao pod-sistemkoji prima inpute(izvršene aktivnosti) i daju outpute (rezultate). Rezultati pod-sistema koje se odnosi na pojedince čije je stanje modifikovano ili na tržište droga koje je promenjeno. Modifikacije će onda biti deo inputa u sledećem pod-sistemu, i bivaju posmatrane kao presudni rezultati.

36. Svaki stub –podsistem sa inputima (aktivnostima) i outputima (rezultatima) (Glavni) fokus evaluacije je odnos • Inputa – izvršene aktivnosti • Outputa – direktni rezultati (“Eksterni faktori” ili “generalni rezultati” samo ako je moguće)

37. Indikatoriza evaluaciju

38. Stepeni indikatora Indikatori evaluacije mogu biti klasifikovani za • intervencije – količina aktivnosti koje su izvršene ili • situaciju – odnosi se na okolnosti problema sa drogama. Postoje tri velike grupe indikatora: • Indikatoriza ciljeve i aktivnosti Nacionalne strategije za borbu protiv droga Republike Srbije. Nacionalna strategija uključuje različite vrste ciljeva: ciljevi koji se odnose na intervencije kao što su implementacija preventivnih programa i ciljevi koji se odnose na opštu situaciju kao što je smanjenje rizičnog ponašanja korisnika droga. Shodno tome postoje indikatori za ciljeve u oblasti “intervencija” i u oblasti“situacija”.

39. ... indikatori • Indikatoriza interventne oblasti i strateški instrumenti pokrivajuindikatore izvodjenja i rezultata. Indikatori izvodjenja omogućavaju evaluiranje toga da li su i kako izvedene aktivnosti u stubovima intervencija. Indikatori rezultata omogućavaju procenu koji su rezultati postignuti realizacijom aktivnosti. Indikatori impliciraju direktne rezulatate kao što je na primer broj škola i učenika koji su bili uključeni u preventivne aktivnosti; javljanje na lečenje, zaplenjena droga, itd. • Indikatori za globalnu situaciju se izvode s jedne strane direktno iz opštih ciljeva politike vezane za droge. Ovi indikatori daju opšti pregled situacije vezane za droge u Srbiji i na njen razvoj. Dodatno pomoću indikatora moguće je vršiti procenu finalnih rezultata postignutih u petogodišnjem periodu (2009-2013.).

40. Hvala! p.degkwitz@uke.uni-hamburg.de mravcik.viktor@vlada.cz

41. Заједно камодернијоји ефикаснијојпревенцијии сузбијањудрога уРепублици Србији Together towards a more modern and a more effective prevention and suppression of drugs in the Republic of Serbia!