240 likes | 560 Views
UNIVERZITET SV."KIRIL I METODIJ"-SKOPJE TRIGODI[NI STRU^NI STUDII. SESTRINSKA DIJAGNOZA: SLI^NOSTI I RAZLIKI SO LEKARSKATA DIJAGNOZA. Procesot na zdravstvena nega se sostoi od 5 fazi. Tie se:. Utvrduvawe na potrebite na zdravstvena nega; Postavuvawe na sestrinska dijagnoza;
E N D
UNIVERZITET SV."KIRIL I METODIJ"-SKOPJETRIGODI[NI STRU^NI STUDII SESTRINSKA DIJAGNOZA: SLI^NOSTI I RAZLIKI SO LEKARSKATA DIJAGNOZA
Procesot na zdravstvena nega se sostoi od 5 fazi. Tie se: • Utvrduvawe na potrebite na zdravstvena nega; • Postavuvawe na sestrinska dijagnoza; • Planirawe na plan na zdravstvena nega; • Izveduvawe na zdravstvenata nega; • Evaluacija na dobienite razultati;
Poim: sestrinska dijagnoza? • Mnogu teoreti~ari se trudele da go razjasnat poimot sestrinska dijagnoza • Vo 1982 M.Gordon dal najkompletna definicija
Sestrinskata dijagnoza e aktuelen ili potencijalen zdravstven problem, koj medicinskata sestra, so ogled na nejzinata edukacija i iskustvo, e sposobna i ovlastena da go tretira Spored M.Gordon (1982):
Eve nekolku primeri za sestrinski dijagnozi: • Visok rizik za infekcija, poradi nehigiena; • Nemo`nost za samostojno hranewe, poradi bolest; • Neefikasno sproveduvawe na terapiskiot re`im, poradi verbalno nerazbirawe
Razlika pome|u sestrinskata i lekarskata dijagnoza Lekarska dijagnoza: Sestrinska dijagnoza:
Vo slednata tabela e pretstavena razlikata me|u sestrinskata i lekarskata dijagnoza so konkretni primeri:
Aktuelna sestrinska dijagnoza; Visoko rizi~na sestrinska dijagnoza; Mo`na ili verojatna sestrinska dijagnoza; Go opi{uva momentalniot problem kaj bolniot koj e prisuten i koj med. sestra mo`e da go prepoznae vrz osnova na karakteristikite na problemot. Ozna~uva problem, koj bi mo`el da se javi dokolku izostanat preventivnite merki. Se odnesuva za bolni kaj koi med.sestra nema dovolen broj na podatoci za da mo`e so sigurnost da go utvrdi postoeweto na aktuelniotproblem Vidovi na sestrinska dijagnoza
Povolna sestrinska dijagnoza: Sindrom na sestrinski dijagnozi: Pretstavuva zaklu~ok za odredeno nivo na zdravje na poedinecot ili zaednicata. Zna~i zdravjeto e dobro, no e potrebna pomo{ toa da se o~uva ili unapredi. Ako za edna sostojba se pojavat pove}e sestrinski dijagnozi (akuelni ili potencijalni), toga{ se smeta deka postoisindromna sestrinki dijagnozi. Vidovi na sestrinska dijagnoza
Delovi, sodr`ini i formulirawe na sestrinska dijagnoza Sestrinskata dijagnoza mo`e da se formulira na najrazli~ni na~ini, a najprifatliv e - PES (PES) modelot, predlo`en od Gordon, kade dijagnozata go opfa}a: • problemot (P); • etiologija, odnosno pri~inata (E); • simptomite (S); Primer za sestrinska dijagnoza: namalena mo`nost za ishrana vo vrska so tremorot na racete, {to se gleda od nemo`nosta da se upotrebuva priborot za jadewe. Problemot e namalena mo`nost za ishrana,etiologijata e tremorot, poradi koe ne mo`e da se hrani, simptom e nemo`not da go koristi priborot za jadewe.
Razlika me|u sestrinskata i lekarskata dijagnoza so primer na bolen so dijabetes melitus tip 1; • Plan na zdravstvena nega za edukacija na istiot pacient: za pravilna aplikacija i ~uvawe na insulinskoto penkalo; za samopregled na mestata na bockawe na insulinot so cel navremeno prepoznavawe na mo`nite komplikacii i za fizi~ka aktivnost i soodvetna ishrana.
Pacient • Pacient so dijagnosticiran tip 1 Dijabetes melitus koj e na intenzivirana insulinska terapija. • Edukacija na pacientot vo vrska so bolesta, na~inot na ishrana, fizi~kata aktivnost, mestata i pravilno bockawe na insulin penkaloto.
Разлика меѓу лекарска и сестринска дијагноза
Vrz osnova na gorenavedenite sestrinski dijaгnozi se nalagaat da se prevzemat slednite sestrinski intervencii: • Edukacija za pravilna ishrana na dijabeti~ari; -edukacija na pacientot za broewe na jaglenohidrantnite ednici. • Edukacija za prevencija od hipoglikemija; • Edukacija za prevencija od hiperglikemija; • Edukacija povrzana so insulinskata terapija; • Edukacija za odr`uvawe na higiena na dolnite ekstremiteti;
Plan za zdravstvena nega kaj pacient sodijabetes melitus tip 1 Kako se dava insulinskata injekcija? Potrebno e sekoga{ da se proveri slednovo: • Rok-traewetonainsulinot; • Den koga e otvоrenopenkaloto; • Izgled na insulinot: sredno deluva~kite se zamateni i treba lesno da se prome{at pred upotreba, kratko deluva~kite se bistri. • Ako insulinot ima grut~iwa -- ne treba da se koristi. • Izmijte gi racete pred sekoja aplikacija;
Koi se mestata na aplikacija na insulinsko penkalo? • mesta von od regii koi imaat mnogu krvni sadovi i nervi; • Toa se:stomakot, prednite i nadvore{nite strani na natkolenicata, dolniot del od butot i nadvore{nite strani na nadlakticata; • Stomakot e najdobro mesto za aplikacija, no treba da se aplicira na razli~ni mesta za da se izbegne pojava na lipohipertrofija .
Kako pravilno da se bocka so insulinskoto penkalo? • Is~istete ja va{ata ko`a; • aplicirajte supkutano; • pred sekoja upotreba otstranete gi vozdu{nite meur~iwa; • aplicirajte pod agol od 90 stepeni so igli od 8 mm, i za podebeli pacienti mo`e da se koristat igli so 12,7 mm i pod agol od 45 stepeni; • ostavete ja iglata vo va{ata ko`a 5 sekundi za da bidete sigurni deka ste ja primile celata doza; • nemojte da go triete mestoto kade {to ste go izvr{ile bockaweto; • injektirajte najmalku 1 sm od prethodnoto bockawe; • menuvajte gi mestata, ne bockajte postojano ista regija . • Otkako ste go zavr{ile injektiraweto, izvadete ja iglata od penkaloto so koristewe na nadvore{noto kapa~e od iglata. Isto taka, se spre~uva navleguvawe na vozduh vo penkaloto; • ne gi koristete iglite i penkaloto so drugi lica ;
Kako treba pravilno da se ~uva insulinskoto penkalo? • neotvorenite penkala treba da se ~uvaat na temperatura od 2 do 8 stepeni i da se koristat do rokot na nivnoto traewe; • koga }e pomine rokot na upotreba treba da se frli bez razlika dali e celiot potro{en ili ne; • injektirawe na laden insulin mo`e da bide neprijatno; • ne treba da se izlo`uva insulinskoto penkalo na son~eva svetlina i visoki temperaturi zatoa {to toa ja namaluva mo}nosta na insulinot; • otvorenite insulin penkala treba da se ~uvaat na sobna temperatura; • da go proveruvate sekoga{ pred upotreba dali ima grut~iwa ili beli partikli koi se lepat za dnoto i mu davat zamaten izgled. • i sekoga{ e potrebno doma da imate rezerva insulin i da go ~uvate na fri`iderska temeratura.
Koja e pravilnata ishrana i naviki kaj dijabeti~arite? • Kupuvajte samo zdrava hrana; • kupuvajte hrana koja sodr`i rastitelni vlakna, crn leb, kafeav oriz i dr. • izbegnuvajte upotreba na: kola~i, ~okoladi i bonboni, pr`ena hrana, ~ips, polnomasni mle~ni proizvodi, koka kola pijaloci i dr. • koristete maslinovo maslo i morska hrana vo va{ata ishrana. • brojte gi jaglenohidratnite edinici na den kolku vnesuvate; • ne konzumirajte alkohol na prazen `eludnik; • izbegnuvajte pijaloci koi sodr`at golemi koli~ini na {e}eri; • umereno upotrebuvajte ve{ta~ki zasladuva~i;
Kolku treba da bide fizi~ki aktivno liceto so dijabetes? • merete go sekoga{ {e}erot vo krvta pred, za vreme i po fizi~kata aktivnost; • vnesete dopolnitelno jaglenohidrati pred i za vreme na fizi~kata aktivnost bidej}i postoi rizik od pojava na hipoglikemii (mleko, xus, biskviti, jogurt); • izbegnuvajte fizi~ka aktivnost ako ste bolni; Koi problemi mo`e da se javat na mestata na bockawe na insulinot? • mo`e da se javi malo krvavewe dokolku ste povredile mal krven sad; • mo`e da se pojavi bolka na mestoto; • mo`na e pojava na potko`ni stvrdnuvawa na mestata na bockawe; (dokolku postojano se koristat samo nekolku mesta za aplikacija.
ЕВАЛУАЦИЈА Od planот za edukacija na pacientot koj e na insulinska terapija, so dijabetes melitus tip 1, се прави evaluacija na pacientot so cel da се види : • dali uspe{no се sprovedува planот za zdravstvena edukacija? • dali se postignati celiте? • dali toj se zdobil so potrebnite znaewa vo vrska so bolesta? • dali znae da `ivee normalno so bolesta i navreme da gi prepoznae komplikaciite na mestoto na ubodot.? • kolku sestrinska rabota }e mu pomogne vo tretmanot na bolesta?
По evaluacijaтаби требало да се добијат следните одговори bolniot: • Pravilno go koristam insulinskoto penkalo; • Znam deka treba da se bockam na soodvetnite mesta: stomak, nadlaktica i da gi rotiram istite poradi rizik od o{tetuvawa na ko`ata; • Jas znam deka aplikacijata se vr{i supkutano, pod agol od 90 stepeni na ~ista ko`a. • Znam deka neotvorenite penkala se ~uvaat vo fri`ider a dodeka koristenite na sobna temperatura. • Pravilno i zdravo se hranam so broewe na jaglenohidrantnite edinici, so umerena fizi~ka aktivnost i so umereno koristewe na alkohol i ve{ta~ki zasladuva~i. • Go nabquduvam mestoto na bockawe i na vreme zabele`uvam mo`na komplikacija (lipohipertrofija, potko`ni stvrdnuvawa, malo krvarewe ili bolni injekcii); • Nau~iv deka redovno treba da vr{am kontrola na krvniot {e}er;
Vrz osnova na dobienite одговорисе добива deka so planот se postignati celite. Uspe{no е educiraн eden pacient bolen od dijabetes melitus tip 1, pravilno i uspe{no da go koristi insulinskoto penkalo i da `ivee normalno so svojata bolest