Mi šljenje i inteligencija osoba oštećenog sluha

1. Mišljenje i inteligencija osoba oštećenog sluha Prof. dr V. Radoman F A S P E R

2. Definicije Mišljenje je cilju usmerena mentalna aktivnost pretežno simboličkog karaktera preko koje se dolazi do novih saznanja Inteligencija (lat. Intelegere-pronalaženje,uviđanje međuveza) Sposobnost uspostavljanja i pronalaženja veza među pojavama. Relacione je prirode, bavi se međuvezama Sposobnost apstraktnog mišljenja Sposobnost uspešnog rešavanja problema Sposobnost snalaženja u novim situacijama

3. Danas u surdopsihologiji • Ne postoji jedinstven i usaglašen odgovor na pitanje o prirodi i nivou intelektualnih sposobnosti i mišljenja gluvih • Javljaju se različiti i kontradiktorni zaključci o intelektualnim sposobnostima i mišljenju gluvih

4. Mnogi autori • Dovode u vezu razvoj mišljenja i razvoj govora (jezika) tako da razmatranje tog odnosa postaje važno za razrešavanje surdopsihološkog pitanja : IMA LI DEFICITARNI JEZIK GLUVIH KAO POSLEDICU I DEFICIT U NJIHOVOM MIŠLJENJU I INTELEKTUALNOM FUNKCIONISANJU?

5. Hipoteze o odnosu mišljenja i jezika (govora) 1.poistovećivanje 2.povezanost 3.nezavisnost 2. a) mišljenje prethodi jeziku i determiniše ga b) jezik prethodi mišljenju i determiniše ga c) jezik i mišljenje su u interakciji

6. 1. Poistovećivanje jezika i mišljenja • John Watson i bihejvioristi: mišljenje je pounutreni,subaudibilni govor. Eksperimentalne potvrde: Thorson,Max

7. 1. Poistovećivanje • Poremećaj koji postoji u jeziku gluvih istovremeno je prisutan i u njihovom mišljenju • Mišljenje gluvih deficitno

8. 2. Hipoteza o povezanosti jezika i mišljenja 2a Mišljenjegluvih se razvijanezavisnoodjezikajerrazvojmišljenjaprethodijezičkomrazvoju 2b. Jezički poremećaj kod gluvih dovodi do poremećaja njihovog mišljenja 2c.Poremećaj jezika utiče na poremećaj mišljenja zboginterakcije • 2b i 2c govore u prilog deficitnog mišljenja gluvih

9. 2.Povezanost2b.Jezik je primaran i determiniše mišlj. SAPIR-VORFOVA HIPOTEZA • E.Sapir “Jezička zona je jedini poznat put koji vodi ka mišljenju” • B. L. Whorf Jezik kojim čovek govori određuje njegovo opažanje i tumačenje sveta.

10. 2b.Bendžamin Li Vorf: Smatra da gramatika nije puko sredstvo putem koga se izražavaju ideje već sredstvo za oblikovanje ideja . Gramatika je program i vodič mentalne aktivnosti, analize utisaka i njihove sinteze. “ Mi analiziramo duž linija koje suzaseklinaši maternji jezici”(Jezik misao i stvarnost)

11. Reperkusija ovog shvatanja o mišljenju kod gluvih • Jezički poremećaj kod gluvih dovodi do poremećaja njihovog mišljenja

12. 2c.Jezik i mišljenje su u interakciji Jezik utiče na mišljenje i mišljenje paralelno utiče na jezik • Teorija Merilin Shatc: jezik i kognitivni razvoj napreduju paralelno i utiču jedan na drugi Jedna faza u teoriji L.S.Vigotskog o ranom razvoju je interakcionistička

13. Reperkusija ovog shvatanja o mišljenju kod gluvih • Pošto u interaktivnom odnosu jezika i mišljenja postoji smer uticaja jezika na mišljenje onda i deficit jezika utiče na deficit mišljenja • Iz ovog proizilazi da i kod gluvih koji imaju deficitan govor i jezik dolazi do deficita u mišljenju

14. 3. Nezavisnost jezika i mišljenja • Dokazi o postojanju mišljenja bez govora (jezika) : • Smith-ov eksperiment sa otrovom kurare ,slučaj Antoni, rešavanje problema kod majmuna,gospodin Ballard itd.

15. Reperkusija ovog shvatanja o mišljenju gluvih Jezički deficitgluvih nije povezan sa njihovim mišljenjemtakoda se mišljenje gluvihmože neometano razvijati

16. Dosledno izvedeno iz 3 hipoteze i primenjeno na gluve i njihov jezički defict: • Jezički deficit kod gluvih dovodi do deficita mišljenja • dva suprotstavljena shvatanja 3. Jezički deficit gluvih nije povezan sa njihovim mišljenjem

17. Problem: • Kao što i u psihologiji mišljenja nije razrešen problem odnosa mišljenja i jezika tako on nije razrešen ni u surdopsihologiji tj. problem uticaja deficitnog jezika gluvih na njihovo mišljenje

18. Zaključak: U oblasti mišljenja i inteligencije gluvih postoji ozbiljna kontroverza , neusaglašeni i protivrečni nalazi i shvatanja

19. Dva suprotna stanovišta: • 1. Gluvoća i verbalna insuficijencija praćeni su intelektualnom insuficijencijom (Pintner , Oleron i dr.) • 2. Iako su verbalno insuficijentni njihova inteligencija je normalno razvijena (Furth)

20. Relevantne teorije kognitivnog razvoja Piget-ova teorija o stupnjevima ili fazama intelektualnog razvoja (senzomotorna, konkretne operacije, formalne operacije) • Podrazumeva rast i razvoj inteligencije i mišljenja od konkretnog do apstraktnog • Kognitivni razvoj je pod uticajem maturacije • Ne pridaje presudnu ulogu jeziku

21. Kogn. teorija L.S.Vigotskog • Razvojna socijalna teorija (kulturno isto) • Rani uzrast: predverbalna misao i predintelektualni govor • Oko 2god: dolazi do interakcije kada se predverbalna misao i predintelektualni govor spajaju i nastaje verbalno mišljenje i racionalni govor • Do 7god. Jezik od spoljašnje funkcije zadobija i unutrašnju (usmeravajuću ) • Podučavanje i kogn. razvoj organ.povez • Zona narednog razvitka

22. Vigotski :više psihičke funkcije • Socijalnog su porekla kako u ontogenezi tako i u filogenezi • Formirane su tokom istorije razvoja čovečanstva-nastanak duguju druš.razv • U ontogenezi nastaju kao produkt razmene sa društvenom sredinom • Prvo se javlja kao funkcija društv.ponaš tj. interpsihička , a zatim kao intrapsihička funkcija

23. Teorija L.S. Vigotskog Mišljenje je organizovano pomoću simbola koji su najčešće verbalni. Oni postaju sredstvo za organizovanje mišljenja mada su prvobitno bili socijalnog porekla, nastali iz potrebe za komuniciranjem sa drugim ljudima. • Ovakvo shvatanje Vigotskog otvara mogućnost razmatranja uloge gesta tj. znakovnog govora kao simbola putem kojih operiše misao gluvog čoveka.

24. Prva psihološka istraživanja • Imala metodološki nedovoljno usavršene i nestandardizovane procedure • Bavila su se ispitivanjem senzomotornih funkcija, pamćenjem i verbalnim deficitom gluvih

25. Istorijat psihol. istraživanja ______________________nestandardiz. Greenberger,1889g. Percepcija boja,oblika,građenje kockama,br. Teylor,1897g. verbalno izražavanje gluve dece Mott ,1899g. Percepcija,pamćenje, motorika,telesna snaga Smith,1903g.neposredno i odloženo pamćenje ____________________standardiz.mat. Mc.Millan&Bruner,1906g. Percepcija,pamćenje brojeva,motorika ____________________prvi psihol. Test Rudolf Pintner,1915 ,istraživanje pomoću BSS Našao zaostajanje od 4,5god. MU

26. Rudolf Pintner • Otac surdopsihologije • Primenio Godarovu verziju BSS na uzorku od 22 ispitanika prosečnog uzrasta od 12,5.Otpala su 4 ispitanika kao netestabina a preostalih 18 pokazalo je zaostajanje MU od 4,6 god. • Samo 1 gluvi ispitanik nije zaostajao u odnosu na svoj KU

27. TESTOVI INTELIGENCIJEza gluve • Pintner Patersonova skala 1917g. • Pintnerov neverbalni mentalni test 1920 • HNTLA • SON • Test sposobnosti Ontario škole (Amos) • Brown-ov Čikaški test,1947g. • Borelli-Oleron manipulat. skala, 1954g. • Smith-Johnson neverb.manip.sk.1978g.

28. Istraživanja IQ-a gluvih • PINTER PATERSONOVA PERFORMANS SKALA POKAZALA ZAOSTAJANJE GLUVIH OD 2 GOD.MENTALNOG UZRASTA U ODNOSU NA ČUJUĆE. VERNONOVA ANALIZA (69g.) OKO 50 NEZAVISNIH ISTRAŽIVANJA DONELA ZAKLJUČAK O SUŠTINSKI ISTOJ DISTRIBUCIJI NEVERBALNOG IQ GLUVIH I NAGLUVIH KAO I U REDOVNOJ POPULACIJI

29. Ottem (1980.g.) • Analizirao 51 istraživanje (1917-1975g.) sa neverbalnim materijalom na gluvoj deci i odraslima • Ispitivana je sposobnost diskriminati- vnog učenja,asocijativnog učenja, pamćenje,učenje pravila,klasifikacija, Pijažeovi zadaci • Otem je zaključio da gluvi imaju teškoće kada treba da uzmu u obzir više od jedne dimenzije.

30. Otemov zaključak: • Uspešnost gluvih bila je jednaka kao kod čujućih kada je za rešenje problema trebalo uzeti u obzir samo jednu dimenziju stimulusa (npr.broj), a kad je zadatak zahtevao rešenje pomoću dve ili više dimenzija (trajanje i broj), gluvi su mnogo slabije rešavali zadatke zbog tendencije centriranja na samo jedan aspekt zadatka

31. Analiza istraživačkih nalaza o mišljenju gluvih • Izvršena je na osnovu metodološkog kriterijuma tj. na osnovu istraživačke metode/postupka kojim su nalazi dobijeni • Prvo je urađena analiza IQ rezultata gluvih dobijena pomoću testova inteligencije

32. Istraživanje IQ kod OSOS • putem testova inteligencije

33. Istraživanje verbalnog IQ gluvih testovima • Sva istraživanja putem verbalnih testova inteligencije pokazala su zaostajanje gluvih ,a u manjoj meri nagluvih izraženo u verbalnim IQ vrednostima u poređenju sa verbalnim IQ-om čujućih vršnjaka • BSS, WB i WISC verbalna skala itd. • Bolton (1976) prosečno zaostajanje gluvih 5-15 IQ poena

34. Myklebust-ovo istraživanje • Upotrebio WB verbalnu skalu • Uzorak: 14-20god sa dubokom gluvoć. • Dobio prosečan verbalni IQ=65,5 • Ispitanici su bili inferiorni na svih 5 subtestova verbalne skale ali je sa povećanjem uzrasta na nekim subtestovima došlo do progresa (subtestovi : Informisanost i Opšte shvatanje)

35. Verbalna nteligencija nagluvih • Njihovi verbalni IQ rezultati pokazuju blago zaostajanje od 5 do 8 IQ poena • Pintner i Lev 1939g. su uporedili uzorak od 1100 nagluve i čujuće dece koja su pohađala O.Š.razrede od 5-8 sa oštećenjem sluha od 10-40db Prosečno zaostajanje iznosilo je 5 IQ poena (podgrupa sa ošt. sl. 25-40db zaostajala je 8 IQ poena)

36. Neverbalni IQ (WB skala) • Myklebust (1964) • Primenio neverbalnu WB skalu • Uzorak 85 gluvih internat. đaka 14-20g. • Dobijen prsečan manipulativni IQ • Subtestovna analiza pokazala najveći uspeh na subtestu Sklapanja figura i Kosovim kockama a najslabiji na subtestu Šifra

37. Savić/Živković: WB skala • -Gluvi učenici VI VII i VIII razreda O.Š. prosečan manipulativni IQ= 85,14 -Gluvi adolescenti srednjoškolci prosečan manipulativni IQ=92,18 -Gluvi odrasli, prosečan manipulativni IQ= 94,67

38. REVISK (Hrnjica, Radoman) • Zaostajanje gluvih od 7-16g. na svim subtestovima manipulativne skale osim na subtestu Dopuna slika • Prosečan IQ=90,62 statistički značajno je zaostajao za kontrolnom grupom čujućih (prosečan IQ= 102,45) ali se kretao u granicama proseka

39. Rezultati gluvih na neverbalnim testovima • Jedna grupa empirijskih nalaza prikupljenih različitim neverbalnim testovima konstatuje deficit neverbalne inteligencije gluvih posebno dece (Oleron,Anderson,Savić,Radoman) • Druga grupa konstatovala je normalno razvijenu neverbalnu inteligenciju (Myklebust, Bolton, Goetzinger )

40. Rezultati IQ nagluvih na neverbalnim testovima • Pokazali jednako razvijene IQ kao i kod čujućih vršnjaka kada njihovo oštećenje sluha nije bilo veliko ( Pintner 1939g.)

41. Istraživanja inteligencije i mišljenja OSOS drugačijim tehnikama • Faktorsko analitičke studije • Eksperimentalne studije • Sistematske neeksperimentalne studije (opservacione studije)

42. Faktorske studije • Treacy-ovo (1952) istraživanje: Terstonov test primarnih mental. spos. Uzorak: 30 gluve i 36 nagluve dece iz dnevne škole • Gluvi su bili inferiorni na V i R faktoru

43. Faktorski raspored • Gluvi su bili najslabiji na V faktoru i R faktoru i ti rezultati su bili statistički značajno različiti od rezultata nagluvih Nagluvi su očigledno stekli veću verbalnu sposobnost pa su bolje rešavali testove otkrivanja verbalnog značenja (V) i rezonovanja (R). R faktor- rezonovanje možda takođe zahteva implicitno verbalno-simboličku sposobnost

44. IQ rezultati Tresijeve studije Rezultati: prosečan IQ gluvih=94,70 a “ nagluvih=97,25 štoje bilo nešto ispod proseka ali u granicama normalnog opsega

45. Eksperimentalne studije • Oleron je zadavao stimulus karte koje je trebalo klasifikovati po obliku veličini i broju • Uzorak 24 gluva i 24 čujuća deteta • Samo 6 gluvih i 15 čujućih ispitanika uspešno je izvršilo zadatak • Zaključak: gluva deca misle pretežno konkretno a ne u pojmovima klasa

46. Furth Hans • Istraživao razumevanje pojmova: istovetan,simetričan i suprotan • Uzorak 180 gluvih i 180 čujućih 7-12g. • Rezultati pokazali dobro razumevanje pojmova “istovetan” i “simetričan” a značajno zaostajanje u razumevanju pojma “suprotan” kao i problem transfera tog pojma (pogledati slike na • str. 120 i 121 u Surdopsihologiji)

47. Furth: konzervacija • Konzervacija težine(glinene kuglice) • Uzorak 22gluva deteta ,8god . 22 čujuća deteta od 8g. i 6g. Rezultati: gluvi osmogodišnjaci imali su slične rezultate kao čujući šestogodiš. Zaostajanje je iznosilo 1,7 g.

48. Furth: konzervacija količine tečnosti • Uzorak : 22 gluva deteta 8-10g. (1S) 20 “ 12-14g.( 43%) preko 16g. (100%) Rezultat: zaostajanje od 5 god. Tek na uzrastu od 16 godina gluvi su uspešno rešavali zadatke konzervacije količine

49. Rezultati istraživanja opservacijom • Furtov opis inteligentnog ponašanja petogodišnjeg gluvog dečaka u prirodnim uslovima. • Navod iz Surdopsihologije str.br. 124

50. Apstraktno mišljenje kod gluvih • Mc Andrews: mišljenje gluvih mnogo bliže konkretnom za razliku od mišljenja slepih i neometenih. • Oleron: gluvi inferiorni u dedukciji pri kojoj nisu svi elementi perceptivno vidljivi a nephodni su za rešenje • Myklebust: uspeh na subtestu analize (Čikaški neverbalni test) koji traži dedukciju na osnovu nevidljivih elemenata • Wright: inferiorni na Velč testu apstrak. rezon.