1 / 40

SOCIOLOGIJA KULTURE

SOCIOLOGIJA KULTURE. d oc dr Predrag Cvetičanin 15.11.2012. SOCIOLOŠKO PROUČAVANJE UMETNOSTI. Romb kulture (Vendi Grisvold) umetnost stvaraoci potrošači društvo

clay
Download Presentation

SOCIOLOGIJA KULTURE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. SOCIOLOGIJA KULTURE doc drPredrag Cvetičanin 15.11.2012

  2. SOCIOLOŠKO PROUČAVANJE UMETNOSTI Romb kulture (Vendi Grisvold) umetnost stvaraoci potrošači društvo Grisvold: Da bi se razumela veza umetnosti i društva treba uzeti u obzir sva četiri ugla i svih šest veza u rombu kulture

  3. SOCIOLOŠKO PROUČAVANJE UMETNOSTI (Poboljšan) romb kulture (Viktorija Aleksander) Odnos umetnosti i društva nikada nije neposredan, već je uvek posredovan stvaraocima, s jedne, primaocima umetnosti s druge i distributerima umetnosti, s treće strane. Umetnost Potrošači Stvaraoci Distributeri Društvo

  4. PRISTUP PRODUKCIJE KULTURE doc dr PredragCvetičanin 15.11.2012.

  5. PRODUKCIJA KULTURE (POL HIRŠ, RIČARD PETERSON, DAJANA KREJN) • Pristup produkcije kulture (production of culture approach) tiče se stvaranja, produkcije i distribucije umetnosti. • Glavna ideja ovog pristupa jeste da institucije kulture nisu neutralne i da će se pred publikom pojaviti kao umetnost samo ono što prođekroz njihov filter, kao i da na oblik i sadržaj umetničkih dela ljudi i sistemi koji ih produkuju i distribuiraju.

  6. PRODUKCIJA KULTURE • Ričard Peterson je identifikovao četiri oblasti u kojima se pristup produkcije umetnosti pokazao kao posebno plodonosan: • proučavanje „čuvara vrata“ (kontrole pristupa - gatekeepers); • proučavanje sistema nagrađivanja; • proučavanje tržišnih struktura; • i umetničkih karijera.

  7. 1. KONTROLA PRISTUPA (GATEKEEPERS) • U tekstu „Producing Fads and Fashions: An Organizational-Set Analysis of Cultural Industries System“ Paul M. Hirch je primenio ideje iz sociologije organizacija u sociologiji umetnosti. On je proučavao kako funkcionišu poslovne firme koje učestvuju u produkciji umetničkih dela. • Ključni uvid mu je bio da samo jedan deo umetničke ponude dospeva da publike, a to koji će to deo biti, zavisi od načina kako umetnička dela prolaze kroz „filtere“ ovih institucija.

  8. 1. KONTROLA PRISTUPA (GATEKEEPERS) • „Čuvari vrata“ vrše „filtriranje“ umetničkih dela i umetnika kada oni ulaze u sistem produkcije i distribucije (input), prolaze kroz njega (throughtput) ili kada izlaze iz njega (output). • Na primer, izdavački odbori odabiraju koje će knjige biti publikovane. • Zatim, marketinška odeljenja kada odlučuju o reklamiranju – nejednaku pažnju posvećujući knjigama sa manjim komercijalnim potencijalom. • Filtriranje umetničke produkcije vrše i umetnički kritičari, kada odlučuju koja će dela uopšte predstaviti u svojim prikazima, kao i vlasnici knjižara i prodavnica u kojima se mogu naći i knjige, kada odlučuju šta će staviti na police svojih radnji. • Tek kada prođe kroz sve ove filtre knjiga (umetničko delo) dolazi do publike.

  9. 2. SISTEMI NAGRAĐIVANJA • Dajana Krejn, u tekstu „Reward Systems in Art, Science and Religion“, ukazuje da u svetu umetnosti postoje četiri tipa sistema nagrađivanja: • nezavisni; • polu-autonomni; • potkulturni; • heterokulturni

  10. 2. SISTEMI NAGRAĐIVANJA • Nezavisni sistemi nagrađivanja: u njima sami umetnici kontrolišu i simboličke i materijalne nagrade – Francuska akademija nauka. • Polu-autonomni sistemi nagrađivanja: u njima umetnici kontrolišu simboličke nagrade, a publika određuje da li će oni biti i finansijski nagrađeni (i visoka i popularna umetnost – Oskari, Gremiji, Emi)

  11. 2. SISTEMI NAGRAĐIVANJA • Potkulturni sistemi nagrađivanja: umetnici kontrolišu simboličke nagrade, a publika finansijske, ali se umetnici i publika gotovo ne razdvajaju – te nagrade uglavnom ostaju na simboličkom nivou. • Heterokulturni sistemi nagrađivanja postoje tamo gde velike korporacije masovno proizvode kulturne objekte. Sistem nagrađivanja ostaje van kontrole umetnika, a kontrolu vrše poslovni ljudi i raznovrsna publika.

  12. 3. SISTEMI INDUSTRIJE KULTURE • Oslanjajući se na ideje iz industrijske sociologije i ekonomije, sociolozi koji polaze sa stanovišta kulturne produkcije istraživali su kako industrije kulture oblikuju umetnost koju produkuju i distribuiraju. • Ono što je upadljiva odlika industrija kulture je to koliko su one malo sposobne da predvide želje potrošača. U muzičkoj industriji 90 % objavljenih izdanja ne donosi zaradu – oko 10% izdanja donosi profit, oko 10% pokrije troškove, a svi ostali donose gubitke. • Industrije kulture utoliko odlikuje neizvesnost potražnje.

  13. STRATEGIJE INDUSTRIJE KULTURE • Hiper-produkcija – industrije kulture namerno proizvode više knjiga ili muzičkih izdanja nego što je potrebno. Uspeh nekoliko njih, nadoknađuje neuspehe ostalih. • Kopiranje i kombinovanje žanrovskih obrazaca • Selektivna promocija (podržavanje proizvoda koji iza sebe već imaju istorija uspeha, dok se proizvodi koji se ne prodaju dobro u prvih nekoliko nedelja u potpunosti zanemaruju)

  14. STRATEGIJE INDUSTRIJE KULTURE • Sinergije (tematski parkovi, crtani filmovi – lutke, šamponi, mirisi) • Veštine osoblja na obodu organizacije (osoba za kontakt – (input) oni koji rade sa autorima, bendovima, njihovim agentima ili menadžerima ili (output) oni koji rade sa distributeri na veliko i prodavcima na malo, sa kritičarima, recenzentima, DJ-ima i potrošačima.

  15. LANCI ODLUČIVANJA (THROUGHPUT) • Hirš se bavio ulaznom (input) i izlaznom stranom (output) poslovanja, zanemarivši interna dešavanja u samom sistemu, to jest protok (throughput) • Ričard Peterson je istakao značaj ovog unutrašnjeg procesa i lanaca odlučivanja. • Lanci odlučivanja se odnose na sve one odluke koje utiču na umetnička dela dok prolaze kroz sistem industrije – tu se misli ne samo na sistem selekcije, već i na okolnosti u kojima se proizvod menja, nekad i znatno, dok se stvara. (C & W producenti, “Ajkula”, “Fatalna privlačnost”)

  16. UMETNIČKI SVETOVI – HAUARD BEKER doc drPredrag Cvetičanin 15.11.2012

  17. UMETNIČKI SVETOVI • Po Bekeru, umetnosti su ukorenjene u “umetničkim svetovima” • Po njemu, umetnički svet je “mreža ljudi čija kooperativna delatnost, organizovana na osnovu njihovog zajedničkog poznavanja konvencionalnih načina obavljanja stvari, proizvodi vrstu umetničkih dela po kojima je svet umetnosti poznat”. • Najvažnija ideja jeste da umetnička dela oblikuje čitav sistem koji ih proizvodi, a ne samo ljudi o kojima mislimo kao o umetnicima.

  18. UMETNIČKI SVETOVI • Po Bekeru, da bi se umetnost sagledala sociološki treba je posmatrati kao kolektivnu delatnost – u svim formama umetnosti, od holivudskih filmova do poezije, učestvuje mnogo ljudi, bez kojih umetnost ne bi postojala ili ne bi imala smisla. • Proces osmišljavanja ideje i njenog izvođenja naziva se produkcija. • Nakon toga mora se naći način da se to delo predstavi publici – to se naziva distribucija umetnosti.

  19. UMETNIČKI SVETOVI • Ali samo distribuiranje umetničkog dela nije dovoljno – publika mora da razume i procenjuje delo. • Deo kolektivne umetničke delatnosti zahteva da neko formuliše i održi osnovna načela prema kojima će se umetnost smatrati smislenom i vrednom. • Određeni estetski okvir pomaže ljudima da razumeju umetnost. Većina umetničkih dela smeštena je u standardne estetske okvire, koji su već dostupni (slike, skulpture, rock muzika) • Druga umetnička dela (Demian Hirst “Daleko od stada”) mogu zahtevati razradu nekog novog sistema estetike kako bi se opravdala kao umetnost.

  20. DEMIAN HIRST “DALEKO OD STADA”

  21. MARSEL DIŠAN

  22. MARCEL DUCHAMP – READY MADES

  23. UMETNIČKI SVETOVI • Umetnički svet je poput glavice luka, koja ima mnogo slojeva. • U centru umetničkog sveta su profesionalni umetnici i saradničko osoblje. • Dalje od centra su pripadnici publike – pri čemu su pripadnici publike koji poznaju detalje umetničkog sveta bliži njegovom centru od neobavezne publike. • Izvan posebnog umetničkog sveta nalazi se veći svet koji umetničkom svetu pruža opštije ideje o umetnosti i estetici.

  24. PODELA RADA • Niko ne obavlja sve poslove u bilo kom od mnogih svetova umetnosti. Svi oblici umetnosti se oslanjaju na podelu rada. • Jezgro svetova umetnosti čini “središnje osoblje” koje je u centru stvaranja umetničkog dela i kojima se dodeljuje status umetnika. • Drugi pomažu da se osmisli scena ili reklamni plakat za pozorišni komad, ili da se izlije bronza za umetnika ili upravljaju finansijama jedne operske kuće. Ovom “saradničkom osoblju” dodeljuje se niži status.

  25. PODELA RADA • Podela rada se razlikuje od jednog do drugog umetničkog sveta. Unutar nekih postoje brojne distinkcije. U svetu pravljenja filmova, npr, ima mnogo uloga, a u poeziji malo. • U mnogim umetničkim svetovima od središnjeg do saradničkog osoblja postoji gradacija, pre nego oštra podela (film) • U nekim umetničkim svetovima razlike su mnogo oštrije (klasična muzika – razlika između kompozitora i izvođača) • U džez muzici, na drugoj strani, podela između kompozitora i izvođača je gotovo nepostojeća (improvizacije) • Podela rada konvencionalna (poezija u Japanu i u zapadnom svetu)

  26. OGRANIČENJA I MOGUĆNOSTI • Beker ukazuje da na jedno umetničko delo utiču obrasci ograničenja i mogućnosti koji postoje u datom umetničkom svetu koji ga stvara. • U mnogim umetničkim svetovima dolazi do sukoba zato što se ciljevi saradnikog osoblja razlikuju od ciljeva središnjeg osoblja (kompozitori nasuprot muzičarima - Charles Ives, e.e.cummings – štampari, Hari Parč – tradicionalni notni sistem i instrumenti) • http://www.youtube.com/watch?v=4cKnTj2cyNQ

  27. r-p-o-p-h-e-s-s-a-g-r   by e.e.cummings r-p-o-p-h-e-s-s-a-g-r                      r-p-o-p-h-e-s-s-a-g-r             who a)s w(e loo)k upnowgath                 PPEGORHRASS                                            eringint(o- aThe):l             eA                     !p: S                                                     a                             (r rIvInG                       .gRrEaPsPhOs)                                                         to rea(be)rran(com)gi(e)ngly ,grasshopper; ee cummings

  28. OGRANIČENJA I MOGUĆNOSTI • I promena u dostupnom materijalu može da promeni umetnički proizvod. Dobar primer iz istorije umetnosti je slikarska boja u tubama. • Sa izumom boje u tubi u doba impresionizma, umetnici su otkrili da im je mnogo lakše da slikaju (a ne samo da prave skice) u prirodi. • Razvoj kompjuterske tehnologije i promene u načinu snimanja filmova (SF) ili snimanja muzike (kućni studiji).

  29. KONVENCIJE • Umetničkim konvencijama obuhvaćene su sve odluke koje moraju da se donesu u vezi sa produkovanim delom. • Konvencije su, po Bekeru, “pravila igre” u umetničkim svetovima i obuhvataju standardne načine raspoređivanja središnjeg i saradničkog osoblja i grupa zadataka. • Konvencije se takođe odnose na formalne karakteristike dela i onoga što ljudi u umetničkom svetu očekuju da umetničko delo saopštava. (“Samo zato je poznavanje i doživljavanje primenjenih konvencija zajedničko i umetnicima i publici umetničko delo ima emocionalni učinak”) – stvaraju značenje.

  30. SISTEMI DISTRIBUCIJE • Beker izlaže tri vrste sistema distibucije: • Samoorganizovanje – kada umetnici sami distribuiraju svoja dela ili to čine unutar malih mreža (sloboda i malobrojnost publike) • Pokroviteljstvo (organizacije i pojedinci) • Javna prodaja (tri vrste tržišnih distributera: trgovci, impresariji i industrija kulture)

  31. UMETNICI I UMETNIČKI SVETOVI • Beker smatra da se umetnici mogu povezati sa umetničkim svetovima na četiri različita načina: • Integrisani profesionalci • Individualci- buntovnici (maverics) • Folk umetnici • Naivni umetnici

  32. UMETNICI I UMETNIČKI SVETOVI • U kategoriju integrisanih profesionalaca spada većina umetnika u oblasti lepih i popularnih umetnosti. Oni su prihvaćeni umetnici koji koriste važeće konvencije, menjajući ih na prihvatljive načine. • Individualci su umetnici koji smatraju da ih konvencije njihovog umetničko sveta neprihvatljivo sputavaju i koji predlažu nove stvari koje svet umetnosti odbija da prihvati (Hari Parč ili Čarls Ajvs) • Folk umetnici svoje kreativne proizvode stvaraju izvan profesionalnih, ali unutar amaterskih umetničkih svetova. • Naivni umetnici deluju izvan bilo kog sveta umetnosti (neobične kuće, nameštaj, predmeti, itd)

  33. POLJE KULTURNE PRODUKCIJE – PJER BURDIJE doc drPredrag Cvetičanin 15.11.2012

  34. POLJE KULTURNE PRODUKCIJE (PJER BURDIJE) • Teorijaprakse (habitus, kapital, polja) • [(Habitus) x (kapital)] + polje = prakse • Burdijeova verzija institucionalne analize – polja označavaju socijalne arene produkcije, distribucije i prisvajanja dobara, usluga, znanja i statusa i kompetativne položaje koje zauzimaju akteri u njihovoj borbi da akumuliraju i monopolišu različite tipove kapitala.

  35. POLJE KULTURNE PRODUKCIJE (PJER BURDIJE) • Ekonomsko polje, kulturno polje, naučno, religiozno polje • Poljasuareneborbezakontrolunadvrednimresursima • Poljasustrukturisanisocijalniprostoridominantnih I podređenih pozicija baziranih na tipovima i obimu kapitala • Polja nameću akterima specifične forme borbe – prihvatanje pravila igre. • Polja su u određenoj meri autonomna – to jest strukturisana njihovim internim mehanizmima razvoja.

  36. SOCIJALNI PROSTOR Obim kapitala ++ SOCIJALNI PROSTOR(1) POLJE MOĆI(2) POLJE KULTURNE PRODUKCIJE (3) Kulturni kapitall+ Ekonomski kapital- Ekonomski kapitall+ Kulturni kapital - Obim kapitala--

  37. POLJE KULTURNE PRODUKCIJE Priznati umetnici (simbolički kapital +) Buržoaska umetnost Polje ograničene Sub-polje masovne kulturne produkcije kulturne produkcije (autonomni pol) (heteronomni pol) Industrijska umetnost Nepriznati umetnici (simbolički kapital -) EK * KK +

  38. LITERATURA • Viktorija D. Aleksander „Sociologija umetnosti“, Clio, Beograd, 2007, strane 106 – 136; 147 – 159 i 438 - 442

More Related