Jednoobrazno knjigovodstvo i kontni okvir

1. Jednoobrazno knjigovodstvo i kontni okvir JS

2. Bilans stanja

3. Bilans uspeha

4. Pojam jednoobraznog knjigovodstva • Jednoobrazno knjigovodstvo je organizaciono – tehnička varijanta dvojnog knjigovodstva. • Iste poslovne promene obuhvataju se istim kontima. • U bilansu stanja – istim pozicijama obuhvaćene su iste kategorije aktive i pasive, a u bilansu uspeha -obuhvaćene su iste kategorije prihoda i rashoda. • To se postiže primenom jednoobraznog računskog sistema, koji se naziva kontni okvir. • Potreba za jednoobraznim knjigovodstvom javlja se ’30-godina XIX veka, zbog otežane kontrole poslovanja u državnim preduzećima. • Kod nas se primenjuje posle II sv. rata.

5. Značaj jednoobraznog knjigovodstva • Obezbeđuje da se knjiženje poslovnih promena i vođenje poslovnih knjiga u različitim preduzećima rade na na isti način. • Finansijski izveštaji (BS i BU) svih preduzeća sastavljeni su na isti način: • Upoređivanje podataka jednog preduzeća sa drugim • Lakša kontrola poslovanja

6. Pojam kontnog okvira • Kontni okvir je spisak svih računa koji se mogu koristiti prilikom evidentiranja poslovnih promena. • Propisan je od strane državnih organa i jedinstven je na teritoriji čitave zemlje. • On je osnovni instrument jednoobraznogknjigovodstva (obezbeđuje da sva preduzeća svoje poslovne promene beleže na isti način i na istim računima). • Kontni okvir za privredna društva RAZLIKUJE se od kontnog okvira banke, osiguravajućih društava i vanprivrednih organizacija. • Svaki konto ima svoj naziv, oznaku i funckiju!!!

7. Pojam kontnog plana • Preduzeća primenjuju jedinstven kontni okvir prema Zakonu o računovodstvu, otvarajući samo one račune koji su im potrebni. • Takav spisak računa koji se koristi u jednom preduzeću naziva se kontni plan. • Kontni plan je kontni okvir primenjen na jedno preduzeće. • Kontni okvir – svakom računu (kontu) određeni su naziv, oznaka i funkcija.

8. Principi kontnog okvira Postoje 3 principa na kojima se zasniva kontni okvir:

9. Dekadni princip • Računi u kontnom okviru grupisani su u: • klase, • grupe, • sintetička konta i • analitička konta. • Jednocifrenim brojevima od 0 do 9 obeležavaju se KLASE.Ukupnoima 10klasa. • Dodavanjem jednocifrenog broja od 0 do 9 broju svake klase, dobijaju se dvocifreni brojevi koji pokazuju GRUPE. • Dodavanjem jednocifrenog broja od 0 do 9 broju svake grupe, dobijaju se trocifreni brojevi koji pokazuju podgrupe tj. SINTETIČKA KONTA . • Dodavanjem jednocifrenog broja od 0 do 9 broju svakog sintetičkog konta, dobijaju se četvorocifreni brojevi koji pokazuju ANALITIČKA KONTA (ovo po potrebi može svako preduzeće za sebe).

10. Primer dekadnog principa za klasu 0

11. 0

12. Primer:

13. Funkcionalni princip • Raspored klasa prati kružni tok kretanja kapitala kroz preduzeće po formuli: N – R – P – R1 – N1 • Finansijsko i upravljačko knjigovodstvo su spojeni u jednu celinu. • Sastavljanje BU je po metodi troškova prodatih učinka.

14. 0

15. Bilansni princip • Raspored klasa i računa odgovara rasporedu bilanskih pozicija u BS i BU. • Finansijsko i pogonsko knjigovodstvo su odvojeni. • Sastavljanje BU je po metodi ukupnih troškova.

16. 0

17. Zaključak • Kontni okvir (plan) je instrument za postizanje jednoobraznosti u knjigovodstvu. • Kontni okvir je podeljen na 10 delova koji se nazivaju klase. • Svaka klasa je podeljena na 10 grupa. • Svaka grupa se deli na 10 trocifrenih konta. • Zvaničan kontni okvir poštuju sva pravna lica u zemlji. KLIK ZA KONTNI OKVIR