800 likes | 1.98k Views
SISTEM ORGANA ZA VARENJE KIČMENJAKA . Crevni sistem se sastoji iz niza uzastopnih delova u kojima se odvijaju pojedine faze varenja i apsorpcije. Crevo je pričvršćeno za telesni zid trbušnom maramicom – mezenterom.
E N D
Crevni sistem se sastoji iz niza uzastopnih delova u kojima se odvijaju pojedine faze varenja i apsorpcije. • Crevo je pričvršćeno za telesni zid trbušnom maramicom – mezenterom.
Osnovna funkcija digestivnog sistema je degradacija unete hrane i snabdevanje ogranizma vodom, hranjivim materijama ssektrolitima neophodnim za život. • Da bi hrana mogla da se koristi u organizmu, ona mora da se unese, svari i apsorbuje. Ova tri procesa zahtevaju koordinaciju pokreta u gastrointestinalnom traktu (GIT) i sekreciju u odredjenim njegovim delovima.
Ingestija obuhvata unošenje hrane u usnu duplju, žvakanje i gutanje. • Digestija podrazumeva dalje usitnjavanje hrane i degradaciju makromolekula uz pomoć enzima do jedinjenja male molekulske mase koja mogu da se transportuju u krv. Ugljeni hidrati se razlažu do monosaharida, proteini do aminokiselina, a masti do monoglicerida i slobodnih masnih kiselina. • Apsorpcija uključuje transport svarenih hranljivih materija iz lumena GIT u krv ili limfu.
Uloge digestivnog sistema se ostvaruju zahvaljujući njegovoj motornoj i sekretnoj aktivnosti. Za motilitet GIT odgovorni su glatki i poprečno prugasti mišići. Sekretnu ulogu, u smislu produkcije digestivnih sokova, vrše egzokrine žlezde.
Crevni kanal sačinjavaju : • usna duplja, • ždrelo, • jednjak, • želudac i • creva.
ciklostomata vodozemci ajkula gmizavci kokoš čovek svinja
ORGANI DIGESTIVNOG SISTEMA USNA DUPLJA JEZIK ŽDRELO JETRA ŽELUDAC ŽUČNA KESA PANKREAS DEBELO CREVO TANKO CREVO PRAVO CREVO ANALNI OTVOR JEDNJAK
Usna duplja • Usna duplja ima funkciju primanja hrane, a kod vodozemaca ima ulogu i u disanju. • U usnoj duplji se nalaze pomoćni organi za varenje: zubi, jezik, pljuvačne žlezde, a kod sisara i krajnici.
ŽVAKANJE • Žvakanjem se hrana u usnoj duplji sitni i melje. Žvakanje se sastoji u kombinovanom delovanju poprečno prugastih mišića vilica, obraza i jezika. Ono je najvećim delom refleksna radnja koordinisana signalima iz centra u produženoj moždini. Pokreti žvakanja traju sve dok se ne formira kompaktan zalogaj hrane (bolus) koji može da se proguta. • Žvakanje ima nekoliko uloga: • Usitnjavanje hrane i olakšavanje gutanja • Mešanje hrane sa pljuvačkom, čime započinje varenje skroba, a pljuvačka deluje i lubrikantno • Dovođenje hrane u kontakt sa receptorima za ukus i miris.
gleđ dentin pulpa • Zubi • organska materijadentin • spolja su pokriveni slojem tvrde gleđi. • Unutrašnjost zuba je ispunjena zubnom pulpom (vezivno tkivo) u kojoj se nalaze krvni sudovi (ishranjuju zub) i nervi. • Koren zuba je pokriven slojem cementa (koštano tkivo) cement
Kod nižih kičmenjaka zubi funkcionišu ograničeno vreme i menjaju se celog života. • Kod sisara postoje samo dve zubne generacije (mlečni i stalni). Kod nekih sisara zubi stalno rastu pa su im krunice vrlo visoke (kljove slonova, sekutići glodara, očnjaci morževa). • Vidi skeletni sistem
Jezik • Jezik je kod riba slabo razvijen i nepokretan, a kod kopnenih je vrlo pokretan i dobro razvijen. Jezik
Pljuvačne žlezde • ne postoje kod riba jer kroz njohovu usnu duplju stalno prolazi voda. • Razvile su se kod kopnenih kičmenjaka sa primarnom funkcijom vlaženja hrane. • Kod otrovnih zmija se neke od njih razvijaju u otrovne žlezde. • Kod sisara su razvijene podjezične, podvilične i zaušne. • Njihov sekret sadrži enzim ptijalin koji vari ugljene hidrate.
PLJUVAČKA • Pljuvačku luče tri para glavnih pljuvačnih žlezda i veći broj malih pljuvačnih žlezda rasutih po usnoj duplji. Dnevno se izluči 0.5- 1 litar pljuvačke. • Pljuvačka je hipotoničan vodeni rastvor, sa manje natrijumovih i hloridnih, a više kalijumovih i bikarbonatnih jona u odnosu na plazmu. Glavni organski sastojci su enzim alfa-amilaza (ptijalin) i mucini.
zaušne. podjezične podvilične
Uloge pljuvačke: • Zaštitna uloga • Uloga u varenju skroba • Lubrikantna uloga • Zaštitna uloga pljuvačke ogleda se u tome što ona hladi toplu hranu, ispira usnu duplju, čisti zube i deluje baktericidno zbog prisustva enzima lizozima. • Zahvaljujući ptijalinu, u usnoj duplji započinje varenje skroba i ono je ograničeno zbog kratkog zadržavanje hrane u ustima i inaktivacije ptijalina u kiseloj sredini želuca. • Lubrikantna uloga pljuvačke sastoji se u podmazivanju zalogaja i olakšavanju gutanja, vlaženju usana i olakšavanju funkcije govora.
GUTANJE • Gutanjem se sažvakan i pljuvačkom natopljen zalogaj hrane brzo sprovodi iz usne duplje kroz ždrelo u jednjak i želudac. • Gutanje može da se izazove voljno,međutim kad se hrana nađe u blizini ždrela, nastaje refleksni odgovor koji ne može da se kontroliše. • Tokom gutanja, disanje je nakratko inhibirano, a ulaz u grkljan zatvoren, da bi se sprečio prelazak hrane u dušnik. Hrana se kroz jednjak potiskuje peristaltičkim pokretima čija je snaga srazmerna veličini zalogaja. Hrana kroz jednjak putuje oko 10 sekundi, a tečnost znatno brže. • Refleks gutanja je složeni refleks koji započinje stimulacijom mehanoreceptora usne duplje i ždrela prisutnom hranom. Centar se nalazi u produženoj moždini.
Ždrelo • Usna duplja se nastavlja na ždrelo koje prelazi u jednjak. • Kod vodenih kičmenjaka (kolousta, riba i larvi vodozemaca) ždrelo je jače razvijeno i sadrži proreze za komunikaciju sa spoljašnjom sredinom. • Kod suvozemnih je slabije razvijeno i preko pukotinastog otvora u vezi sa dušnikom, preko Eustahijevetube sa srednjim uhom i preko unutrašnjih nosnih otvora (hoana) sa nosnom dupljom.
Jednjak • jednjak je mišićna cev koja sprovodi hranu do želuca. • Kod mnogih ptica na njemu se javlja proširenje – voljka, sa mnogobrojnim sluznim žlezdama čiji sekret razmekšava hranu.
Želudac • Predstavlja prošireni deo creva u kome se hrana nagomilava i započinje varenje da bi se zatim postepeno propuštala u crevo. • Na želucu se razlikuju dva dela: • kardijalni (deo gde jednjak prelazi u želudac) i • pilorični (graniči se sa crevom). • Želudačne žlezde produkuju HCl i enzim pepsin koji započinje varenje belančevina.
Kod ptica se sastoji iz: • žlezdanog (žlezde luče sluz i enzime) i • mehaničkog dela (bubac). • Bubac je veoma muskulozan i obložen čvrstom prevlakom koja pomaže drobljenju hrane, čime se nadoknađuje nedostatak zuba.
Kod preživara je želudac veliki i složen. Izdeljen je na 4 dela: • burag – najveći deo koji može da primi veliku količinu hrane; tu se nalaze bakterije koje proizvode enzim celulazu koja vari celulozu – jedino preživari, zahvaljujući ovim bakterijama, mogu da vare celulozu; • kapulja – sa mrežasto naboranom sluzokožom; tu se hrana meša sa sokom, a zatim se vraća u usnu duplju na ponovno žvakanje (preživanje); • litonja – deo u koji se hrana vraća posle preživanja; • sirište – tu se vrši varenje.
burag kapulja litonja sirište Želudac preživara
MOTILITET ŽELUCA • Mišićni sloj zida želuca izgradjen je od tri sloja longitudinalno, cirkularno i koso postavljenih glatkih mišićnih ćelija . • Zahvaljujući motilitetu: • Želudac služi kao rezervoar hrane • Omogućeno je sitnjenje hrane i mešanje sa želudačnin sokom • Pražnjenje želuca kontrolisanom brzinom. • Hrana uobičajenog sastava zadržava se u želucu 2-6h. Za to vreme mehaničkim usitnjavanjem i delovanjem enzima pretvara se u masu konzistencije paste koja se zove himus. • Pražnjenje želuca se vrši potiskivanjem male količine himusa (2-7 ml) kroz pilorusni sfinkter.
SEKRETNA AKTIVNOST ŽELUCA • Želudačni sok je produkt sekrecije nekoliko tipova egzokrinih žlezda sluzokože želuca. G ćelije sluzokože luče i jedan hormon-gastrin. • Sastav: • Glavni sastojci želudačnog soka, pored vode, su: • Hloridna kiselina (HCl) • Pepsinogeni • Unutrašnji faktor • pH čistog sekreta je 1-2
HCl luče parijetalne ćelije žlezda sluzokože. • HCl želudačnog soka ima višestruke uloge: • Pomaže varenje proteina na više načina: denaturiše proteine hrane i olakšava delovanje pepsina, vrši aktivaciju pepsinogena u pepsin i obezbeđuje optimalan pH za delovanje pepsina • Visoka koncentracija HCl deluje baktericidno • HCl rastvara soli kalcijuma i gvožđa iz hrane i omogućava apsorpciju ovih elemenata.
Pepsini su proteaze želudačnog soka. Sintetišu se u glavnim (peptičnim) ćelijama želudačnih žlezda kao neaktivni prekursori pepsinogeni. Aktivaciju u pepsine vrši vodonikov jon u lumenu želuca. Pepsini započinju varenje proteina u digestivnom traktu i hidrolizuju ih do polipeptida različite dužine. • Unutrašnji faktor sintetišu parijetalne ćelije.To je glikoprotein neophodan za apsorpciju vitamina B 12. Unutrašnji faktor je jedini produkt sekrecije želuca neophodan za život. • Mukus debljine oko 1 mm, pokriva sluzokožu želuca i štiti je od mehaničkih oštećenja grubljom hranom ili hemijskog oštećenja sa HCl ili enzimima. Mukus luče mukozne (peharaste) ćelije žlezda i epitelne ćelije slobodne površine sluzokože. Epitelne ćelije luče i vodenastu tečnost bogatu i bikarbonatom koji daje alkalitet mukusu.
Crevo • Najvažnija faza procesa varenja odvija se u crevu u kome se vrši i apsorpcija svarenih hranljivih materija. • U vezi sa tim dolazi do povećanja njegove površine na različite načine. • Kod viših kičmenjaka ono je manje ili više izduženo (duže je kod biljojeda nego kod mesojeda) i obrazuju se sitni iztaštaji koji su označeni kao vili (crevne resice). Tako npr. kod čoveka, površina resica iznosi 10 m² ili 5 puta više od površine kože.
Crevo se sastoji od dva dela: • prednjeg, tankog creva; • zadnjeg, debelog creva. • Granica između njih je obeležena jednim slepim izraštajem – slepimcrevom. Ptice imaju dva slepa creva.
Tanko crevo • Početni deo tankog creva je dvanaestopalačno crevo (duodenum), u koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa. • U zidu tankog creva nalaze se žlezde koje luče velike količine sluzi i enzime. Sluz kao omotač štiti crevnu sluzokožu od dejstva enzima.
SEKRETNA AKTIVNOST TANKOG CREVA • Produkt čiste egzokrine sekrecije tankog creva teško je izolovati jer se u duodenumu izlivaju i žuč i pankreasni sok. • Sekret tankog creva je vodeni rastvor elektrolita koji sadrži brojne enzime, ali oni najverovatnije potiču iz deskvamiranih enterocita. • Tanko crevo ima važnu endokrinu ulogu. Peptidni hormoni koji produkuju endokrine ćelije njegove sluzokože imaju uloge u regulaciji motiliteta, sekrecije i rasta GIT.
Pankreas • Leži u krivini dvanaestopalačnog creva. • Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu mnogobrojnih žlezdanih čvorova u crevnoj mezenteri. • Pankreas luči pankreasni sok u kome su enzimi u neaktivnom stanju (npr. tripsinogen, himotipsinogen) da bi se aktivirali dospevanjem u duodenum (postaju aktivni tripsin i himotripsin).
Proteaze pankreasnog soka su: • Tripsin • Himotripsin • Karboksipeptidaza A i B • Elastaze
Pankreasni sok sadrži i alfa-amilazu koja je identična ptijalinu pljuvačke. Ona cepa skrob do maltoze. • U pankreasnom soku su prisutne lipaze, enzimi koji razgrađuju masti hrane i njihove degradacione produkte. • To su: • Pankreasna lipaza • Pankreasna esteraza • Fosfolipaza A
Jetra • To je najveća žlezda u organizmu kičmenjaka. Jetrin sekret je žuč koja se sakuplja u žučnoj kesi, a odatle kroz žučni kanal izliva u duodenum. • Žuč ne sadrži enzime, ali omogućava varenje masti tako što vrši njihovu emulgaciju (razbija ih na sitne kapljice). • Pored toga jetra obavlja još niz značajnih funkcija: u njoj se glikoza pretvara u glikogen, predstavlja skladište vitamina i gvožđa, transformiše otrovne materije u neotrovne (sva krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim ulazi u opšti krvotok) i dr
Glavna uloga jetre u varenju ostvaruje se putem sekrecije žuči. • Žuč stvaraju hepatociti i epitelne ćelije sluzokože zidova žučnih kanala. • Žuč se iz jetre izlučuje kontinuirano, ali se između obroka deponuje u žučnoj kesi. U tanko crevo žuč se izliva samo tokom obroka.
SASTAV ŽUČI • Hepatociti produkuju žučne soli, holesterol, lecitin, žučne boje i izotonični rastvor elektrolita. • Žučne kiseline su najzastupljeniji sastojak suve materije žuči. One nastaju oksidacijom holesterola. Molekul žučne kiseline je izrazito polaran i zato žučne kiseline već u žuči stvaraju agregate sa holesterolom i lecitinom koji se zovu micele.
Egzokrina funkcija ogleda se u lučenju pankreasnog soka koji se preko Virsungovog izvodnog kanala izliva u nishodni deo duodenuma (dvanaestopalačnog creva). • Dnevno pankreas čoveka izluči oko 2000ml soka. • Osnovni sastojci pankreasnog soka su enzimi za varenje hrane i to najvažniji među njima su tripsin, himotripsin, lipaza i amilaza.
Debelo crevo • Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. • U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje. U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog izbacivanja. • Kod većine kičmenjaka u završni deo creva se izlivaju odvodi bubrega i polnog sistema. Taj deo creva je kloaka, koja je u vezi sa spoljašnjom sredinom preko kloakalnog otvora. • Kod sisara nema kloake već je završni deo creva pravo crevo. Kod njih je kloaka razdvojena na trbušni deo, u koji se izlivaju bubrežni i polni odvodi i leđni deo – pravo crevo, koje se završava analnim otvorom.