110 likes | 740 Views
Opšte z akonitosti ( tendencije ) u psihofizickom razvoju. Intermitentnost ili skokovitost u razvoju. Ova tendencija ozna č ava da razvoj ne te č e pravolinijski, kao neprekidno napredovanje , ve ć da postoje i neki skokovi
E N D
Intermitentnost ili skokovitost u razvoju • Ova tendencija označava da razvoj ne teče pravolinijski,kao neprekidno napredovanje, većda postoje i neki skokovi • Pre nego sto se neka funkcija konacno ustali, ona se javlja, ali samo na trenutke. Izmedju tih trenutaka manifestovanja neke funkcije postoje vremenski razmaci, ali su sa protokom vremena ti razmaci sve kraći i kraći dok se konačno funkcije ne ustale • Na primer, dete i pre šest meseci ume da drži uspravno glavu, ali samo povremeno. Tek sa šest meseci ova funkcija se stabilizuje.
Alternativnost u razvoju • Dete ne savlađuje sve funkcije istovremeno, doknapreduje u razvoju jedne funkcije, druge funkcije stagniraju • Stiče se utisak da deteplanskisavladavajednupojednufunkciju • Na primer,kod neke dece hodanje se brže razvija, a sposobnost govora stagnira, dok kod druge može biti obrnuto • Javljanjealternativnosti u razvoju zahtevauporednoispitivanjeukupnih mogućnosti deteta, da bi se steklaprava, kompletnaslika o njegovom razvoju
Konstantnostrazvojnogreda • Deca istog uzrasta mogu biti na različitim stupnjevima psihofizičkog razvoja, ali u razvojnom redu koji su prošli nije bilo nikakve razlike • Nekadecaće neke funkcije savladati pre, a neke kasnije • Medjutim, bezobzira na vremekada se savladjuje, redosled savladavanjaje isti • Takoće, na primer,svadecanauciti da najpreuočavajurazlike među stvarima, a tekkasnijesličnosti • Takođe,deteprvonauci da crta krug, zatimkvadrat, pa tekondaromb. A, ukolikozna da nacrtaromb ono sigurnozna da nacrta krug i kvadrat
Cefalo-kaudalnipravacrazvoja • Ovakav pravac razvoja označava da razvoj teče od glave ka donjim ekstremitetima • On se zapaža naipre u fizičkom razvoju - kada se dete rodi glava je nesrazmerno veća od ostalih delova tela, ai u postnatalnom periodu će se takođe glava brže razvijati od ostalih delova tela • U motornom razvoju dete najpre uči da drži i pokreće glavu, zatim da sedi, pa tek onda da hoda • I u senzurnom razvoju osetljivost je najpre vezana za glavu, pa tek onda za sve ostale delove tela
Proksimo-distalnipravacrazvoja • Ovakav pravac razvoja označava da razvoj teče od onoga što je blize kičmenoj moždini ka onome što je udaljenije od nje • Dete, na primer, nauči prvo da pokreće ruke iz ramena, pa tek onda iz laktova i na kraju iz šake,tek nakon toga se razvijaju motorika prstiju i precizno hvatanje.
Tendencijaeliminisanjasuvišnogangažovanjamisića i energije • U početku da bi izvelo neku radnju dete angažuje mnogo više mišića i troši mnogo više energije nego što je potrebno • Da bi dohvatilo neki predmet ono će najpre pokretati čitavo telo • Vremenom pokreti postaju precizniji, utrošak energije i misića je sve manji, dok se na kraju ne nauče najracionalniji pokreti za izvođenje neke radnje
Tendencija da razvojteče od opšteg, masovnogponašanja ka specifičnom • Ova zakonitost prati sve oblasti razvoja • Kada su emocije u pitanju, dete se najpre nalazi u jednom opštem, neizdiferenciranom stanju, a potom se iz njega izdvajaju jedna po jedna emocija • Kada je u pitanju motorika, iz opštih difuznih pokreta dolazi do koordinacije rada pojedinih mišića i do diferencijacije pojedinih pokreta