1 / 37

BIOMEHANIKA Analiziranje sportskih veština

BIOMEHANIKA Analiziranje sportskih veština. Doc. dr Bojan Međedović Fakultet za sport i turizam. Analiziranje sportskih veština. Utvrđivanje ciljeva sportske tehnike Kako znanja o specijalnim karakteristikama tehnike mogu pomoći u analiziranju sportske performanse

doctor
Download Presentation

BIOMEHANIKA Analiziranje sportskih veština

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. BIOMEHANIKAAnaliziranje sportskih veština Doc. dr Bojan Međedović Fakultet za sport i turizam

  2. Analiziranje sportskih veština • Utvrđivanje ciljeva sportske tehnike • Kako znanja o specijalnim karakteristikama tehnike mogu pomoći u analiziranju sportske performanse • Koje su dobiti analize performansi elitnih sportista • Podela tehnike na faze i ključne elemente • Znanja iz mehanike u analizi tehnika i ispravljanja grešaka u tehnici

  3. Jedan od najvećih izazova trenera... • Posmatranje kretanja sportiste i odluka o tome koji aspekt tehnike je potrebno korigovati • Odsustvo dobro planiranog pristupa → preplavljenost kompleksnošću i brzinom tehnike koju pokušavate da analizirate

  4. Neophodno... • Sakupljanje informacija o tehnici pre starta (treninga); tačan plan posmatranja, analize i korekcije grašaka!

  5. I UTVRĐIVANJE CILJEVA SPORTSKE VEŠTINE • Pravila sporta i uslovi u kojima se sportska veština (tehnika) sprovodi određuju ciljeve svake kretnje u sportu (veštine). • Većina kretnji → više od jednog cilja • Ciljevi → određuju tehniku i mehaniku koju sportista mora primeniti kako bi izveo kretnju uspešno!

  6. Primer 1. - Bacanje diska... • Baciti disk što dalje → Dominantni cilj • Disk mora pasti u dozvoljeni sektor → Tačnost leta takođe važan cilj • Prestup prilikom izbačaja → Ravnoteža takođe važan cilj

  7. Razdaljina i tačnost – ciljevi koji zahtevaju odgovarajuće mehaničke principe • Dominantni mehanički cilj → brzina izbačaja (kako disk da napusti ruku što većom mogućom brzinom) • Način na koji disk napušta ruku i rotira se - karaketristike leta i njegovu dužinu - optimalna rotacija i trajektorija kretanja → važan mehanički cilj • Pozicija tela prilikom izbačaja ima takođe važnu ulogu...(prestup)

  8. Primer 2. – Smeč u odbojci • Dominantni cilj – pogodak loptom u protivničko polje • Važan cilj – visok skok kako bi se lopta uputila preko ili pored bloka (skakačke i pravovremene sposobnosti )... • Bez kontakta sa mrežom...

  9. Primer 3. – skok u vis • Dominantni cilj – visina skoka • Dominantan cilj (presudan) – preći preko lestvice • Vertikalna i horizontalna komponenta... • Rotiranje...

  10. Primer 4. – Olimpijsko podizanje tegova • Dominantni cilj – podizanje šipke iznad glave za dužinu ruku • Drugi cilj – kontrola tereta u prethodno ostvarenoj poziciji (neophodno da bi sudije dozvolile podizanje) • Izdržaj u tom položaju je kratak – ALI neophodna su stabilnost i kontrola

  11. Treneri • Da li je u pitanju timski ili individualni sport → svesnost svih ciljeva svake veštine (kretanja) • Zadovoljavanje jednog, a zaboravljanje drugog → limitirajuć faktor na uspešnost u datoj tehnici • Vaterpolo – izuzetna brzina šuta → neprecizno... • Skok u vodu – poželjna visina i rotirajući efekat → loš ulazak u vodu... • Svaki cilj → svoj udeo u određivanju tehnike!!!

  12. II Utvrđivanje specijalnih karakteristika veštine • Sportske veštine – podeljene u različite tipove zasnovane na načinu i uslovima u kojima se ta veština izvodi! • Način i uslovi → povezani, i značajno utiču na izbor metoda obuke! Ciklični i aciklični sportovi Predvidljivi i kontrolisani uslovi – Nepredvidljivi i nekotrolisani uslovi

  13. Aciklične (neponavljajuće) veštine • Često nazivane i diskretne (posebne) veštine koje imaju određen početak i kraj. • Ne ponavljaju je u cikličnim obrascima

  14. Veštine koje se ne ponavljaju u nekom određenom ciklusu – umesto toga sledi neka druga akcija • Učenje po zasebnim celinama – na jednom naučenu i izvedenu veštinu dodaje se nova veština

  15. Aciklične veštine u nizu... • Često, moment sile generisan u jednoj acikličnoj aktivnosti će se produžiti i pomoći na početku sledeće aciklične veštine!

  16. Odraz rukama – prelaz u premet, prekopit, salto • Salto – nastavlja se u neku drugu akciju • Troskok – sinhronizacija tri različite veštine – prvi korak, skok sa korakom u vazduhu, poslednji skok

  17. Figura 7.2

  18. U ovim veštinama – poželjno je učiti svaki deo posebno • Ubacivanje ritma kretanja (promene u kretanju) • Izvođenje više vezanih kretnji – teže nego izvođenje jedne! • Npr. salto unazad – okret tela i doskok – ukoliko se pravilno izvede, lakše je nakon toga uraditi skok i salto

  19. Ciklične (ponavljajuće) veštine • Veštine koje se ponavljaju u zadatom vremenskom intervalu! • Jedan od najvažnijih aspekata – po završetku jednog ciklusa momentalno se prelazi u drugi

  20. Često kod mlađih sportista, ciklične aktivnosti se uče kao i aciklične → po delovima • Plivanje → noge, ruke, disanje... • Nakon savladavalja svih delova, pokret se izvodi u celini (broj ponavljanja ciklusa – povećava se sa poboljšanjem sposobnosti sportista)

  21. Veštine u predvidivom okruženju • Mnoge aktivnosti – u tačnom i predvidivom okruženju (atletika, plivanje...) • Zatvorene veštine • Izvođenje veštine bez potrebe za brzom odlukom usled odsustva iznenadnih promena situacije • Bez protivnika i bez promene vremenskih uslova → Lakše planiranje i treniranje

  22. Veštine u nepredvidivom okruženju • Otvorene veštine. • Reagovanje na stanja koja se dešavaju u bilo kom trenutku tokom izvođenja (takmičenja) • Kod učenja (treninga) otvorenih veština → u početku primena situacija koja je skoro predvidiva! • Povećanje nepredvidivosti zavisi o više faktora! Brzina napredovanja Mnogi treneri – što pre ka nepoznatim okolnostima Mešanje – u jednim aktivnostima učenje kako da rasuđuju šta treba uraditi, a u drugim sportista vežba pod stalnim promenama situacija

  23. Greg Louganis – Olimpijski i svetski prvak • 1976 – udarac u platformu (razbijen nos) • 1979 – udarac u platformu (bez svesti) • 1981 – udarac u dno bazena i prelom ključne kosti • 1984 – pad u vodu na leđa • 1988 – udarac potiljkom u dasku

  24. III Proučavanje veština vrhunskih izvođača (sportista) • Uvid u brzinu, ritam, snagu (silu), položaj tela...i druge karakteristike koje određuju kvalitet izvođenja! • Uprkos razlikama u građi tela, vrhunski sportisti imaju zajedničke karakteristike izvođenja tehnike • Kretnje koje koriste optimalnu silu, brzinu, rotaciju...

  25. IV Podela veština na faze • Omogućava lakše praćene kretanja i ispravljanje grešaka • Faza → povezana grupa pokreta koji imaju određeno mesto u veštini, koje sportista povezuje u ukupnu performansu! • Najčešće faze: 1. Pripremna kretanja, i mentalna priprema 2. Istezanje (zatezanje) 3. Moment produkcije sile 4. Završetak kretanja (oporavak)

  26. Priprema kretanja, i mentalna priprema • Pokreti i mentalni procesi koje sportista primenjuje kada se sprema da uspostavi kretanje • Postavljanje loptice u golfu, servis u tenisu, zauzimanje odbrambennog položaja u ragbiju, postavljanje u startni blok u plivanju, postavljanje noge na steper.......ZAUZIMANJE POČETNOG POLOŽAJA

  27. Istezanje (zatezanje)/(windup or backswing) • Istezanje mišića sportiste kako bi se uspostavio položaj u kome sila može da se primeni na optimalnoj distanci ili vremenskom okviru! • Rotacija trupom kod bacača diska, koplja, kod golfera, bacača u bejzbolu, smečera u odbojci, tenisera, kajakaša (savijanje napred)...

  28. Momenat produkcije sile • Izuzetno značajan za kreiranje željenog efekta sportske veštine! • Sportista mora da primeni silu odgovarajuće veličine, u tačnom opsegu i vremenskom periodu, i tačnom nizu (redosledu). • U svim veštinama veoma je važan kritični trenutak na kraju primene sile → nakon toga sportista više ništa ne može da uradi da nadogradi to kretanje (veličinu, smer sile...)

  29. Završetak kretanja (oporavak) • Neposredno nakon izvršenja produkcije sile • U nekim veštinama nije poželjno kompletno zaustavljanje u ovoj fazi... • Plivanje, trčanje, skijanje...→ faza oporavka omogućava održavanje ravnoteže i kontinuiteta kretanja...

  30. V Podela svake faze na ključne elemente • Nakon određivanja najvažnijih faza određene veštine, pažnja se usmerava na ključne elemente svake faze! • Ključni elementi faze → posebne kretnje koje čine jednu fazu • Odabir ključnih elemenata – esencijalne aktivnosti za uspeh izvođenja svake faze

  31. Skok u vis – ključni elementi: naginjanje tela nazad, spuštanje težišta tela, ruke postavljene pozadi... • Udarac u fodbalu – ključni elementi: produžena baza, opružena noga prilikom udarca, prenos težine napred, širok luk kretanja noge, ruke u odruženju... • Bacanje koplja – ključni elementi: prilaz, savijanje tela nazad, rotacija trupa i kukova, prenos težine...

  32. VI Znanja iz mehanike u analizi tehnika i ispravljanja grešaka u tehnici • Zašto je neophodno da sprinter izvodi paralelne pokrete rukama i nogama sa pravcem kretanja? • U bilo kojoj drugoj situaciji, sila koju proizvodi trkač je smanjena, a i sila reakcije podloge je smanjena. • Zašto je neophodno da plivač provlači svoje ruke paralelno sa pravcem kretanja umesto po ‘S’ putanji? • Manja produkcija sile

  33. Zašto je neophodno da skakač u vis težište tela postavi iza odrazne noge neposredno pre odraza? • Produžetak vremena primene sile! • Zašto je neophodna da bacač koplja rotira svoje telo u pravcu izbačaja? • Veće ubrzanje koplja, produžava se vreme primene sile. Mišići abdomena i grudi povlače rame u pravcu izbačaja i tako povećavaju silu...

  34. Zašto fudbaler opruža poptuno nogu u momentu udarca lopte? • Zato što u tom slučaju postavlja nogu (kontakt sa loptom) dalje od ose rotacije noge (brzina kretanja je najveća)

  35. Pitanja ? ? ? • Analiziranje sportskih veština? • Faze analiziranja sportskih veština?

More Related