PRIPREMA UČITELJA ZA PRIHVATANJE I RAD SA OMETENOM DECOM

1. PRIPREMA UČITELJA ZA PRIHVATANJE I RAD SA OMETENOM DECOM Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama PEDAGOŠKI FAKULTET JAGODINA 2007/08

2. Pozitivne stavovsko-vrednosne orijentacije prema ometenoj deci Priprema za rad sa ometenom decom: • Profesionalne kompetencije za obrazovni i vaspitni rad • Pozitivni stavovi prema svoj deci • Ljubav prema pozivu Odsustvo pripreme: • osećanje profesionalne nekompetencje, koje vodi uverenju da ometena deca nisu za redovnu školu, • neprimerene reakcije prema ometenom detetu, koje se prenosi na ostalu decu u razredu Reakcije ometenog deteta: povlačenje ili agresija

3. Uzroci otpora škola prema ometenoj deci • Nepripremljenost učitelja i nastavnika • Osećanje profesionalne nekompetencje – negativni stavovi u radu sa ometenom decom • Negativna iskustva dece ometene u razvoju i njihovih roditelja, kao i svih ostalih, otežavaju inkluziju i daju argumente protivnicima inkluzije • Napuštanje škole kod dece ometene u razvoju

4. Uzroci otpora škola prema ometenoj deci 5. Iako većina roditelja ometene dece želi da im se deca školuju u redovnim školama, oko polovine učitelja ima negativan stav prema inkluziji 6. Prosvetni sistem ignoriše ovaj problem i ne daje jasnu poruku školama da je to njihova moralna i profesionalna obaveza 7. Regionalne razlike sever - jug 8. Stavovi predmetnih nastavnika su znatno nepovoljniji od stavova učitelja

5. Dodatna obuka učitelja i nastavnika • Nerealan zahtev: Učitelj mora voleti svako dete • Realan zahtev: razumevanje razloga ispoljavanja neprilagođenog ponašanja i znanje o tome kako izaći na kraj sa tim ponašenjem • Poželjan odnos: prihvatanje, ali ne i preterena emocionalnost • Preterane emocije prema ometenom detetu mogu biti uzrok averzije kod stale dece (prvilegovanost ometenog deteta) • Preterano vezivanje ometenog deteta može biti razlog odbijanja druge škole, nastavnika

6. Neki od načina rešavanja problema sa ometenom decom i razredom u celini • Plansko ignorisanje provokativnog ponašanja • Suzbijanje negativnog ponašanja gestovima neodobravanja ili kratkim verbalnim primedbama (želiš nešto da nam kažeš?) • Bliskost i kontrola dodirom: agresivnost, hiperaktivnost, uznermirenost i preterano uzbuđenje • Uključivanje deteta u neku njemu zanimljivu aktivnost (tokom grupnog rada) • Izražavanje simpatije i interesovanja za dete: može ublažiti osećanje neuspeha u nekoj prethodnoj aktivnsoti

7. Neki od načina rešavanja problema sa ometenom decom i razredom u celini • Ublažavanje napetosti kroz neuvredljive šale • Pomoć detetu da savlada prepreku, pre nego što nastupi uznemirenost zbog neuspeha • Promena odeljenja ukoliko prethodno nije uspostavljena veza sa vršnjaicma • Promena aktivnosti ukoliko prethodna dovodi do uzbuđenja i poremećaja odnosa među decom

8. Neki od načina rešavanja problema sa ometenom decom i razredom u celini • Direktan zahtev da sarađuje ili bude korektno prema vršnjacima • Agresivno dete isključiti iz grupe kada nema drugog rešenja, uz obrazloženje koje neće povrediti dete • Povremena zabrana neke aktivnosti ako je to neophodno-granice moraju postojati, inače učitelj gubi kontrolu nad situacijom (dete krši dogovorena pravila, narušava igru, razbacuje materijal, ometa drugu decu) • Najveća grešaka - prozivati roditelje pred drugima kada se pojavi problem, tada roditelji izbegavju saradnju sa školom

9. Priprema ometenog deteta za komunikaciju sa vršnjacima • Usvajanje jezika i govora daje mogućnost detetu da kroz igru usvaja pojmove, pravila ponašanja i da tako postaje deo socijalne grupe. • Ljudski razvoj se odvija kroz saradnju, i bez aktivnosti koje su u osnovi te saradnje, nije moguće razviti sposobnosti koje svako poseduje kao potencijal • Kod ometenog deteta, komunikacija i interakcija sa vršnjacima su otežane, dete se sve više izlouje, što za posledicu ima zastoj u svim aspektima dečjeg razvoja

10. Priprema ometenog deteta za komunikaciju sa vršnjacima • Kada dete ne izažava svoje misli, osećanja i potrebe na način koji je drugma razumljiv, ili kada ne reaguje na podsticaje iz sredine na adekvatan način, postavlja se pitanje koja je vrsta obrazovanja za njih najbolja? • Redovne škole imaju veliki broj dece koja su u stanju da podstaknu razvoj komunikacije kod ometenog deteta • Za to je potrebno koristiti dodatne tehnike koje će podstaći ometeno dete i njegove vršnjake na međusobnu komunikaciju i učešće u zajedničkim aktivnostima

11. Priprema ometenog deteta za komunikacija sa vršnjacima Da bi se bilo koje dete družilo sa vršnjacima, potrebno je da: • Oseća i izražava bliskost sa vršnjacima • Da poštuje prava drugih • Da je spremno na saradnju i pomaganje • Da prihvata druge, da bude prihvaćen od drugih

12. Priprema ometenog deteta za komunikacija sa vršnjacima • Da razume potrebu za uzajamnošću • Da poštuje pravila, čeka svoj red • Da ima samopouzdanje i sigurnost • Ova ponašanja se stiču kroz socijalno iskustvo i ako su odgovarajuća, odrasli i druga deca ih podržavaju, u suprotnom su obeshrabrivana • Ovo je retko kod ometene dece, jer prilike za igru sa drugima nema mnogo, pa neuspeh u igri postaje izvor frustracije i iskustva manje vrednosti, dolazi do regresije i izolacije

13. Priprema ometenog deteta za komunikacija sa vršnjacima • Teškoće u razumevanju neverbalnih proruka: autistična i slobvida deca • Potrebno je pažljivo pratiti kojmunikaciju da bi se videlo gde su zastoji i kako ih otkloniti • Teškoće u razvju govora: nejasna aritikulacija, ograničena ekspreivna fuknkija i receptivna funkcija • Siromaštvo rečnika • Razvijanje sposbnosti slušanja • Identifikacija bitnih elemenata poruke • Veština započinjanja komunikacije

14. Priprema grupe vršnjaka za ometno dete • Diskusija o sličnostima i razlikama među decom • Razgovor o različitim vrstama teškoća u razvoju dece • Odigravanje situacija koje simuliraju tipična ponašanja i teškoće ometenosti • Razgovor o neprimerenim reakcijama na ometeno dete • Prikaz video snimka ometenog deteta • Šta ometeno dete ime lepo da radi

15. Podsticanje komunikacije ometenog deteta i njegovih vršnjaka • Način na koji učitelj komunicira sa ometenim detetom uticaće na odnos vršnjaka • Ne komunicirati na infantilan način, već kao i sa svom drugom decom istog uzrasta • Davati podršku samostalnom uključivanju u grupu, kako ne bi bilo preterano zavisno od učitelja • Dodatna podraška: dovoljno, ali ne previše • U okviru grupnog rada uključivati ometeno dete, ali tako da ne remeti drugu decu • Preterana podrška nije od koristi jer će ometeno dete druga deca opažati kao nezrelog

16. Podsticanje komunikacije ometenog deteta i njegovih vršnjaka Teškoće u grupnom radu i zajedničkim aktivnostima: • Deca bez ometenosti se ponašaju kao učitelji ometenoj deci • Imtiraju način na koji učitelji razgovaraju sa njima • Ne daju povratne informacije ometenom detetu • Teško se uzdržavaju da ne urade zadatak umesto ometenog deteta