170 likes | 514 Views
NORME I OBLICI PONAŠANJA - OBIČAJI -. DR ANĐELIJA IVKOV -D Ž IGURSKI. Običaji su norme (pravila, regule, postupci, oblici ponašanja), koje vremenom pojedinim ljudskim grupama nametnu životne prilike. Pravila, radnje i slične ustaljene odnose i stanja prihvaćene od jedne grupe,
E N D
NORME I OBLICI PONAŠANJA - OBIČAJI- DR ANĐELIJA IVKOV-DŽIGURSKI
Običaji su norme (pravila, regule, postupci, oblici ponašanja), koje vremenom pojedinim ljudskim grupama nametnu životne prilike. Pravila, radnje i slične ustaljene odnose i stanja prihvaćene od jedne grupe, nazivamo običajima • Sve običaje možemo da svrstamo u tri grupe: • Društveni običaji su one radnje (postupci, regule i norme) kojima usklađuju • međusobni odnosi između pojedinaca i grupa. • Privredni običaji i običaji oko poslova prate većinu radova u privređivanju i uopšte • u svakodnevnom životu ljudi • Religijski običaji su one radnje, postupci i oblici ponašanja kojima ljudi nastoje • da dođu u dodir sa višim silama, da od njih dobiju određenu pomoć, da utiču na događaje • u prirodi i svojoj sredini
DRUŠTVENI OBIČAJI • Obično se dele na: • Običaji u ličnom i porodičnom životu • oko rođenja, • u mladosti, • kod sklapanja braka, • u daljem životu • u vezi smrti • Društveni običaji u užem smislu • običaji koji se obavljaju u zajednici, kolektivnog karaktera • oblici ponašanja kao pozdravljanje, • gostoprimstvo, • postupci prema starima, • pravni običaji • kolektivne proslave
Običaji oko rođenja • nekih plemena u Melaneziji - duh • Kod Aboridžana- trave • u Egiptu - su nerotkinje odlazile na reku Nil • Kod nomada stočara na Tibetu– blizanci i ženska deca • U Crnoj Gori u vreme ratovanja sa Turcima – muška deca • kod Šveđana - cipele • kod Letonaca – konjska oprema kuvada– muške babine • stari Iberci u Zapadnoj Evropi • Mongoli u XIII veku • pleme Aina(žena – telo, muškarac -dušu)
Ime kao individualna društvena oznaka Kod nas: Nedeljko, Ruža, Jagoda, Malina, Dunja, Višnja, Radovan, Slobodan, Vuk Kod muslimana su česta imena po mesecima rođenja: Vajram, Redžep, Muarem, Ramadan - Kod Vijetnamaca -4 imena • Usvajanje • Hera je po nagovoru Zevsa usvojila Herkula tako • što ga je prigrlila uz sebe i provukla kroz svoju odeću • Proturanje usvojenika kroz košulju je • uobičajeno i u nekim zemljama Evrope Inicijacija - mladi se prevode u klasu odraslih
Sklapanje braka • U Polineziji je predbračni život mladeži dosta slobodan • pa je sklapanje braka najobičnija formalnost • Borneu će dvoje sklopiti brak tek kad se kod devojke primeti trudnoća • brak na probu • Kod starih Egipćana prestolonaslednici su se obavezno ženili svojim sestrama • nevesta zaštiti od rđavih uticaja • mladima obezbedi sreća, sloga, bogatstvo • nevestuzaklanjaju pokrivaju • poturanja lažne neveste umesto prave • mladencima vezuju ruke da bi brak bio čvršći • nevesti dodaje dete (nakonjče) radi plodnosti • se mladenci očepe na venčanju i ko prvi učini biće gospodar u kući
Običaji oko smrti • Neandertalac je uspostavio kult mrtvih • Stari Egipćani su smatrali da je zagrobni život vredniji od ovozemaljskog • Kod Indusa, pokojnici se spaljuju • Kod nekih naroda postoji strah da će mrtvi ustati iz groba • Kod Kineza su ljude sahranjivali na njihovom imanju • Kao posebna mesta za sahranjivanje su izdvojena groblja • Fiktivan, prazan grob (kenotaf)
DRUŠTVENI OBIČAJI U UŽEM SMISLU Gostoprimstvo U Okeaniji su strance, posebno belce smatrali nosiocima nevremena, bolesti, nesreće Primitivni ljudi često u nepoznatoj osobi videli nekakvog duha ili prerušenog demona u ljudskom obliku ili pak neko božanstvo koje preobličeno dolazi u posetu ljudima • Kod nas postoji verovanje da je Sveti Sava na svojim putovanjima znao da se preruši u prosjaka, da bi video kako će ga ljudi primiti • Kod starih Grka zaštitnik stranaca bio je sam bog Zevs, a kod Rimljana Jupiter, pa se smatralo da je i gost pod zaštitom bogova i sam prerušeno božanstvo • Kod nekih naroda je bila prisutna pojava da se gostu ustupa osim postelje i žena, sestra ili ćerka. To je tzv. gostinska obljuba. Javlja se u Etiopiji, Burmi i kod Eskima
Pozdravljanje • Pozdravi pokretima tela – klimanje glavom, padanje na kolena, čučanje, ustajanje s mesta, • dodirivanje rukom stomaka, grudi, glave, češanje iza uva ili plazenje (Tibet), • sastavljanje dlanova (Indija, Japan), dizanje šake ili pesnice (političke grupe) • Međusobnim dodirima– dodirom ruku (rukovanje), grljenje, ljubljenjem u usta, lice, čelo, • skut, pupak (Polinezija), noge, milovanje po glavi, grudima, • dodirivanje nosevima (Eskimi se dodiruju nosevima i u tom položaju ostaju • nekoliko trenutaka da razmene dah), čelom, kosom • Skidanjem nekog dela odeće– ogrtača, kape, obuće, rukavica • Govorom ili rečima– odnosno međusobnim pitanjima i ogdovorima • Kod starih Inka su se pozdravljali sa: „ne kradi“, „ne laži“, „nebudi lenj“ • Kod nas: „jesi vredan?“ • Kod Tatara: „Neka ti dom bude pun dece i neka ti ne bude hladno“ • U Africi „Neka ti žena bude draga kao šećer“ ili „želim ti dvanaestoro dece“ • U oblasti Konga „Poživi još mnogo godina i jedi dobro“ • U Iranu „Neka ti Alah podari debeo nos“
Postupanje sa starima • Kod nomada su često teret starije osobe jer ne mogu da drže tempo kretanja, • da privređuju, a treba im hrana. Zbog toga je u davno vreme bila prisutna pojava • da su stare osobe napuštali ili ubijali • Na ostrvu Kikladi je važilo pravilo da osobe koje pređu 60 godina ispiju otrov • Po Herodotu skitski Masageti su klali svoje stare pa čak i jeli njihovo meso • Prusi su ih vešali, Šveđani bacali s litica, stari Belgijanci spaljivali, • a nekadašnji Persijanci bacali psima • Stanovnici Sardinije su svoje starcedovodili do iskopanog groba da bi ih tu, • na ivici reke, udarili cepanicom po glavi i oborili u grob • Pojava ubijanja starih se pominje i kod Slovena i Bugara • Za cigane čergare se vezuje odvođenje starih u šumu medvedima • U Africi su ubijali plemenske poglavice kada su im se pojavile sede vlasi • Ili su počeli da im ispadaju zubi
Pravni običaji • Ukoliko su se dva čoveka sporila oko nečega, oni su to rešavali dvobojom • Kod Kineza su osumnjičenima davali da jedu obareni pirinač, pa ako nisu mogli brzo da ga progutaju to je bio znak da su krivi • Kod starih Slovena osumnjičeni je trebalo da založi oganj, pa ako je od njega dim išao pravo u vis, smatralo se da je nevin • U našim krajevima je osumnjičeni golim rukama morao da vadi gvožđe iz vrele vode i ukoliko se ne bi opekao verovalo se da je nevin Pre pisanih zakona se sudilo po običajnom pravu „krvna osveta“
PRIVREDNI OBIČAJI • Kod stanovnika Ognjene zemlje muškarac uzima • još jednu ženu, jer mu treba dodatni veslač kad ide u ribolov • Kod afričkih ratara, gde su žene jedina radna snaga, bogatiji muškarci uzimaju • i drže veći broj žena • Kod starih Peruanaca sam vladar je otpočinjao kopanje ili setvu • U staroj Grčkoj setvu su otpočinjali sveštenici • Kod mnogih naroda ona je otpočinjana u vreme mladog meseca • U Kini je na svom imanju setvu započinjao sam car, a u provincijama mandarini • I danas državnici presecaju traku kod otvaranja novog objekta • Poznati su običaji za izazivanje kiše (indijanci dimom, kod nas dodole • povorke mladih devojaka okićenih zelenilom koje su kroz selo išle pevajući, • igrajući i moleći za kišu) • Kod Aboridžana poznata je igra „korobori“ da se zahvali višim silama za berićet – • u njoj učestvuju samo muškarci i izvodi se samo noću • Kod stočara se sprovode običaji vezani za zdravlje stoke, njenu mlečnost ili plodnost • Potom postoje običaji vezani za gradnju novih objekata (kod Papuanaca na Novoj Gvineji • kuće su ukrašavane ljudskom glavom, kod Nemaca se u zidove kuće uziđivao • mrtvački sanduk, a u nekim delovima sveta i živi ljudi)
Medicinski običaji RELIGIJSKI OBIČAJI • Badnjak i Božić • U starom Egiptu i Siriji slavljeno je u vreme zimske kratkodnevnice rođenje Horusa • U Rimu se u antičko doba proslavljane saturnalije • – svečanosti posvećene bogu poljoprivrede i obrađenih polja Saturnu • S proleća se organizuju: • Različiti običaji kojima se odgoni zima • Vrbice • Farbanje jaja za Uskrs
NORME I OBLICI PONAŠANJA - OBIČAJI- DR ANĐELIJA IVKOV