Slavko Đumić, zamenik predsednika Saveta Republičke agencije za poštanske usluge*

1. Slavko Đumić, zamenik predsednika Saveta Republičke agencije za poštanske usluge* Danas Conference Center - Hotel Hyatt Regency sreda, 3. april 2013. godine Poštanske usluge ielektronskatrgovina u Srbiji U pripremi materijala i izradi prezentacije učestvovala Lidija Gligorić, viši saradnik za regulaciju tržišta u Republičkoj agenciji *Ovde izneti stavovi predstavljaju lični stav autora i ne predstavljaju nužno i stavove Republičke agencije za poštanske usluge

2. 1. EVOLUCIJA I REDEFINISANJE SVRHE POŠTANSKE MREŽE • uprkos brojnim pokazateljima koji ukazuju na opadanje značaja poštanskih usluga za svakodnevni život građana u poslednjih desetak godina, odnosno njihovom ubrzanom i neumitnom supstituisanju elektronskim vidovima komunikacije, istrajava se na konceptu koji državu obavezuje da preko javnog poštanskog operatora i kroz njegov pravno ustanovljen monopol, obezbedi poštanske usluge na tradicionalan način • -akcenat se stavlja na potencijale poštanske mreže definisane kao javno dobro, preko koje se može nadomestiti nedostatak trgovinske, pa i otkupno-prodajne mreže u Srbiji, što je problem koji je podvučen kao jedan od ključnih u aktuelnoj Strategiji razvoja trgovine u Republici Srbiji 2. E-TRGOVINA KAO USLUGA OD OPŠTEG PRIVREDNOG INTERESA • kao praktičan okvir preko kojeg se na najefektivniji način mogu angažovati kapaciteti poštanske mreže u cilju razvoja maloprodajnih aktivnosti, predlaže se elektronska trgovina • razmotriće se i institucionalni aranžmani koji mogu konkurisati za modele koje na uspešan način povezuju elektronsku trgovinu, maloprodajne aktivnosti i poštansku mrežu

3. „Savez ima zadatak da ... obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika koje se stalno menjaju“ iz Uvoda Ustava Svetskog poštanskog saveza “PRINCIP PEĆINSKOG ČOVEKA” POTREBE SE RETKO MENJAJU, ALI SE ZATO ČESTO MENJAJU NAČINI ZADOVOLJAVANJA POSTOJEĆIH POTREBA!

4. OSNOVNA ČOVEKOVA POTREBA KOMUNIKACIJA! KANALI KOMUNIKACIJE OPSTAJU PARALELNO, ALI I TU VLADAJU, UZ ODREĐENE IZUZETKE KLASIČNI EKONOMSKI PRINCIPI POŠTANSKA KOMUNIKACIJA POSTAJE LUKSUZNIJI VID KOMUNIKACIJE!

5. POŠILJALAC + PRIMALAC = KORISNIK POŠILJAOCI POŠILJAOCI SE PREVASHODNO RUKOVODE NAJŠIRE SHVAĆENIM EKONOMSKIM INTERESOM PRI IZBORU KANALA KOMUNIKACIJE PRAVNA LICA ~ 90% FIZIČKA LICA ~10% UNIVERZALNA POŠTANSKA USLUGA NE PREPOZNAJE “EKONOMSKOG” KORISNIKA POŠTANSKIH USLUGA SA REKLAMIRANJEM I E-TRGOVINOM OVO, UZ UVAŽAVANJE OPŠTIH EKONOMSKIH ZAKONITOSTI, NE MORA DA BUDE SLUČAJ! NA KRAJU, BIRA ONAJ KO PLAĆA USLUGU!

6. “ZABLUDA O POSTOJANOSTI” “Dođavola, pa ko bi još želeo da čuje kako glumci govore?” Hari M. Vorner, 1927. „Zašto je razumno verovati da će budućnost biti kao prošlost?“ “Pošta će se raznositi kočijama i na konjskim leđima i u narednom veku” Džon Vonamejker, 1893. Karl Poper „Razumnije je verovati da će budućnost u mnogim vitalnim važnim aspektima biti veoma različita od prošlosti“ Finska- predviđanje pada obima tradicionalnih poštanskih usluga od 16% - 39% za prvu deceniju 21. veka obistinilo se tek od 2009. godine kada je usledio značajan pad obima tradicionalnih poštanskih usluga- na godišnjem nivou prelazi 5% “Mi poštujemo ono što se desilo, a zanemarujemo ono što se moglo desiti” Nasim Nikolas Taleb

7. „Voleo bih da imam mačku, pod uslovom da laje“, Milton i Roza Fridman RAZGRAĐIVANJE POŠTANSKE MREŽE PRIVILEGIJA BOGATIH! ALI... Nemačka – nakon potpune liberalizacije tržišta i formalno-pravnog prestanka obaveze pružanja UPU, uz agresivan nastup na tržištu logističkih i e-usluga, broj pristupnih tačaka je u periodu 2008-2010. godine, sa nešto više od 9.500 porastao na preko 12.300 RURALNA PODRUČJA? NEDOSTAJUĆA TRGOVINSKA I/ILI OTKUPNO PRODAJNA MREŽA? E-TRGOVINA I E-UPRAVA?

8. „...jer je, u stvari, tek nešto bolji od prašnjavog plana za rešavanje problema od pre 50 godina, zasnovanog na pogrešnom tumačenju reči koje je neko izrekao pre 100 godina.“, Džon Majnard Kejnz UMESTO ZAKLJUČKA POŠTANSKA MREŽA NE SME DA DELI SUDBINU TRADICIONALNIH POŠTANSKIH USLUGA Stavljajući poštansku mrežu u funkciju zadovoljavanja najrazličitijih potreba građana, a čemu je preduslov puna implementacija elektronskih tehnologiija u njeno funkcionisanje, i dalje će sačuvati svoju osnovnu i prvobitnu namenu – jednog od osnovnih društveno-kohezivnih faktora i pokretača sveukupnog ekonomskog razvitka na celokupnoj teritoriji koju pokriva (6) Mere u domenu poštanskih usluga treba da budu koncipirane na takav način da se postignu zadati ciljevi Zajednice, u smislu Člana 2 Sporazuma, tačnije da se na celoj teritoriji Zajednice promoviše harmoničan, uravnotežen i održiv razvoj ekonomskih aktivnosti, visok nivo zaposlenosti i socijalne zaštite, održivi i neinflatorni rast, visok stepen konkurentnosti i konvergencije ekonomskog učinka, podizanje životnog standarda i kvaliteta života, kao i ekonomska i socijalna kohezija i solidarnost među Državama članicama. Direktiva 2008/6/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 20. februara 2008.

9. POVERENJE U E-TRGOVINU Faza elektronskog naručivanja proizvoda i elektronskog plaćanja Faza dostave naručene robe korisniku usluge E T R G 0 V I N A Bezbednost procedura, zaštita podataka... Garantovanje rokova isporuke, integriteta robe, povratni robni tokovi - Zakon o elektronskoj trgovini - Zakon o elektronskom dokumentu -Zakon o elektronskom potpisu... - Zakon o poštanskim uslugama - Zakon o zaštiti potrošača...

10. Akcioni plan Evropske komisije o podsticanju razvoja elektronske trgovine od 11.01.2012. Sadašnji udeo e –trgovine od 3,4% u maloprodajnim aktivnostima, povećati za dva puta do 2015. godine BARIJERE ZA E-TRGOVINU: PREPORUKA!!! Regulatorno utvrđivanje cena dostave -Cena paketa 2X viša od realne; -Za mala i srednja preduzeća još viša Nesigurnost u pogledu važećih zakona Sumnja u pouzdanost platnog sistema -Odgovornost za oštećene, ukradene ili izgubljene pakete; -Pristupačnost usluge u seoskim i udaljenim područjima Cene Kvalitet usluge u segmentu dostave

11. Mreža javnog poštanskog operatora = JAVNO DOBRO! 1500 objekata, pokrivena sva naseljena mesta u Srbiji, informatički i transportno povezana Rešenje za nedostajuću trgovinsku, otkupno-prodajnu mrežu... E-trgovina = jedini efektivan praktični okvir “Pristup mreži”=svako ima pravo da koristi javno dobro=sprečavanje monopola uz stimulisanje konkurencije Primer: “PostExport-Izvoz robe+SI” = Skraćena carinska procedura + ADSL + Elektronski sertifikat .... Usluga dodatne vrednosti Usluga od opšteg interesa Na celoj teritoriji Srbije, po troškovno orjentisanim cenama, uz propisan kvalitet, pod jednakim uslovima za sve

12. SVETSKI POŠTANSKI SAVEZ – specijalizovana organizacija UN E-TRGOVINA– osnovna komponenta nove globalne strategije Za razvoj E-trgovine važniji inovativni potencijal od ekonomskog bogatstva! Preko 70% javnih poštanskih operatora smatra e-usluge za strateške E-trgovina: 1.Belorusija... 5.Tunis.... ...Brazil, Ukrajina... Primeri uticaja E-trgovine na paketsku dostavu Australijska pošta - 36% povećanje profita u 2010. Nemačka pošta - 70,4% povećanje u trećem kvartalu 2011. u odnosu na isti 2010.

13. Problem poverenja u e-trgovinu SRBIJA 15,3% Većini ljudi se može verovati Svetski prosek26,4% SRBIJA 14,6% Većinaljudi želi da vas iskoristi Svetski prosek 10,7% Zapadna Evropa5% Poštanska služba na 4. mestu po poverenju građana, odmah posle vatrogasaca, lekara i učitelja Frensisi Fukujama: Nedostatak socijalnog kapitala (poverenja) zahteva državnu intervenciju u smislu regulacije, a ponekad i novčane potpore PROMOTIVNE KAMPANJE, ALI I STVARANJE STIMULATIVNOG INSTITUCIONALNOG OKVIRA E-TRGOVINA - USLUGA OD OPŠTEG INTERESA

14. Regulatorno telo nadležno za E-trgovinu Savet ili agencija za razvoj E-trgovine RATEL Republička agencija za elektronske komunikacije RAPUS Republička agencija za poštanske usluge Objedinjavanje ova tri tela u jedno: Na jednom mestu se reguliše i vrši nadzor nad svim aspektima E-trgovine: elektronskog naručivanja, plaćanja, kvaliteta dostave, regulisanje cena po troškovnom principu za korišćenje državne infrastrukture, reklamacioni postupci, izdavanje licenci ovlašćenim E-trgovcima...

15. “DEFANZIVNA” STRATEGIJA KAO ODGOVOR NA EKONOMSKU RECESIJU Ukoliko se bude insistiralo na smanjenju svih troškova, uključujući neodržavanje i neulaganja u dalju modernizaciju mreže, zaštitu „stečenih“ prava u monopolskom segmentu i sl. sa mnogo osnova se može očekivati nepovratno razgrađivanje ove značajne infrastrukture RAZVOJNA STRATEGIJA KAO OSNOV ZA PREVAZILAŽENJE RECESIONIH TRENDOVA Ukoliko i država i regulator i operator budu imali „aktivan“ odnos prema aktuelnom trenutku – a to bi značilo „otvaranje“ poštanske mreže i stimulisanje svih vrsta poslovnih aktivnosti koje se mogu obaviti kroz ovu mrežu, završetak svih kapitalnih investicija vezanih za postojeću mrežu, uz njenu dalju i kontinuiranu modernizaciju – ne samo da će biti očuvan ovaj važan državni resurs, nego se sa dosta osnova može pretpostaviti da ovaj način upravljanja poštanskom mrežom može ublažiti recesione trendove i u nekim drugim oblastima poslovanja

16. HVALA NA PAŽNJI!!! Sva pitanja su dobrodošla! slavko.djumic@rapus.rs lidija.gligoric@rapus.rs