140 likes | 258 Views
Uvod u programiranje - matematika – X predavanj e. Vesna Veličković vesna@pmf.ni.ac.rs. Uzajamno pozivanje. procedure alfa (...); begin ... beta(...); ... end ; procedure beta (...); begin ... alfa(...); ... end ;.
E N D
Uvod u programiranje- matematika –X predavanje Vesna Veličković vesna@pmf.ni.ac.rs
Uzajamno pozivanje procedure alfa (...); begin ... beta(...); ... end; procedure beta (...); begin ... alfa(...); ... end;
Deklarisanje unapred • Sve što se poziva u Pascal-u, mora biti predhodno deklarisano. • Da bi se potprogram iskoristio, dovoljno je da znamo njegovo ime i parametre, tj. dovoljno je da imamo zaglavlje tog potprograma.
procedure beta (...); forward; procedure alfa (...); begin ... beta(...); ... end; procedure beta (...); begin ... alfa(...); ... end;
Moduli unit prvi; interface procedure alfa (...); procedure beta (...);
implementation procedure alfa (...); begin ... beta(...); ... end; procedure beta (...); begin ... alfa(...); ... end; end;
Upotreba modula program primer; uses prvi; begin ... alfa (...); ... end.
Modularno progamiranje • U modularnom programiranju koristimo module (unit-e). • U jednom modulu pišemo potprograme koji su povezani po nekoj tematici i dovoljno su značajni da se mogu koristiti više puta.
Klasa • Kod record-a, nekoliko promenljivih je povezano u jednu celinu, a kod modula je nekoliko potprograma povezano u jednu celinu • Ako povežemo ova dva koncepta, pa nekoliko promenljivih i nekoliko potprograma koji rade sa tim promenljivama povežemo u jednu celinu, dobijamo koncept klase.
Objekat • U današnje vreme je glavni trend u programiranju – objektno orijentisano programiranje. • Objekat je jedna instanca klase. • Objekat se prema klasi odnosi kao promenljiva prema tipu.
Promenljiva i tip • Tip opisuje kako će neka promenljiva tog tipa izgledati kada se bude napravila. • Definicijom tipa se ne pravi nikakva promenljiva (ne odvaja se memorijski prostor) • Deklaracijom promenljive se odvaja memorijski prostor za nju (primenljiva se pravi), dodeljuje joj se ime i navodi njen tip. Tip odredjuje kako se tumače bitovi te promenljive i šta se sa njom može raditi.
Objekat i klasa • Na isti način kao tip, klasa odredjuje kako će neki objekat izgledati kada se bude napravio i šta se može uraditi sa tim objektom. • Deklaracijom objekta odredjenog tipa (klase) se odvaja memorijski prostor potreban za taj objekat, uvodi se njegovo ime, i navodi se njegov tip (klasa) • Do pojedinačnih članova objekta se dolazi navodjenjem imena tog objekta, tačke i imena člana (kao kod record-a).
type Klasa = class ... a,b,c : real; m,n : integer; function SaberiRealne (x,y:real) : real; function SaberiCele (x,y:integer) : integer; end; var Objekat : Klasa; ... Objekat.a := ... Objekat.SaberiRealne (2 * 3.14, b-c);
Glavne karakteristike OOP Glavne karrakteristike objektno-orijentisanog programiranja su: • Enkapsulacija • Nasledjivanje • Polimorfizam