Škola veb novinarstva Udruženje novinara Srbije

1. Žanrovi veb novinarstva Škola veb novinarstva Udruženje novinara Srbije Marko Nedeljković 16. novembar 2013.

2. Žanrovi veb novinarstva • Na vebu se koriste svi osnovni novinarski žanrovi, prilagođeni novim tehničkim mogućnostima (opremljeni multimedijalnim sadržajima): • Vest • Izveštaj • Intervju • Reportaža • Članak * Komentar/Kolumna • Poštuju se svi profesionalni i etički standardi koji važe i za tradicionalne medije (štampa, televizija, radio) • U praksi su sve češće prisutne hibridne forme

3. VEST • Osnovni novinarski žanr i najkraći način prezentovanja događaja, odnosno novosti • Faktografski oblik novinarskog izražavanja (samo činjenice) • 5W‘s (ko, šta, gde, kada, kako + izvor) • Najmanje 3 izvora! (BBC)

4. Zašto tri izvora?

5. Njuz.net

6. Jutarnji list (Hrvatska) i Večer (Makedonija)

7. Ruski proračun

8. FAKTORI VEST(nije svaka informacija vest) • Vreme – aktuelnost (osnovni faktor) • Blizina – geografska, politička, ekonomska, kulturna (“jednačina“ za redakciju koja se nalazi u Beogradu: 100 mrtvih u Indiji = 10 mrtvih u Podgorici = 1 mrtav u centru Beograda) • Status (moć i uticaj) • Dinamika (faktor iznenađenja) • Vrednost (negativno ima prednost vs. Alen Nojert) • Identifikacija (ljudska priča, emocionalna vrednost) • Zamenljivost u slikama

9. Struktura vesti Naslovni blok + lid + telo vesti 1. Naslovni blok: nadnaslov, naslov, podnaslov • nadnaslov – predstavlja oblast ili temu • naslov – poenta vesti • podnaslov – siže vesti * u praksi se javljaju i pun i nepotpun naslovni blok 2. Lid (glava): aktuelan povod (vest/novost) • 5W‘s (ko, šta, gde, kada, kako + izvor) • lid uvek počinje najbitnijom informacijom, a najčešće je to odgovor na pitanje “šta” * Interpretacija: zašto i šta dalje? 3. Telo: centralni deo teksta (dodatne informacije, izjave, BKG)

10. Struktura vesti 1.Naslovni blok 2. Lid 3. Telo vest (BACKGROUND)

11. Dva osnovna načina pisanja vesti Soft news Hard news Metod obrnute piramide Metod odloženog dejstva

12. Značaj BKG(doprinosi tumačenju)

13. IZVEŠTAJ • Najzastupljeniji novinarski žanr • BBC i Rojters: tekst koji prelazi 16, odnosno 17 redova ne može se smatrati vešću • Faktografski oblik novinarskog izražavanja (činjenice su svete, komentari su slobodni) • Dva shvatanja: 1. Proširena ili produžena vest (ista pravila iista kompozicija kao kod vesti pisane metodom obrnute piramide) 2. Zasebna novinarska forma

14. Struktura izveštaja Naslovni blok + lid + telo izveštaja 1. Naslovni blok: nadnaslov, naslov, podnaslov • nadnaslov – predstavlja oblast ili temu • naslov – poenta vesti • podnaslov – siže vesti * u praksi se javljaju i pun i nepotpun naslovni blok 2. Lid (glava): aktuelan povod (vest/novost) • 5W‘s (ko, šta, gde, kada, kako + izvor) • lid uvek počinje najbitnijom informacijom, a najčešće je to odgovor na pitanje “šta” * Interpretacija: zašto i šta dalje? 3. Telo: centralni deo teksta (dodatne informacije, izjave, BKG)

15. VRSTE IZVEŠTAJ • Klasični (opšteinformativni): podseća na vest pisanu metodom obrnute piramide, činjenice se ređaju po značaju • Reporterski izveštaj: u telu se akcenat stavlja na to kako se nešto desilo (najčešće hronološki), a koristi se kod onih događaja čija dinamika zahteva opis atmosfere • Analitički ili komentatorski: kada imamo dva ili više jasno suprotstavljena stava/mišljenja, novinar ostaje nepristrasan • Interpretativni izveštaj

16. Interpretativni izveštaj • Struktura: naslovni blok + lid + telo • Najzastupljenija, ali i najzahtevnija vrsta izveštaja • Struktura: • naslovni blok • glava = 5W‘s + izvor • telo =zašto i šta dalje? • Interpretacija se ostvaruje uz pomoć: 1.Sagovornika 2. BKG-a (background) 3. Linkovanja • Cilj je da se čitaocima ukaže na to kakve su posledice nekog događaja ili odluke, tj. kako će se one odraziti na njihov život

17. Kako se ostvaruje interpretacija? Od selekcije sagovornika i BKG-a koji koristite u tekstu direktno zavisi kvalitet teksta, odnosno interpretacije Sagovornici: • Minimum: “Audiatur et altera pars” • Praktično: Čiti sve zainteresovane strane • Maksimum: Ponuditi i tumačenje nezavisnih stručnjaka • Pravilna selekcija: iznošenje mišljenja, odnosno stavova svih zainteresovanih strana, ali i mišljenje nezavisnih stručnjaka * Efekat “telefonskog imenika” • BKG: • Dopunski detalji i informacije koje ne moraju biti aktuelnom kopčom vezane za događaj o kojem izveštavamo, ali doprinose njegovom boljem razumevanju/tumačenju • Najčešće se koriste: BKG izjava, istorijski BKG, stručni BKG, BKG najava, BKG hronologija, BKG biografija, najbolji je kombinovani BKG • * Umeće, kvalitet i istraživanje novinara

18. Intervju Veselin Kljajić – Intervju u štampi, online magazinima, na internetu 1. Intervju kao metod: - za prikupljanje podataka - za saznavanje gledišta, mišljenja, stavova 2. Intervju kao samostalni novinarski žanr: - Klasični/tematski ili intervju pitanje – odgovor - Intervju - portret, tj. intervju – profil • Od izbora teme direktno zavisi izbor sagovornika, a preduslov je njihova kompetentnost

19. Intervju putem interneta (email) • Prednosti • Štedi se vreme • Šredi se novac • Nekada je jedini način da se • obavi intervju • Sačuvano u elektronskoj formi • Sagovornik ima vremena da • formuliše odgovore • Ako vam je potrebna samo • kraća izjava • Nedostaci • Ne vidimo reakcije sagovornika • Nema mogućnosti za • postavljanje dodatnih pitanja • Nema ličnog utiska o sagovorniku • Često dolazi do intervencija PR-a • Nema mogućnosti za skraćivanje • pitanja

20. Saveti za vođenje intervjuaErik Nalder • Najbolje mesto za intervju je tamo gde osoba radi, ali ne i ukoliko se intervju realizuje telefonskim putem • Telefonski intervju je najmanje poželjan, ali i najčešći • Ako je sagovornik nervozan, dobra ideja je povesti ga u šetnju... • Napišite na koricama beležnice podsetnik – ne više od jedne reči za svaku temu za koju hoćete da postavite pitanje

21. Saveti za vođenje intervjuaErik Nalder • KAKO I ZAŠTO? Kada sagovornik kaže nešto važno, pitajte ključno pitanje: “Kako to znate?” To baca svetlo na verodostojnost, izvlači više detalja od osobe i otvara vrata ka drugim izvorima. • Pitajte ljude ZAŠTO rade to što rade umesto da pitate ŠTA rade. • Hipoteza: Kada ljudi dođu do bitnog momenta priče, usporite ih i naterajte da govore polako. Zajedno sa sagovornikom ćete proći kroz tu situaciju ako postavljate pitanja: Gde ste se u tom trenutku nalazili, šta su radili, šta su imali na sebi, kolika je bila temperatura...Tako ćete dobiti priču, a ne skup činjenica! • Ne nudite informacije “na tanjir” sagovorniku: Policajci će vam reći: “Ne pitajte da li je osoba videla crveni automobil, pitajte šta je videla”.

22. Saveti za vođenje intervjuaItjul i Anderson (1,2), Don Rej (3,4) • Nemojte nastupati kao tužilac, izbegavajte neprijateljski intonirana pitanja. Teška pitanja ostavite za kraj intervjua. • Ponovite neprijatne stvari već izrečene o izvoru. Često će se otvoriti da bi odgovorio na optužbe. • Sami zakažite intervju. Izbegnite posrednike. • Razmislite o njegovim pogledima na stvari. Šta bi vašeg sagovornika moglo da motiviše na razgovor? • Cilj je da navedete osobu da govori o bilo čemu, ne bi li počela da odgovara i na pitanja zbog kojih ste i zakazali intervju.

23. REPORTAŽA • Beletristički oblik novinarskog izražavanja • Najčešće sadrži i elemente: 1. Faktografije – kao oslonac priče 2. Interpretacije – nastojanje da se ponudi više... • Obiluje opisima – tipičnim reportažnim elementima • Podrazumeva i razgovore sa “živim ljudima” - citati - izjave - tumačenje sagovornika

24. Osnovne karakteristike reportaže • Dominira živopisan, dinamičan, stilski pažljivo oblikovan opis događaja, ličnosti, atmosfere, mesta... • Zamenljivost u slikama: novinar rečima prenosi ono što kamera/televizija prenosi slikom • Bitno dobro “reportersko oko”: beleženje detalja, atmosfere, skrivenih reakcija, emocija, raspoloženja... • Stalna dinamika • Kreativno pisanje i kreativno razmišljanje • Dramaturgija • Tehnika “kadriranja”

25. ČLANAK • Kruna analitike i interpretacije • Obrađuje opšte značajne društvene pojave i fenomene • Sublimira sve ostale novinarske žanrove, od vesti kao aktuelnog povoda, intervjua kao dela “građe”, preko reporterskih elemenata (opis atmosfere, ljudi, događaja), do iznošenja ličnog stava, komentarisanja, vrednovanja i kritike • Struktura: 1. MAMAC 2. SLIKA SITUACIJE 3. ANALIZA ili BODY TEKSTA 4. ZAKLJUČAK SA PROGNOZOM

26. Specifičnosti veb žanrova • Upotreba linkova u tekstu • Atraktivan grafički “prelom” teksta/objave • Određivanje ključnih reči • Optimizacija • Upotreba multimedijalnih sadržaja: - fotografije - video zapisi - audio zapisi - galerije - grafikoni, infografike... • Cilj: kreirati multimedijalni sadržaj

27. Članak se na vebu javlja u tri oblika • Klon: direktan prenos teksta napisanog za štampano izdanje na veb platformu • Polu-multimedijalna priča: prenos štampanog medija uz dodatak određenih sadržaja • Multimedijalna priča: izvorno osmišljena i napisana za veb: http://framework.latimes.com/2011/12/23/americans-still-struggle-with-lasting-effects-of-the-recession/ (Los Angeles Times)

28. HVALA NA PAŽNJI! marko.nedeljkovic@uns.rs marko.nedeljkovic@fpn.bg.ac.rs markone.nedeljkovic@gmail.com