1 / 56

Zbornik dokaza Zašto je neophodno povećati obim testiranja na HIV u Evropi?

Zbornik dokaza Zašto je neophodno povećati obim testiranja na HIV u Evropi?. Sadržaj. Upoznajte epidemiju HIV infekcije kod vas: pregled situacije u vezi sa HIV-om u Evropi Kasno dijagnoziranje infekcije HIV- om Karakteristika osoba sa kasnom dijagnozom Posledice kasnog dijagnoziranja

eilis
Download Presentation

Zbornik dokaza Zašto je neophodno povećati obim testiranja na HIV u Evropi?

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. ZbornikdokazaZašto je neophodno povećati obim testiranja na HIV u Evropi?

  2. Sadržaj • Upoznajte epidemiju HIV infekcije kod vas: pregled situacije u vezi sa HIV-om u Evropi • Kasno dijagnoziranje infekcije HIV-om • Karakteristika osoba sa kasnom dijagnozom • Posledice kasnog dijagnoziranja • Prepreke za testiranje na HIV • Prevazilaženje prepreka za testiranje na HIV • Monitoring i evaluacija • Zaključci

  3. Upoznajte epidemiju HIV infekcije kod vas: pregled situacije u vezi sa HIV-om u Evropi

  4. Situacija u vezi sa HIV-om u EvropiOsobe koje žive sa HIV-om • Procenjuje se da u evropskom regionu SZO približno 2,3 miliona osobaživi sa HIV-om (na kraju 2011.) • Blizu 1 milion njihje u Evropskoj uniji • 1,4 milion je u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji • Od njih 30-50% nije svesno da su inficirani HIV-om... a u nekim zemljama je ovaj procenat čak i veći • Ključne populacije u povišenom riziku od HIV-a u Evropi su: • Muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima • Injektirajući korisnici droga • Seksualni radnici • Migranti • Zatvorenici Hamers FF & Phillips AN, Populacije odoba dijagnoziranih i nedijagnoziranih HIV-om u Evropi“HIV Medicine”(2008.), 9 (Suppl. 2), 6–12 UNAIDS, Globalniizveštaj: Izveštaj UNAIDS-a o epidemiji na globalnom nivou 2012.

  5. Situacija u vezi sa HIV-om u EvropiNovi slučajevi infekcije HIV-om na godišnjem nivouu evropskom regionu Zauzdana epidemija infekcije HIV-om u Zapadnoj i Centralnoj Evropi i eskalirajuća epidemija infekcije HIV-om u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji World Bank & WHO, HIV in the European Region, Policy Brief, 2013

  6. Situacija u vezi sa HIV-om u Evropi Infekcije HIV-om dijagnozirane 2010Evropski region SZO • U Zapadnoj Evropi je načešći način transmisije HIV-a su muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima (MSM) • Štaviše, uprkos smanjenju broja novih infekcija u Zapadnoj Evropi, novi podaci iz 2013. godine pokazuju da je u Zapadnoj Evropi došlo do porasta incidencije HIV-a među MSM populacijom. *No data from the following countries: Austria, Liechtenstein, Monaco. **Countries with no data on age or transmission mode excluded. ***Excludes individuals originating from countries with generalised epidemics. ECDC/WHO, HIV/AIDS Surveillance in Europe, 2010 Phillips AN, et al. Increased HIV Incidence in Men Who Have Sex with Men Despite High Levels of ART-Induced Viral Suppression: Analysis of an Extensively Documented Epidemic. PLoSONE, 2013

  7. Situacija u vezi sa HIV-om u Evropi dijagnoze AIDS-aod 2004. do 2010. godineEvropski region SZO Zapadna EU/EEZ Centralna Istočna Broj slučajeva na 100 000 stanovnika ECDC/WHO, HIV/AIDS Surveillance in Europe, 2010

  8. Vodiči za testiranje na HIV • U evropskim vodičima za testiranje na HIV se preporučuje: • 1. Dobrovoljno, poverljivo i besplatno testiranje na HIV treba obezbediti u raznim okruženjima: • Rutinsko i univerzalno predlaganje korisnicima određenih medicinskih usluga • Klinikama za lečenje SPI • Prenatalnim klinikama • Prilikom prekida trudnoće • Uz usluge vezane za bolesti zavisnosti • Kod pacijenata sa kliničkim indikatorima bolesti koje spadaju u širok dijapazon zdravstvenih usluga (npr. pacijenti sa tuberkulozom, virusnim hepatitisom i limfomom) • Testiranje u zajednici usmereno na ključne populacije pod povišenim rizikom na prigodnim lokacijama sa uključivanjem ciljnih populacija • 2. Obimni monitoring i evaluacija World Health Organization. Scaling up HIV testing and counseling in the WHO European Region - as an essential component of efforts to achieve universal access to HIV prevention, treatment, care and support. Policy framework. 2010. Geneva: World Health Organization. World Health Organization. Guidance on provider-initiated HIV testing and counselling in health facilities. WC 503.1. 2007. Geneva: World Health Organization. .European Centre for Disease Prevention and Control. HIV testing: increasing uptake and effectiveness in the European Union. Stockholm: ECDC; 2010.

  9. Kontinuitet tretmana protiv HIV-a • Primer iz Francuske koji prikazuje korišćenje ART-a, zadržavanje u sistemu nege i uspeh terapije 150,200 121,400 111,300 96,800 84,200 92% 51% 87% 87% Virusnasupresija (manje od 50kopija/mL) Dijagnozirani Inficirani HIV-om U sistemu nege Koriste ART Supervie et al. Presentation. HIV in Europe, 3. 2012. god

  10. Upoznajtesvojuepidemiju HIV infekcijeŠablonski slajd za nacionalne podatke Popunite ovaj slajd sledećim iformacijama: • Broj novodijagnoziranih na godišnjem nivou • Ukupan broj osoba koje žive sa HIV-om (PLHIV) • Broj PLHIV kojima je potrebna terapija • Ključne populacije u povišenom riziku od HIV-a • Geografska distribucija • Vremenski trendovi • Nacionalni vodiči za testiranje na HIV • Korisni izvori informacija: • ECDC/WHO: HIV/AIDS surveillance in Europe 2011 (2012) • ECDC: HIV testing: increasing uptake and effectiveness in the European Union (2010) • WHO: Scaling up HIV testing and counselling in the WHO European Region (2010)

  11. KasnodijagnoziranjeinfekcijeHIV-om

  12. Šta znači kasna dijagnoza/kasno uključivanje u sistem nege? • Termin „kasna dijagnoza” se odnosi na osobe koje nisu svesne da su inficirane HIV-om i ne budu dijagnozirane dok im broj CD4 ćelija ne padne ispod 350 ćelija/mL ili im se ne utvrdi neko od stanja vezanih za AIDS, nevezano od broja CD4 ćelija • Termin „poodmakla HIV infekcija” se odnosi na osobe koje su dijagnozirane sa brojem CD4 ćelija ispod 200 ćelija/mL ili im se utvrdi neko od stanja vezanih za AIDS, nevezano od broja CD4 ćelija European late presenter working group: Late presentation of HIV infection: A consensus definition, HIV Medicine 2010

  13. Kasna dijagnoza u Evropi • U 21 zemlji Evrope (iz EU/EEZ) za koje su dostupni podaci za 2011. godinu : • 49% svih slučajeva je dijagnozirano kasno (27-68%) • a 29% je u poodmaklom statijumu infekcije HIV-om • U 7 zemalja Evrope (koje nisu u EU/EEZ) za koje su dostupni podaci za 2011. godinu : • 62% svih slučajeva je dijagnozirano kasno (22-76%) • 38%jeu poodmaklom statijumu infekcije HIV-om ECDC/WHO Europe, HIV/AIDS surveillance in Europe 2011. 2012

  14. Kasna dijagnoza u Evropi • Iako je tokom prethodnih godina zabeležen veoma mali opadajući trend, prema raspoloživim podacima vrlo malo se promenilo u pogledu smanjenja kasnih dijagnoza. Kasne dijagnoze Kasne dijagnoze sa poodmaklom infekcijom AIDS Broj CD4 ćelija Slika 1. Promene kasne dijagnoze i broja CD4 ćelija pri dijagnozi HIV infekcije: COHERE 2000-2011. Srednji broj CD4 ćelija pri dijagnozi HIV infekcije Procenat Godina dijagnoziranja • MocroftA et al. Risk Factors and Outcomes for Late Presentation for HIV-Positive Persons in Europe: Results from the Collaboration of Observational HIV Epidemiological Research Europe Study (COHERE). PLoSMed, 2013

  15. Kasna dijagnoza u Evropi • Kasne dijagnoze se vremenom smanjuju i u Centralnoj i u Severnoj Evropi među homoseksualnim muškarcima, kao i među heteroseksualnim muškarcima i ženama, ali se vremenom povećavaju među heteroseksualnim ženama i među injektirajućim korisnicima droga u Južnoj Evropi i među muškarcima i ženama IKD u Istočnoj Evropi. • Kod osoba sa kasnim dijagnozama je 6-13 puta veći rizik od razvijanja AIDS-a ili smrti tokom prve godine nakon dijagnoze • Ranije i obimnije testiranje, blagovremeno upućivanje nakon pozitivnog testa i bolje strategije za zadržavanje u sistemu nege su neophodni da bi se dalje smanjila incidencije kasnih dijagnoza širom Evrope (ali i drugde) • MocroftA et al. Risk Factors and Outcomes for Late Presentation for HIV-Positive Persons in Europe: Results from the Collaboration of Observational HIV Epidemiological Research Europe Study (COHERE). PLoSMed, 2013

  16. Kasna dijagnoza infekcije HIV-om Šablonski slajd za nacionalne podatke Popunite ovaj slajd sledećim iformacijama : • Procenti novih infekcija HIV-om otkrivenih sa kasnom dijagnozom • Procenti novih slučajeva infekcije HIV-om otkrivenih sa poodmaklom infekcijom HIV-om • Korisni izvori informacija • ECDC/WHO: HIV/AIDS surveillance in Europe 2011 (2012)

  17. Karakteristike osoba sa kasnom dijagnozom

  18. Karakteristike osoba sa kasnom dijagnozom • Među najčešće karakteristike osoba sa kasnom dijagnozom širom Evrope spadaju: • migracioni status • starost • heteroseksualnost (ne u Istočnoj Evropi) • život u oblastima sa niskom prevalencijom HIV-a • muški pol • roditeljski status ...ali... Adler A, Mounier-Jack S & Coker J Late diagnosis of HIV in Europe: definitional and public health challengesAIDS Care 21, 03 (2009) 284-293.

  19. Karakteristikeosobasakasnomdijagnozom • Karakteristike se razlikuju od zemlje do zemlje • Prevalencija kasne dijagnoze u svakoj grupi pod rizikom će zavisiti od raznih faktora koji se razlikuju od zemlje do zemlje, a među ovim faktorima su… • Lokalni trend incidencije infekcije • Način na koje pojedinci vide rizike • Dostupnost i pristupačnost programa testiranja • Svest o HIV-u u zdravstvenim ustanovama i spremnost za obavljanje testiranja na HIV • Zakoni koji diskriminišu PLHIV i grupe pod visokim rizikom

  20. Posledice kasne dijagnoze

  21. Posledice kasne dijagnoze • Povećani mortalitet i morbiditet • Povećana transmisija HIV-a na neinficirane osobe • Povećano ekonomsko opterećenje na sisteme zdravstvene zaštite

  22. Posledice kasne dijagnozePovećani mortalitet i morbiditet • Kasne dijagnoze izazivaju: • Povećani rizik od dobijanja koinfekcija • Povećani rizik od neuspeha terapije • Procenjuje se da je čak do jedne trećine smrtnih slučajeva vezanih za HIV posledica kasne dijagnoze Moreno S, Mocroft A & Monfonte A Review: Medical and Societal consequences of late presentation Antiviral Therapy, 2010, 15, suppl 1; 9-15. Adler A, Mounier-Jack S & Coker J. Late diagnosis of HIV in Europe: definitional and public health challenges AIDS Care 21, 03 (2009) 284-293.

  23. Posledice kasne dijagnozePovećani mortalitet i morbiditet • Kumulativna verovatnoća smrtnog ishoda kod ljudi sa HIV-om u odnosu na vreme dobijanja dijagnoze Vreme proteklo od inficiranja HIV-om (godine) Nakawaga F et al. Projected life expectancy of people with HIV according to timing of diagnosis. AIDS 2011, 25.

  24. Prednosti rane dijagnoze • Ranije dijagnoziranje HIV-a je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na duži očekivani životni vek • Prednosti ranog testiranja na HIV za morbiditet i mortalitet: “Nakon blagovremene dijagnoze, uz pristup raznovrsnim modernim lekovima i dobru doživotnu posvećenost terapiji (adherencu), ljudi koji su nedavno inficirani mogu očekivati životni vek kao i HIV negativne osobe.” Nakagawa F, May M, Phillips A. Life expectancy living with HIV: recent estimates and future implications. Curr Opin Infect Dis. 2013 Feb;26(1):17-25. doi: 10.1097/QCO.0b013e32835ba6b1.

  25. Posledice kasne dijagnoze Povećana transmisija HIV-a na neinficirane osobe • Kasna dijagnoza HIV-a doprinosi širenju epidemije HIV virusa jer: • Za osobe koji koriste ART i čija terapija je uspešna, je daleko manje verovatno da će preneti HIV dalje (zabeležen je pad od 96% je između ranijeg i kasnijeg početka korišćenja ART) • Prema postojećim dokazima osobe koje znaju da su HIV pozitivne manje ispoljavaju rizično ponašanje Moreno S, Mocroft A & Monfonte A Review: Medical and Societal consequences of late presentation Antiviral Therapy, 2010, 15, suppl 1; 9-15. Marks G, Crepaz N and Janssen RS, Estimating sexual transmission of HIV from persons aware and unaware that they are infected with the virus in the US. AIDS 2006, 20:1447–1450. Hall HI et al. HIV Transmission Rates from persons living with HIV who are aware and unaware of their infection, United States AIDS 2012. Cohen MS, Chen YQ, McCauley M, Gamble T, Hosseinipour MC, Kumarasamy N, et al. Prevention of HIV-1 infection with early antiretroviral therapy. N Engl J Med. 2011;365:493–505.

  26. Posledice kasne dijagnoze Povećana transmisija HIV-a na neinficirane osobe • Procenjuje se da je 54% svih novih infekcija HIV-om poteklo od ljudi koji nisu svesni svog HIV pozitivnog statusa. Izazvali: Nesvesni svoje infekcije Svesni svoje infekcije Ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om1.039.000 – 1.185.000 Nove infekcije seksualnim putemsvake godine ~ 32.000 Campsmith ML, Rhodes PH, Hall HI, Green TA. Undiagnosed HIV prevalence among adults and adolescents in the United States at the end of 2006. J Acquir Immune Defic Syndr. 2010;53:619-624. Marks G et al. Estimating sexual transmission of HIV from persons aware and unaware that they are infected with the virus in the US AIDS 2006, 20:1447–1450.

  27. MSM u Velikoj BritanijiIzvor najvećeg broja novih infekcija su nedijagnozirani muškarci • Zabeleženo je povećanje incidencije HIV infekcije tokom prethodnih 10 godina uprkos većem procentu MSM populacije na potpuno supresivnoj ART • Ovaj trend povećanja se verovatno može pripisati češćem upražnjavanju seksualnih odnosa bez kondoma • Izvor novih infekcija u 2010. godini: • nedijagnozirane primarne infekcije 48% • nedijagnozirane ponovljene infekcije 34% • dijagnozirane osobe koje su naivne za ART 10% • dijagnozirane osobe koje su iskusne u korišćenju ART 7% • Ukoliko bi se na godišnjem nivou povećala učestalost testiranja na 68% celokupne MSM populacije (u poređenju sa trenutnih 25%), predviđa se da bi se incidencija HIV infekcije smanjila za 25% Što više testiranja - manje novih infekcija Phillips A et al. Increased HIV Incidence in Men Who Have Sex with Men Despite High Levels of ART-Induced Viral Suppression: Analysis of an Extensively Documented Epidemic. PLoS One 2013

  28. Prednosti rane dijagnozeIsplativost testiranja na HIV • Medicinski troškovi za kasnu dijagnozu so i do 3,7 puta viši od troškova za blagovremenu dijagnozu i početak korišćenja terapije • Čak i 7 do 8 godina nakon dijagnoze, kasna dijagnoza i dalje utiče na više kumulativne troškove • Studije su pokazale da je testiranje na HIV isplativo dok god je prevalencija nedijagnozirane infekcije HIV-om veća od 0,1% Krentz, HB & Gill MJ. Cost of medical care for HIV-infected patients within a regional population from 1997 to 2006. HIV Medicine (2008), 9, 721–730. Fleishman JA, Yehia BR, Moore RD, Gebo KA& HIV Research Network . The Economic Burden of Late Entry Into Medical Care for Patients With HIV Infection. Med Care. 2010 December ; 48(12): 1071–1079.

  29. Prednosti rane dijagnozeIsplativost testiranja na HIV Podaci iz Francuske pokazuju da testiranje na HIV može biti isplativo kada je prevalencije nedijagnozirane infekcije HIV-a viša od 0,1% *QALY – kvalitetnegodineživota Opšta populacija Francuska Gvajana IKD Heteroseksualci MSM populacija Osnovni slučaj * Direktan pristup // 0% 1% 5% Prevalencijanedijagnoziraneinfekcije HIV-a Yazdanpanah Y, et al. (2010) Routine HIV Screening in France: Clinical Impact and Cost-Effectiveness. PLoS ONE 5(10): e13132. doi:10.1371/journal.pone.0013132 http://www.plosone.org/article/info:doi/10.1371/journal.pone.0013132

  30. Prednosti rane dijagnozeIsplativost testiranja na HIV • Granica isplativosti za proširivanje testiranje na HIV u SAD • 1 nova dijagnoza HIV-a na 1000 testiranih u domenu opšte prakse3 • Isplativost testiranja je dokazana u: • SAD1: testirati se na svake 3 godine košta 63 000$ / QALY • Francuskoj1: testirati svakoga košta 56 000€ / QALY • Nedostatak objavljenih podataka u Evropi: • Trošak od 7 500£ / QALY za povećanje obima testiranja na HIV (RTI, Gilead Fellowship) – Velika Britanija • Nema indikacija sa kojim uslugama bi testiranje na HIV bilo najisplativije 1. Paltiel AD et at, N Engl J Med 2006/2005. 2. Yasdanpanah Y et al. Routine HIV Screening in France: Clinical Impact and Cost-Effectiveness. Plos One 2010. 3. MMWR 2006.

  31. Prednosti rane dijagnoze Ukratko • Zbog kasne dijagnoze kasni i pristup ART, što negativno utiče na zdravlje osobe, ali takođe negativno utiče na dalju transmisiju Rešenje su efektivnije strategije za: • efektivnije testiranje • obezbeđivanje boljeg pristupa sistemu nege za one koji budu dijagnozirani

  32. Prepreke za testiranje na HIV

  33. Prepreke za testiranje na HIV • Prepreke za testiranje na HIV postoje na tri nivoa: • prepreke na nivou pacijenta • prepreke na nivou zdravstvenih radnika • prepreke na nivou institucija/propisa

  34. Prepreke za testiranje na HIV Prepreke na nivou pacijenta • Prepreke za testiranje na nivou pacijenata se razlikuju od zemlje do zemlje – ali, među prepreke u svim kulturama spadaju: • Percepcija niskog rizika • Strah od infekcije HIV-om i pratećih zdravstvenih posledica • Strah od otkrivanja (briga zbog stigme, diskriminacija i napuštanje od strane najbliže okoline) • Poricanje • Poteškoće u pristupačnosti usluga, pogotovu među populacijama migranata Deblonde J et al. Barriers to HIV testing in Europe: a systematic review. European Journal of Public Health, 2010, Vol. 20, No. 4, 422–432.

  35. Prepreke za testiranje na HIV Prepreke na nivou zdravstvenih radnika • Prepreke za testiranje na HIV na nivou zdravstvenih radnika su: • Nedostatak vremena • Problematični procesi saglasnosti • Nedostatak znanja/obučenosti • Zahtevno savetovanje pre testiranja • Sukobljeni prioriteti • Neodgovarajuća naknada (plata) • Neprepoznavanje rizika za pacijenta • Što dovodi do mnogih propuštenih prilika za testiranje na HIV u zdravstvenim ustanovama Mounier-Jack Set al. HIV testing strategies across European countries. HIV Medicine (2008), 9 (Suppl. 2), 13–19. Sullivan AK, Raben D, Reekie J, Rayment M, Mocroft A, et al. (2013) Feasibility and effectiveness of indicator condition-guided testing for HIV: results from HIDES I (HIV Indicator Diseases across Europe Study). PLoS One 8: e52845. doi:10.1371/journal.pone.0052845. Partridge DG et al. HIV testing: the boundaries. A survey of HIV testing practices and barriers to more widespread testing in a British teaching hospital International Journal of STD & AIDS 2009; 20: 427-428.

  36. Prepreke za testiranje na HIV Prepreke na nivou institucija/propisa • Prepreke na nivou institucija/propisa su: • Nedostatak nacionalnih propisa/vodiča za testiranje na HIV • Skorašnja studija je otkrila da nacionalni vodiči za testiranje na HIV postoje samo u polovini evropskih zemalja • Zakoni i pravosudni sistemi koji ugrožavaju napore prevencije HIV-a • Zakoni koji kriminalizuju PLHIV (za ne otkrivanje svog statusa, izlaganje HIV-u i transmisiju HIV-a) • Zakoni koji kriminalizuju seksualne radnike/radnice, injektirajuće korisnike droga i muškarce koji imaju seks sa muškarcima • Zakoni koji ne štite PLHIV od diskriminacije Global Commission on HIV and the Law. HIV and the Law: Risks, Rights & Health. UNDP, HIV/AIDS Group, 2012.

  37. Prepreke za testiranjena HIVZakoniipravnisistemi, odnosnozemljesapravnomidruštvenompodrškomza MSM (muškarcekojiimajusekssamuškarcima) World Bank & WHO, HIV in the European Region, Policy Brief, 2013

  38. Prepreke za testiranjena HIV Šablonski slajd za nacionalne podatke Popunite ovaj slajd sledećim informacijama: • Zbog kojih prepreka se ne traži test na HIV (na nivou pacijenta)? • Zbog kojih prepreka se ne predlaže test na HIV (na nivou zdravstvenih radnika)? • Koje su prepreke na nivou institucija/propisa? • Da li se sprovode propisi/preporuke za testiranje na HIV • Da li zakoni i pravosudni sistem ugrožavaju napore prevencije?

  39. Prevazilaženje prepreka za testiranje na HIV

  40. Prevazilaženje preprekaSprovođenje nacionalnih preporuka za testiranje na HIV Evropski vodiči preporučuju da povećanje obima testiranja na HIV treba raditi u saglasnosti sa osnovnim principima etičkog pristupa zasnovanim na poštovanju ljudskih prava Svetska zdravstvena organizacija je navela 10 glavnih principa za testiranje na HIV među koje spadaju i preporuke za povećanje obima testiranja na HIV Neki od pomenutih principa su: …

  41. Testiranje na HIV mora biti dobrovoljno i poverljivo Veći obim testiranja na HIV se mora prilagoditi različitim okruženjima, populacijama i potrebama klijenata Veći obim testiranja na HIV se mora razvijati van kliničkog okruženja i uključiti organizacije civilnog sektora Kad god je prigodno treba raditi testiranje u zdravstvenim ustanovama koje iniciraju zdravstveni radnici Napore za povećanje i korišćenje savetovanja i testiranja na HIV moraju pratiti jednaki napori za obezbeđivanje podrške u društvu, politici i zakonodavstvu Prevazilaženje preprekaSprovođenje nacionalnih preporuka za testiranje na HIV WHO/Europe. Scaling up HIV testing and counselling in the WHO European Region. 2010.

  42. Prevazilaženje prepreka Vanjski rad (outreach) sa populacijama pod povišenim rizikom od HIV-a • Mnoge populacije pod povišenim rizikom od HIV-a imaju ograničeni kontakt sa zdravstvenim sistemom. • Od ključne važnosti su specijalne intervencije osmišljene da dosegnu ove grupacije, npr.: • Brzo testiranje na HIV u zajednici • Mobilne klinike • Predlaganje testiranja u okviru programa zamene igala i špriceva • Parnjački outreach programi za seksualne radnike/radnice • Testiranje se mora predlagati bez osuđivanja • Savetuje se preporuka na parnjačkom nivou, tj. kroz aktivnosti podizanja svesti (kako bi se izbegle stigma i diskriminacija, kako bi se ciljne grupe informisale o riziku i rizičnom ponašanju i povezale sa testiranjem i sistemom nege) • WHO/Europe. Scaling up HIV testing and counselling in the WHO European Region, 2010.

  43. Prevazilaženje prepreka Normalizacija testiranja na HIV • Predlaganje testiranja na HIV je prihvatljivo za pacijente u mnogim situacijama, tj. 83% pacijenata sa akutnim zdravstvenim stanjima je prihvatilo testiranje • Međutim, testiranje se ne predlaže često, tj. testira se svega 43% pacijenata sa tuberkulozom. • Zapažena je visoka varijabilnost među kliničarima prilikom predlaganju testiranja na HIV, tj. među lekarima je bila između 45 i 88% • Propuštene prilike za testiranje na HIV • Automatsko testiranje (koje pacijenti mogu da odbiju) vodi ka povećanju stepena testiranja, npr. 2010. godine u Velikoj Britaniji je u prenatalnom skriningu učestvovalo 96% trudnica Ellis S et al. Clinical Medicine 2011; 11: 541-3. Thomas William S et al. Int J STD & AIDS 2011; 22: 748-50. Petlo T et al. Int J STD & AIDS 2011; 22: 727-9. National Antenatal Infections Screening Monitoring. HPA.

  44. Pristupi testiranjuBesplatno testiranje je efektivno • Samoupućivanje • Zdravstvene ustanove • Testiranje u zajednici (centri za testiranje) • Testiranje koje iniciraju zdravstveni radnici • opšte (nije ciljano) • u podgrupi (ciljano) prema: • nacionalnosti, zemlji porekla, seksualnoj orijentaciji, itd. • vrsti simptoma koji se prezentuju

  45. Prevazilaženje prepreka Testiranje na HIV vođeno HIV indikatorskim stanjima • Pristup kojim se zdravstveni radnici mogu motivisati da testiraju veći broj pacijenata je zasnovan na sumnji da je pacijent inficiran HIV-om • U zdravstvenim ustanovama gde testiranje na HIV nije deo standardne medicinske nege za određena klinička stanja bi trebalo rutinski predlagati test na HIV • Određene bolesti mogu ukazati na nedijagnoziranu infekciju HIV-om • Dokazano je da se testiranjem, kada postoje ova “indikatorska stanja”, otkriva natprosečni stepen infekcije HIV-om, kao i da je tada testiranje isplativo • Korisni izvori informacija: • HIV in Europe: HIV IndicatorConditions: Guidance for Implementing HIV Testing in Adults in Health Care Settings (2012) HIV in Europe. HIV Indicator Conditions: Guidance for implementing HIV testing in adults in Health Care Settings 2012.

  46. Prevazilaženje prepreka Testiranje na HIV vođeno HIV indikatorskim stanjima Izvodljivost i efektivnost • Testiranje vođeno indikatorskim stanjima predstavlja efektivan metod ciljanog testiranja na HIV Sullivan et al. Feasibility and Effectiveness of Indicator Condition-Guided Testing for HIV: Results from HIDES I (HIV Indicator Diseases across Europe Study). PLOS ONE 2013.

  47. Monitoring i evaluacija

  48. Monitoring i evaluacija • Monitoring i evaluacija predstavljaju ključne komponente programa testiranja na HIV i obezbeđuju visok nivo kvaliteta HIV u okviru ovih programa • Za razvoj monitoringa i evaluacije se mogu koristiti sledeći kriterijumi : • Izvodljivost • Prihvatljivost • Efektivnost i Isplativost • Dosegnute ciljne populacije • Održivost ECDC, HIV testing: increasing uptake and effectiveness in the European Union, 2010.

  49. Monitoring i evaluacijaPrimeri indikatora za procenu loklanih inicijativa testiranja na HIV korišćenjem pomenutih kriterijuma ECDC, HIV testing: increasing uptake and effectiveness in the European Union, 2010.

More Related