100 likes | 341 Views
Metodi za procenu i isplatu naknade iz osiguranja. js. Uvod. Pri određivanju naknade iz osiguranja koriste se 3 metode. Ovi metodi su zasnovani na različitim odnosima između elemenata: vrednosti osigurane stvari, osigurane sume naknade iz osiguranja i štete.
E N D
Uvod • Pri određivanju naknade iz osiguranja koriste se 3 metode. • Ovi metodi su zasnovani na različitim odnosima između elemenata: vrednosti osigurane stvari, osigurane sume naknade iz osiguranja i štete.
1. Metod proporcionalne odgovornosti • Pri primeni metoda proporcionalne odgovornosti osiguravač je obavezan da nadoknadi štetu proporcionalno odnosu osigurane sume i vrednosti osigurane stvari. • Što je osigurana suma bliža vrednosti osigurane stvari, veći je stepen naknade štete. • Naknada se poklapa sa štetom ako je osigurana suma jednaka vrednosti osigurane stvari. • Tako već imamo pomenutu proporciju: Naknada iz osiguranja (N) = Osigurana suma (OS) Šteta osiguranika (Š) Vrednost osig. stvari (VOS)
Primer 1: • Šteta osiguranika od nesrećnog slučaja iznosi 12.800 RSD. Vrednost objekta je 96.000 RSD, a osigurana suma je 72.000 RSD. Kako će se raspodeliti šteta između osiguranika i osiguravača ako je objekat osiguran po proporcionalnoj metodi? • Naknada= (OS x Š)/VOS = (72.000x12.800)/96.000= 9.600 RSD • Osiguravač će platiti naknadu 9.600 dinara a osiguranik će sam snositi 3.200 dinara.
2. Metod prvog rizika • Pri primeni ovog metoda polazi se od toga da je naknada iz osiguranja uvek jednaka šteti osiguranika, ali ne sme da bude veća od osigurane sume. • Osigurana suma se ovde javlja kao gornja granica naknade iz osiguranja. • Kod ove metode naknada iz osiguranja zavisi samo od veličine štete i osigurane sume.
Primer 2: • Vrednost osiguranog objekta iznosi 19.300 RSD, osigurana suma je 15.000 RSD, a šteta osiguranika je 18.000 RSD. U kom iznosu će biti isplaćena naknada pri osiguranju po metodi prvog rizika? • OS=15.000 • Š=18.000 • N= OS=15.000 • Naknada štete jednaka je osiguranoj sumi.
3. Metod granične odgovornosti • Ovaj metod se primenjuje pri osiguranju poljoprivrednih kultura. • U njegovoj osnovi je drugačiji princip. • Šteta osiguranika se određuje kao razlika između ranije utvrđene granice prinosa i faktičkog prinosa, dobijenog posle nepogode (grada, suše, požar, poplava, divljač i sl.).
Primer 3: • Osigurana je pšenica po sistemu granične odgovornosti na osnovu prosečnog 5-godišnjeg prinosa od 120 t/ha. Zbog vremenskih nepogoda (grada) faktički prinos je bio 80 t/ha. Odrediti štetu osiguranika i veličinu naknade po 1 ha, ako je otkupna cena za pšenicu utvrđena u visini 800dinara za 1t, a naknada iz osiguranja se isplaćuje u visini 50% od štete. • Š = 120– 80= 40 t/ha • Š = 40x 800din = 32.000 din • N = 32.000 x (50/100)= 16.000 din