Naknada iz osiguranja

1. Naknadaizosiguranja JS

2. Pojam • Naknada ili odšteta – cilj osiguranja. • Naknada ili odšteta – sva izdavanja iz fonda za osiguranje kada nastupe predviđeni nepovoljni slučajevi, odnosno kada se ostvare ekonomski štetni događaji. • Naknada ili odšteta - vrednostizražena u novcu, nakojuosiguranik, odnosnokorisnikosiguranjapolažepravoprilikomnastupanjaosiguranogslučaja. • Obaveza osiguravača se sastoji u tome da kada se ostvari nepovoljni događaj izvrši obeštećenje ako se radi o imovinskom osiguranju, odnosno isplati određenu osiguranu sumu ako se radi o osiguranju lica.

3. Pitanje Šta osiguranje pruža osiguranicima? Odgovor: SIGURNOST • To je zapravo spremnost da eventualna šteta bude nadoknađena iz osiguranja. • Naknada je spoljašnji izraz i potvrda te spremnosti.

4. Dva aspekta posmatranja naknade osiguranja:

5. Elementi za određivanje naknade • Visina naknade u imovinskom osiguranju je funkcija tri elementa, koja su međusobno povezana:

6. Elementi za određivanje naknade • Izosiguranja se ne možedobitivišenegošto je nastaliobimštete, i to samo u granicamasumeosiguranjaivrednostiosiguranestvari. • Stoga se svakiodovihelemenata možepojavitikaogornjagranicaosiguravačeveobaveze – maximalnaobaveza. • Kodosiguranjaodnezgodenaiznosnaknadeutičuvisinaosiguranesumeiobimposledicanesrećnogslučaja. • Naknadakoja se isplaćujekorisnikuosiguranja ne možeprećiiznososiguranesume. Zavisnoodposledica, najčešće se isplaćujesamonjendeo. • U osiguranjuživotanaknadupredstavljaunapredugovorenaosiguranasumailirentakoja se isplaćujeosiguraniku, ililicukoje on odredi.

7. Razlika naknade osiguranja i štete • Potrebno je praviti razliku između štete (gubitka) osiguranika i naknade iz osiguranja. • Šteta osiguranika – faktički gubitak koji je osiguranik pretrpeo kao rezultat delovanja nesrećnih slučajeva • Naknada iz osiguranja – iznos koji se isplaćuje osiguraniku za pokriće (naknadu) štete.

8. Naknada iz osiguranja i naknada štete ne poklapaju se uvek, pa prilikom utvrđivanja naknade iz osiguranja, nisu retke neugodne situacije jer očekivanja budu jedno a naknada iz osiguranjaispadne nešto drugo. • Nesuglasice proizlaze iz nepoznavanja pravnih pravila osiguranja koja dolaze do izražaja prilikom utvrđivanja naknade iz osiguranja. • Pravo na naknadu štete kod osiguranja imovine mogu imati samo ona lica koja u momentunastanka štete imaju status osiguranika, tj. materijalni interes da se šteta ne dogodi 

9. Odnos štete i vrednosti osigurane sume • Šteta nije nužno jednaka vrednosti osigurane stvari. • Šteta je niža od vrednosti osigurane stvari ako je delimična ili ako pored osiguranika postoje i drugi nosioci stvarnih prava na istoj stvari. • Naknada iz osiguranja ne može biti veća od visine prouzrokovane štete, ali samo u granicama osigurane sume, a najviše do vrednosti osigurane stvari. • Vrednost osigurane stvari jeste, dakle, gornja granica naknade iz osiguranja, odnosno obaveze osiguravača. • Kao vrednost osigurane stvari najčešće se uzima tržišna vrednost (nabavna ili prodajna cena) stvari.

10. Pri određivanju naknade iz osiguranja bitna je sledeća proporcija: Osigurana suma Vrednost osig. stvari Odnosno: Osigurana suma x Šteta Vrednost osigurane stvari Naknada Šteta = NAKNADA =

11. Iz proporcije sledi:

12. “Danas ljudi znaju cenu svemu, a ničemu vrednost”- Oskar Vajld Cena ≠ Vrednost