Psiho metrijski pristup proučavanju inteligencije

1. Psihometrijski pristup proučavanju inteligencije Pokret za mentalno testiranje Faktorske teorije inteligencije

2. Pristup proučavanju inteligencije koji se zasniva na primeni standardizovanih testova za utvrđivanje individualnih razlika među ljudima • Šta je standardizovan test inteligencije?

3. Standardizovan test inteligencije Merni instrument ,sastavljen od niza brižljivo odabranih zadataka, kojim se meri intelektualna sposobnost. Standardizovan test ima određen način zadavanja i ocenjivanja (čime se postiže objektivnost) i tumačenja rezultata testa, kao i metrijske karakteristike : valjanost, pouzdanost i diskriminativnost. Određivanje načina tumačenja testa vrši se baždarenjem. To je postupak kojim se pomoću određenog statističkog modela sirovi skorovi dobijeni na testu transformišu u skorove neke druge, pogodne i poznate merne skale (percentili, z skorovi)Norme se dobijaju na osnovu reprezentativnog uzorka.

4. Distribucija količnika inteligencije

5. Pokret za mentalno testiranjeKonstrukcija mernih instrumenata namenjenih merenjima u praktične svrhe • Prvi “mentalni testovi” Pokušaj da se merenjem prostih psihičkih funkcija (vreme reakcije, diferencijalni prag, brzina kucanja rukom, pamćenje tonova i brojeva) istražuju individualne razlike u inteligenciji. Kritika: Istraživanja su pokazala da merenje prostih mentalnih funkcija nema prognostičku vrednost (Wissler, 1901)

6. Rad Alfreda Binea (novi princip u testiranju inteligencije) Bine-Simonova skala (1905) • Меrenje viših psihičkih funkcija • Kompozitni test opšte intelektualne sposobnosti(pretpostavka da raznovrsni testovi mere opštu intelektualnu sposobnost) • Mentalni uzrast (MU) je pokazatelj uspeha na testu • MU predstavlja prosečno postignuće dece određenog kalendarskog uzrasta

7. Primeri zadataka iz Nove beogradske revizije Bine-Simonove skale(1973) • Docrtavanje praznina na crtežu čoveka (4) • Ponavljanje rečenica (4) • Definicije upotrebe (5) • Pojam brojeva 3, 5, 7 i 9 (6) • Precrtavanje romba (7) • Dani u sedmici (8) • Verbalne apsurdnosti (9) • Apstraktni pojmovi (11) * U zagradama su navedeni uzrasti na kojima se test nalazi

8. Principi merenja inteligencije u razvoju • Mentalni uzrast –prosečno postignuće dece određenog kalendarskog uzrasta • Umni količnik IQ = MU / KU (Štern) • Devijacioni umni količnik – relativni položaj deteta unutar njegove uzrasne grupe (Veksler)

9. BSS kao razvojna skala inteligencije Ne možemo ispitivati inteligenciju istim testovima na svim uzrastima, jer inteligencija tokom razvoja menja oblik i oblast ispoljavanja - U BSS je korišćen statistički kriterijum za smešatanje testova na pojedine uzraste • BSS ne uzima u obzir postojanje razvojnih stupnjeva • Mentalni uzrast (MU) je kvantitavni pokazatelj postignuća, a ne kvalitativno definisan razvojni stupanj

10. BSS i mentalna zaostalost • Kvantitavna procena mentalne zaostalosti • Idiot do nivoa normalnog dvogodišnjeg deteta • Imbecil do nivoa 2-7 godina • Debil do nivoa između 7 i 11 godina • Kvalitativnikriterijumi • Idiot ne ovladava govorom • Imbecil ne ovladava pisanim govorom • Debil nema sposobnost samostalnog snalaženja u socijalnom okruženju

11. - Testovi koje uspešno rešavaju deca normalne inteligencije su u većoj meri povezani sa opštim faktorom inteligencije od testova koje uspešno rešavaju mentalno zaostala deca - Heterohronija: raskorak u pogledu ritma razvoja pojedinih saznajnih funkcija kod mentalno zaostale dece

12. Razvoj mentalnog testiranja posle Binea • Revizije Bine-Simonove skale su imale za cilj poboljšanje metrijskih karakteristika skale (diskriminativnost, pouzdanost, validnost) • Skale psihomotornog razvoja (Baby-tests) • Neverbalni testovi (Kosove kocke, Ravenove matrice, Gudinaf test) • WISC (Veksler)-procena verbalne i manipulativne inteligencije

13. Novi britanski test inteligencije • Objedinjuje saznanja pokreta za mentalno testiranje, faktorskih teorija o strukturi inteligencije i Pijažeove teorije • Novi britanski test inteligencije pruža procenu • Opšte mentalne sposobnosti izražene preko devijacionog umnog količnika • Procenu specijalnih sposobnosti Terstonovog tipa • Procenu razvojnog stupnja po Pijažeovoj teoriji

14. Korelacija • Galton F. razradio osnovnu logiku računanja stepena povezanosti između dve varijable • Pearson K. odredio računski postupak za izračunavanje stepena povezanosti i izrazio stepen povezanosti brojem koji je nazvao koeficijent korelacije

15. Maksimalna pozitivna korelacija r = +1 Maksimalna negativna korelacija r = - 1

16. Niska pozitivna korelacija 0 < r < 1 Niska negativna korelacija -1 < r < 0 Nema korelacije r = 0

17. Faktorska analiza • Tvorac Čarls Spirman • Cilj faktorske analize je da veliki broj korelacija između varijabli objasnimo manjim brojem latentnih varijabli (faktora)

18. Proces faktorske analize Faktorska analiza ima 4 faze: 1.priprema-bira se skup varijabli (testova) koje će biti podvrgnute faktorskoj analizi, izračunavanje međusobnih korelacija varijabli-dobijanje korelacione matrice 2. faktorizacija-na osnovu korelacione matrice dobijaju se faktori 3. Rotacija a)ortogonalna – faktori nisu u korelaciji b) kosa rotacija – faktori su u korelaciji 4. interpretacija – tumačenje psihološke prirode faktora

19. Dvofaktorska teorija – Spirman • g-opšti faktor inteligencije, s- specifični faktori. • Neogeneza: nastanak novog sadržaja u svesti • G faktor počiva na tri procesa: - Zakon iskustva: postoje individualne razlike u jasnoći introspekcije i u brzini obrade informacija - Razumevanje odnosa: kada se u svesti pojave ideje postoje individualne raylike u sposobnosti da se uoče odnosi među njima - Uviđanje korelata: Kada se u svesti pojavi ideja i određeni odnos postoje razlike u sposobnosti da se uvidi korelativna ideja Limun je kiseo, a šećer je ....

20. Teorija primarnih mentalnih sposobnosti-Terston • S-prostorna sposobnost • P-perceptivni faktor • N-numerički faktor • V-verbalni faktor • M-faktor pamćenja • W-verbalna fluentnost • I-faktor induktivnog zaključivanja

21. Gilfordov model strukture inteligencije • tri dimenzije inteligencije: 1.operacije (kognicija, memorija, divergentno mišljenje, konvergentno mišljenje, evaluacija) 2.sadržaji (figuralni, simbolički, semantički, ponašajni) 3. produkti (jedinice, klase, relacije, sistemi, transformacije, implikacije)

22. Vernonova hijerarhijska teorija sposobnosti Opšti faktor G Širi grupni faktori V:ed K:m Uži grupni faktori I I I I I I I I I I II Specifični faktori IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

23. Katel-Hornova teorija fluidne i kristalizovane inteligencije Fluidna inteligencija nezavisna od edukacije i akulturacije – meri se testovima slobodnim od kulture, pokazuje tendenciju opadanja u odraslom dobu i starosti Kristalizovana inteligencija – zavisi od učenja i akulturacije-testovi znanja, opšte informisanosti, verbalne sposobnosti

24. Gardnerova teorija o sedam vrsta inteligencije • Howard Gardner koristi podatke o lokalizovanim oštećenjima mozga, o specifičnostima razvoja pojedinih sposobnosti, karakteristikama intelektualnog funkcionisanja mentalno zaostalih i intelektualno nadarenih...

25. Gardnerova teorija o sedam vrsta inteligencije