SAVREMENI PRISTUP LIDERSTVU U DIGITALNOJ EKONOMIJI

1. SAVREMENI PRISTUP LIDERSTVU UDIGITALNOJ EKONOMIJI

2. Kada je originalni konceptualni temelj Interneta postavljen još u 50-im godinama prošlog veka, niko nije imao ni najmanju ideju koliko daleko će ovaj projekat ići.

3. Pojam liderstva • Liderstvo se, kao društveni fenomen, vezuje za sam nastanak ljudske civilizacije. • Postojanje liderstva u prošlosti odnosi se na vođe narodnih pokreta, nacionalnih pokreta, religijskih sekti, vezuje se za vojskovođe, državnike, filozofe, mislioce, umetnike i proroke. • Koreni pojma liderstvo mogu se naći u staropersijskom jeziku, u kome je reč liderstvo značila ići, putovati.

4. Model osnove lidera

5. Osnovni elementi liderstva: • Osnovni elementi koji određuju pojam liderstva (Stoner, Friman, Gilbert, 1997): • Liderstvo podrazumeva druge ljude – radnike ili sledbenike koji su spremni da prihvate smernice i upustva lidera. • Liderstvo znači raspodelu moći između lidera i sledbenika pri čemu lider ima veću moć. • Liderstvo je sposobnost da se na različite načine koriste različiti oblici moći kako bi se uticalo na ponašanje sledbenika

6. Prema Northaus-u, liderstvo se determiniše kroz sledeće komponente • Liderstvo je proces, • Liderstvom se ostvaruje uticaj, • Liderstvo se javlja u kontekstu grupe, • U liderstvu se pretpostavlja ostvarivanje cilja.

7. Činioci liderstva Glavni činioci liderstva su: • lične karakteristike lidera, • karakteristike sledbenika i • karakteristika sredine

8. Lične karakteristike lidera: • - Percepcija lidera (način na koji vidi, razume i tumači stvarnost) je različita od drugih zaposlenih u organizaciji. Veoma je bitno da lider vidi stvari na pravi način, da je nepristrasan i bez predrasude. Percepcija se uči i na nju utiče vrednosni sistem lidera. • - Vrednosni sistem lidera je njegovo lično poimanje dobrog i lošeg za organizaciju. • - Sklonost ka riziku lidera, jer oni vide i veruju u preduzimljivost, više nego u sudbinu. • - Poreklo lidera – na karakter lidera utiču porodica, vaspitanje i nacionalna kultura. • - Veština lidera je sposobnost uticaja na druge da ga slede. Lider mora imati interpersonalne veštine kako bi znao kako da utiče na ponašanje drugih u datoj situaciji. • - Način odlučivanja –„odozgo na dole“ (favorizuje se brzina i efektivnosti) i „odozdo na gore“ (favorizuje se informisanost zaposlenih i efikasnost).

9. Teorije liderstva

11. 1.Fiedler model (liderski stil i radna situacija) -ljudi ne postaju lideri samo zato što poseduju odgovarajuće osobine, već i jer se suočavaju sa različitim situacijama i različitim odnosima sa sledbenicima. Upravo te okolnosti stvaraju od njih lidere.

12. 2.House-Mitchel model (put – cilj) • Lidersko ponašanje zavisi od većeg broja situacionih faktora, koji utiču na odabir liderskog stila. Stilovi mogu biti direktivni, podržavajući, participativni i orijentisani ka ostvarenjima. • Zadatak lidera se sastoji u utvrđivanju ciljeva i puteva za njihovo ostvarivanje, a da bi se došlo do željene nagrade.

13. 3.Vroom-Yetton-Jago model odluka (uključenje potčinjenih) Model definiše vrlo logičan pristup usvajanja određenog stila i koristan je za lidere koji pokušavaju da balansiraju između prednosti participativnog upravljanja i potrebe za efikasnim donošenjem odluka

14. 4. Hersey-Blanchard model (situacioni model). -Model sugeriše fleksibilan i dinamičan tip liderstva, jer se neprestano mora vršiti evaluacija motivisanosti, sposobnosti i iskustva sledbenika u cilju utvrđivanja adekvatne kombinacije stilova u liberalnim i promenjivim uslovima

15. Savremene teorije i modeli liderstva ponašanja Nove društvene strukture stvaraju nove stilove liderstva • Transformacioni pristup - posmatra se kao proces koji menja i transfomiše preduzeće • Transakcioni pristup - stoji nasuprot transformacionog, a karakteriše ga lider koji postavlja razumne ciljeve i precizno određuje šta je potrebno da sledbenici urade da bi te ciljeve postigli

16. Harizmatski pristup - osnovna karakteristika je lična harizma lidera kao dar, sposobnost i veština lidera, koji na taj način može privući veliki broj sledbenika, inspirisati ih i dati im snagu da ostvare uspeh i u najtežim situacijama. • Virtuelno liderstvo - znači globalno razmišljanje i fleksibilnost u organizaciji, što vodi konkurentskoj superiornosti na globalnom tržištu. Ono treba da poveže ljude i resurse preko svih granica korištenjem informaciono-komunikacioih tehnologija sa ciljem ostvarivanja rastućih profita na globalnom tržištu

17. Savremeni pristup liderstvu u digitalnoj ekonomiji • Pod pojmom digitalnog liderstva se podrazumeva korišćenje novih tehnika i veština u vođenju sledbenika

19. Najvažnije karakteristike virtuelnog liderstva su: • 1.Virtuelni lider mora da ima viziju. Mora da razume globalizaciju i uvažava rapidnost tehnološkog razvoja. • 2.Virtuelni lider mora biti u stanju povezati različite ljude i organizacije. Osnov oko kojih bi trebalo da ih okuplja su zajednički interesi rešavanje problema

20. 3.Mora da formira i vodi tim, ali njegovi timovi su uglavnom virtuelni. • 4.On upravlja virtuelnom organizacijama, resurse obezbeđuje i alocira ,,on-line“ • 5.Otkriva nove načine rada

21. 6.Prenosi svoje znanje, on stvara nove lidere i podržava njihov razvoj bez bojazni od konkurencije. • 7.Shvatanje i sprovođenje u delo ideje o distinktivnosti. Ideja vodilja lidera je: nije dovoljno biti bolji, potrebno je biti drugačiji

22. Izazovi digitalnog liderstva • Virtuelni timovi su sve popularniji koncept, ali se ne koriste i ne vode uvek ispravno. U procesu digitalnog liderstva postoje tri glavna izazova: • komunikacija, • menadžment učinka i • poverenje

23. Pored glavnih, možemo istaknuti i sledeće izazove digitalnih lidera : • nedostatak ili redak kontakt licem-u-lice, • nedostatak resursa (tehnologije), • teškoće u izgradnji kolaborativne atmosfere, • nedostatak vremena za fokusiranje na vođenje tima, • menjanje timova i prioriteti organizacije, i • teškoće u upravljanju nedovoljno efikasnih članova tima

24. Stilovi digitalnog liderstva • Autoritarni stil se koristi kada lideri govore svojim zaposlenima šta žele da se uradi i kako oni to žele da se postigne • Participativni stil podrazumeva lidera i druge članove tima u procesu donošenja odluka o tome šta da se radi i kako da se uradi. Prednost ovog stila je u tome što omogućava svim članovima tima da daju svoj doprinos što opet, angažuje svakog člana tima • Stil delegiranja, gde lider omogućava članovima tima da donesu odluku o delegiranim zadacima.

25. Liderstvo u uslovima virtuelne organizacije • Digitalizacija informacija fundamentalno menja način rada i stvara vrednost. Sada je značajan deo ljudske interakcije posredovan putem informacionih tehnologija • Virtuelna organizacija se temelji na poverenju. Zadatak virtuelnog lidera je da kod ljudi koji rade na određenom poslu razvije osećaj pripadanja i privrženosti organizaciji, nezavisno od mesta i vremena u kojem se posao obavlja:

27. 1.Poverenje nije slepo. Teško je da bilo ko može poznavati dobro više od pedeset ljudi. Nerazumno je verovati ljudima koje dobro ne poznajemo, koje nikada nismo videli u akciji i koje ne povezuju isti ciljevi. • 2.Poverenje zahteva učenje. Neophodan uslov svake organizacije je sposobnost za promene. Grupe u okviru organizacija moraju biti fleksibilne, prilagodljive vremenu i okruženju.

28. 3.Poverenje zahteva jedinstvo. Vizija i misija organizacije su okvir ponašanja svih njenih delova • 4.Poverenje zahteva granice. Svako neograničeno poverenje prevazilazi granice realnosti. Poverenje u organizaciji podrazumeva pouzdanost u pogledu kompetentnosti i privrženosti cilju kojem organizacija teži.

29. 5.Poverenje zahteva čvrstinu. Poverenje mora biti strogo poštovano. • 6.Poverenje zahteva kontakte. Za podržavanje virtuelnosti potrebno je i poznavanje ljudi. Intenzivno učenje mora biti balansirano intenzivnim kontaktom, da bi se izgradili visoko poverljiva organizacija

30. 7.Poverenje zahteva podeljeno liderstvo. U dobro postavljenoj organizaciji potrebni su lideri sa različitim sposobnostima. Potreban je lider koji kreira viziju, zatim lider koji kreira grupe i timove za određene aktivnosti, operativni menadžer ili lider koji vrši uticaj na članove grupe, njihovu privrženost cilju i predanost poslu.

31. Zaključak • Prema svetskom ekonomskom forumu, do 2016, digitalna ekonomija će verovatno da dostigne 4.2 triliona USD u G20 ekonomijama, što je više od 5% BDP-a. Ova projekcija, međutim, zavisi i od raspoloživosti brzih fiksnih i mobilnih priključaka, sigurnih cloud usluga, pristupačnih uređaja, inovativnih aplikacija i dostupnog sadržaja. Ono što je bitno napomenuti je značaj digitalne ekonomije za razvoj inovacija, rasta zaposlenosti i stvaranja nacionalnog bogatstva.

32. HVALA NA PAŽNJI