Postupak sastavljanja obroka

1. Postupak sastavljanja obroka • Sastavljanje obroka može se izvoditi manuelno (ručno) ili pomoću specijalizovanih softvera za tu namenu. Na ovim predavanjima biće objašnjen postupak manuelnog sastavljanja, pomoću sistema jednačina. • Postupak je sledeći: .

2. 1) Definisati prosečne ulazne podatke, a to su parametri na osnovu kojih će se vršiti izračunavanje potreba. Na primer prosečna telesna masa krava, prinos mleka i dr.Primer. Sastaviti obrok za ishranu krava u laktaciji u skladu sa preporukama Obračević-a.

3. 2) Na osnovu definisanih prosečnih ulaznih podataka treba izračunati potrebe ili ih pročitati u normativima. Prvo i osnovno što je potrebno utvrditi je maksimalno konzumiranje suve materije, jer od konzumiranja ove zavisi koncentracija (sadržaj) svih hranljivih materija. Ako je konzumiranje suve materije manje od izračunatog, u tom slučaju mora se izvršiti korekcija obroka.

5. Kada smo proračunali potrebe upisujemo ih u odgovarajuću tabelu radi preglednosti

6. 3) Odabrati hraniva i utvrditi njihov hemijski sastav i energetsku vrednost. Ako nema mogućnosti za hemijsku analizu hraniva, mogu se koristiti prosečne tablične vrednosti. U prilogu nalaze se prosečne tablične vrednosti sa obračunatom energetskom vrednošću prema sistemu Obračević-a (Tabela 181), kao i tablične vrednosti u kojima je energetska vrednost hraniva obračunata prema NRC sistemu (Tabela 187). Takođe, u prilogu se mogu pročitati podaci o prosečnom hemijskom sastavu mineralnih dodataka (Tabela 189) i sadržaju nerazgradivih (Tabela 185) i rastvorljivih proteina (Tabela 186) u hranivima. Prilikom sastavljanja obroka obavezno je koristiti normative za energiju iz istog sistema iz kojeg je izračunata energetska vrednost hraniva

7. Redni brojevi kao i hranljive vrednosti hraniva su preuzete iz tablica hranljive vrednosti stočnih hraniva (Tabela 181). Podaci za mineralne dodatke mogu se pronaći u prilogu (Tabela 189), sa napomenom da su u ovom primeru podaci za sastav mineralnih dodataka uzeti sa deklaracije proizvođača. Hranljiva vrednost može se, takođe, preuzeti iz druge tabele u prilogu (Tabela 187). Najbolje je za sastavljanje obroka koristiti vrednosti na osnovu hemijske analize hraniva i na osnovu ove izračunati energetsku vrednost.

8. 4) Ako se želi koristiti više od jednog energetskog i jednog proteinskog hraniva, mora se izvršiti združivanje hraniva (posebno energetska, posebno proteinska) i izračunati hemijski sastav i energetsku vrednost za tako formulisane smeše hraniva. Nakon ovog postupka dobiće se opet jedno energetsko (smeša energetskih) i jedno proteinsko (smeša proteinskih) hranivo. Ovo je neophodno da bi se mogao koristiti sistem jednačina sa dve nepoznate promenljive.

9. 5) Izračunati potrebnu koncentraciju energije po kg suve materije obroka (x), kao i prosečnu energetsku vrednost kg suve materije posebno za kabasti (y) i koncentrovani deo (z) obroka. Ovo je neophodno da bi se mogao odrediti odnos između kabastog i koncentrovanog dela u obroku. Na osnovu ova tri parametra udeo kabastog dela u SM obroka u % može se izračunati korišćenjem metoda Pirsonovog kvadrata ili pomoću sledeće formule [((x-z)/(y-z)) 100]. Takođe, udeo koncentrovanog dela u SM obroka u % (udeo kabastog dela=100-udeo koncentrovanog dela) može se pročitati u preporukama (Tabela 59, Tabela 103, Tabela 126 ), s napomenom da je ovaj način manje precizan, ali često puta ima prednosti kod sastavljanja obroka za zasušene krave, priplodne junice i priplodne bikove.

11. 6) Pošto se izračuna udeo kabastog dela u SM obroka u procentima, potrebno je izračunati udeo kabastog dela u kg, što je veoma jednostavno (udeo u %  KSM / 100). Na bazi ove vrednosti i procentualne zastupljenosti pojedinih kabastih hraniva u kabastom delu, izračunava se učešće u kg SM za svako kabasto hranivo u obroku.

12. 7) Nakon izračunavanja koliko su kabasta hraniva obezbedila u obroku pojedinih hranljivih materija i upoređenja sa potrebama, dolazimo do podataka koliko još u obroku nedostaje proteina (sirovih ili svarljivih), energije (TDN, NEL, NEM) i mineralnih elemenata (Ca, P, Mg, NaCl i dr).

13. 8) Da bi se nedostatak proteina i energije nadomestio, potrebno je putem rešavanja sistema jednačina izračunati koliko u obrok treba uključiti energetskog (npr. zrno kukuruza ili smeša energetskih hraniva), a koliko proteinskog hraniva (npr. suncokretova sačma ili smeša proteinskih hraniva). Može se desiti da se izračuna negativna vrednost za jedno hranivo. To znači da će se dodavanjem već onog drugog hraniva nadoknaditi nedostatak proteina i energije, odnosno hranivo za koje se izračuna negativna vrednost ne treba uključivati u obrok.

14. [(nedostatak NEL SSP u x2) - (nedostatak SSP  NEL u x2)]x1 = ---------------------------------------------------------------------------- [(NEL u x1 SSP u x2) - (SSP u x1 NEL u x2)] [(51,94  307,80) - (638,10  6,12)]x1 = -----------------------------------------------------------------------= 5,44 kg SM [(8,65  307,80) - (72,40  6,12)]Da bi izračunali x2, izračunatu vrednost za x1 uvrstimo u bilo koju jednačinu:5,448,65 + x2 6,12 = 51,94 x2=(51,94 - (5,44 8,65))/ 6,12 = 0,79 kg SM

15. 9) Nakon izračunavanja koliko su koncentrovana hraniva obezbedila u obroku pojedinih hranljivih materija i upoređenja sa potrebama, dolazimo do podataka koliko još u obroku nedostaje Ca i P, jer se podrazumeva da smo u prethodnom koraku ispunili potrebe u proteinima i energiji.

16. 10) Ukoliko u obroku nedostaju oba elementa, do rešenja se dolazi rešavanjem sistema jednačina u kojem je jedno hranivo izvor Ca (uobičajeno stočna kreda), a drugo izvor P (DKP, MAP ili dr.). Takođe, ako se izračuna negativna vrednost za jedno hranivo (npr. stočna kreda), znači da već dodavanjem na primer DKP u izračunatoj količini se zadovoljavaju potrebe u Ca i u P. Ako u obroku nedostaje samo jedan od ova dva elementa (npr. Ca), nema potrebe za rešavanjem sistema jednačina, nego je potrebno dodati samo stočnu kredu, u količini koja je potrebna.

17. Pošto u obroku kalcijuma ima dovoljno, odnosno u suvišku, dodaje se samo hranivo koje sadrži fosfor (DKP).

18. 11) Pošto su izbalansirani Ca i P, potrebno je u obrok dodati stočnu so u skladu sa normativima, kao i premiks i na taj način obrok je kompletno sastavljen. Stočna so = 0,094 SM, kg (93,75/1000) Premiks = 0,10 SM, kg

19. U naredne dve tabele prikazan je sastav kompletnog obroka kao i njegova analiza.

20. Navedena analiza je rezultat svih prethodnih proračuna, odnosno na osnovu nje se izdaje nalog za sastavljanje obroka. U koloni PS su količine hraniva koje treba u toku dana dati kravi. Uglavnom, na bazi rezultata iz ove kolone daje se kabasti deo, dok se koncentrat meša na osnovu procentualne zastupljenosti hraniva u koncentratu (podaci iz kolone konc., %) i daje se zbirno (u ovom slučaju 6,84 kg). Podaci o procentualnoj zastupljenosti svih hraniva (kolona ukupno, %) su interesantni za farme koje imaju mix prikolice.

21. Iz navedenih parametara veoma se lako izračunava odnos između kabastog i koncentrovanog dela, kao i sadržaj suve materije u obroku: Važan parametar sa ekonomske tačke gledišta je cena, koja se računa na sledeći način:

22. I kada je obrok tačno sastavljen, ne znači da će proizvodnja biti odgovarajuća, jer ne treba zaboraviti da u suštini postoje četiri tipa obroka: • Prvi, šta se nalazi na papiru • Drugi, šta je izmešano, odnosno dato životinjama • Treći, šta su životinje pojele • Četvrti, šta su životinje svarile

23. Hvala na pažnji!