Oblici političkog režima – - demo k ratija i autokratija -

1. Oblici političkog režima –- demokratija i autokratija -

2. Demokratija - pojam Nastala od grčkih reči demos = narod i kratein = vladati, demokratija bukvalno znači „vladavina naroda“. Kao pojam je nastala u antičkoj Atini, ali je i tu bila daleko od bukvalnog značenja same reči. U Atini je demokratija bila privilegija slobodnih građana, kojih je bilo znatno manje od robova. Čak i među tim slobodnim građanima nisu svi imali pravo učešća u javnom životu, jer su se delili na „polites“ (imali pravo) i „idiotes“ (nisu imali ovo pravo).

3. * * * * * Moderna demokratija je predstavnička demokratija, s obzirom da je narod brojan da bi vladao neposredno. Ovaj oblik demokratije je nastao na temeljima Rusoove ideje o vladavini suverenog naroda, osnaženoj idejom jednakosti i slobode. U modernim državama demokratija predstavlja politički režim u kom većina naroda, na unapred tačno određen način može stalno ili povremeno da učestvuje u vršenju državne vlasti (preko svojih neposredno izabranih predstavnika), kontroli rada svojih predstavnika, postavlja pitanje njihove odgovornosti itd. Dakle, ona nije „vladavina naroda“, već vladavina u ime i u interesu naroda.

4. * * * * * a) Uslovi i elementi demokratije Demokratija je svojstvena prosvećenim narodima i stabilnim državama. Ona ne može da zaživi u vremenima ratnih sukoba i neizvesnosti. Preduslovi i elementi demokratije su pre svega stabilne države, u kojima postoji visoko razvijena svest i zaštita najšireg spektra građanskih prava i sloboda, ustaljene i pravom garantovane procedure i pravila, ustavne i proceduralne garancije za zaštitu građanskih i ljudskih sloboda, svest o pravu učešća u donošenju odluka, težnja ka ekonomskom prosperitetu i poštovanju najviših standarda u raznim sferama društvenog života i potreba.

5. * * * * * Dva su osnovna elementa demokratije (kumulativna): • postojanje političke volje naroda, kao društveni element • državno organizacioni element - postojanje sredstava i mehanizama za povezivanje naroda sa državom i omogućavanje narodu da učestvuje u vršenju državne vlasti – proklamacija osnovnih prava i sloboda, ustanovljenje prava glasa i biračkog prava, izborni postupak i sl.

6. * * * * * b) Vrste demokratije Stvarna i formalna demokratija – Stvarna demokratija (demokratija identiteta) je utopija, koja predstavlja stvarnu težnju da ceo narod vlada, bez podele na one koji vladaju i one kojima se vlada. Neostvarljiva je. Formalna demokratija je ono što mi danas poznajemo kao demokratiju, a što je kroz istoriju postojalo u različitim oblicima (antički model, liberalna demokratija, novi savremeni oblici) Suština je da tu postoji podela na nadređene i podređene, one koji vladaju (shodno unapred utvrđenim pravilima i procedurama, uz zaštitu prava i sloboda građana) i kojima se vlada.

7. * * * * * Politička i ekonomska (socijalna) demokratija - Politička je primarno usmerena na obebeđenje pravne države - političkih prava i sloboda građana, odnosno njihovog učešća u vršenju političke vlasti. Ekonomska / socijalna demokratija težište stavlja na unapređenje ekonomskih i socijalnih prava i sloboda, te se ogleda u težnjama za stvaranje socijalnih pravnih država (kakva je npr Nemačka), nasuprot liberalnim demokratijama.

8. * * * * * - Neposredna i posredna demokratija – Neposredna demokratija postoji kada narod neposredno vrši vlast kao državni organ ili organi. U širem smislu, ovaj tip demokratije obuhvata ovlašćenje naroda na donošenje odluka samo iz oblasti zakonodavstva i to samo putem davanja inicijative. U užem smislu, neposredna demokratija podrazumeva ovlašćenja na donošenje odluka iz oblasti zakonodavstva, izvršne vlasti i sudstva, s tim da se može dati kako samo inicijativa za donošenje odluke, tako i učestvovati u samom donošenju odluke. Obaveza naroda na učešće u donošenju odluke može biti obavezno ili fakultativno.

9. Karakteristične ustanoveneposredne dem. Plebiscit i referendum – oblici neposrednog, pojedinačnog i ličnog izjašnjavanja građana van skupa. Izjašnjavanje nije vezano za određeno mesto, ali je vremenski ograničeno, a sastoji se u pozitivnom ili odričnom izjašnjavanju građana o pitanju koje mu postavlja državna vlast ili organi međunarodne ili unutrašnje organizacije. Plebiscit je stariji oblik od referenduma, postojao u svim državama, dok je referendum tekovina moderne predstavničke demokratije. Na plebiscitu se izjašnjava o životnim pitanjima jednog naroda, postojanju državne zajednice, prisajedinjenju ili otcepljenju i sl.), pa se kaže da se na plebiscitu narod uzdiže iznad ustavotvorca. Sva ostala pitanja (od oblika vladavine do izjašnjavanja o promeni ustava, donošenju zakona i dr.) su predmet referenduma Plebiscit uvek ima obavezujući karatkter, a referendum može da bude i fakultativan

10. * * * * * Narodna inicijativa – obraćanje naroda vlasti, na šta im vlast odgovara potvrdno ili odrično. U ovom slučaju narod pita ili predlaže a vlast odgovara (za razliku od referenduma i plebiscita). Obično se koristi kada se predlažu promene ustava ili donošenje novog zakona (ukoliko se inicijativa podnosi u ovim slučajevima a vlast je odbije, stiču se uslovi za raspisivanje referenduma o istom pitanju). Narodna sankcija (veto) – pravo građana da se naknadno izjasne o nekoj odluci državne vlasti (npr novo-donetom zakonu), tj da je potvrde ili se negativno o njoj izjasne i ospore je.

11. * * * * * Posredna ili predstavnička demokratija je vid demokratije u kom narod ne donosi neposredno političke odluke, već neposredno određuje ko će u njegovo ime i u njegovom interesu te odluke donositi i izvršavati, odnosno vršiti državnu vlast u njegovo ime. Narodni predstavnici se biraju neposrednim putem, na izborima, koji su unapred strogo regulisani u smislu prava i procedure. Iz ovog razloga, predstavnički organ državne vlasti je najvažniji organ u državi i ima zakonodavnu vlast. Zakone koje donosi dalje izvršavaju i primenjuju upravni organi i sudovi.

12. * * * * * Osnovna prava i karakteristike predstavničke demokratije su: Pravo glasa na izborima. Može biti aktivno i pasivno; opšte i ograničeno (kada je nekim licim oduzeto usled rasne, nacionalne, verske i sl diskriminacije); jednako i nejednako (kada glas nekih građana vredi više ili manje od drugih – npr roditelji, oženjeni, školovani i imućni i sl); posredno (građani biraju svoje izbornike a ovi dalje predstvanike u parlamentu) i neposredno (građani neposredno biraju predstavnike); javno ili tajno. Pravo kandidovanja – starosni cenzus, kandidovanje po listama ili pojedinačno.

13. * * * * * 2. Autokratija Kao samovlada, odnosno vladavina manjine, predstavlja suprotnost demokratiji, slozenica od grckih reci: autos – sam i kratein - vladati. Vlast pripada manjini koja vlada u svoje ime i za svoj interes, a ne u ime i za interese naroda. Narod je isključen iz političkog života a vlast nije podložna nikakvoj kontroli i odgovornosti. Nema zagarantovanih prava i sloboda, već je sloboda samo ono što vladajuća manjina dozvoljava. Nastala je u Sparti.

14. Vrste autokratije Diktatura – u osnovi označava neograničenu vlast i kao takva je sušta suprotnost demokratiji. Njeno značenje u starom Rimu, gde je i nastala, je bilo takvo da je pod određenim okolnostima ona smatrana neophodnom i zakonitom. Naime, u Rimu je diktatura označavala predaju vlasti jednom čoveku kada je država u opasnosti. Kasnije je izobličavana i zloupotrebljavana, te je poprimila krajnje negativan kontekst. Diktatura može biti lična (neograničena vlast jednog čoveka) ili stranačka i vanstranačka (neograničena vlast grupe ljudi). Tiranija – je nasilna i samovoljna vladavina jednog čoveka nad svojim podanicima, iako može biti i zakonita i nezakonita. Karakteristična za antičko doba.

15. * * * * * Despotija – u njoj vlada pojedinac, oslanjajući se na zakon sile, dok su svi drugi jednaki u ropskoj podređenosti. Apsolutistička monarhija – pojedinac raspolaže suverenom vlašću, koju mora da vrši na osnovu čvrstih i utvrđenih zakona, ali sa druge strane opet ne podleže nikakvoj društvenoj kontroli ili saradnji. Monarh nije odgovoran podanicima, ali mogao je snositi neki vid moralne odgovornosti. Oligarhija – vladavina nekolicine najmoćnijih Aristokratija – vladavina manjine po osnovu izuzetnog porekla ii svojstava

16. * * * * * Teokratija – vladavina duhovnog plemstva Plutokratija – vladavina najbogatijih Totalitarna država – je moderan oblik autokratije, čiji cilj je totalna kontrola društva. Ta država je osiona i nasilna, umesto slobode nudi sigurnost, umesto lične akcije- akciju masa, podržava militantno shvatanje demokratije i bodri borbeni duh, postoji samo jedna ideologija, jedna partija, tajna policija koja sve drži pod kontrolom, partijski monopol nad oružanom silom i državna kontrola nad privredom. Kao najpoznatiji primeri u istoriji se javljaju: fašizam, nacionalsocijalizam i staljinizam.

17. OBLICI VLADAVINE • MONARHIJA • REPUBLIKA

18. MONARHIJA • Oblik vladavine u kojoj je poglavar države pojedinac • On imaizuzetne privilegije koje ga izdižu iznad svih drugih, a nisu vezane za njegovu funkciju kao državnog organa, već za njegov status suverene ličnosti • Monarh je nedodirljiv

19. Glavna obeležja monarha • On je suverena ličnost • Pravno neodgovoran – ne podleže pravnim propisima i nije pravno / sudski odgovoran. Za njega odgovaraju drugi državni organi, osim za njegove lične postupke, kada može odgovarati (moralno ili politički) sam, ali ni tada ne može biti sankcionisan • Njegova ličnost je posvećena i nepovrediva (svaki napad na njegoviu ličnost smatra se i kažnjava kao kvalifikovano krivično delo) • Kruna mu pripada po milosti božjoj i volji narodnoj • Pozicija monarha je doživptna i nasledna • Najčešće inokosan državni organ, a samo retko i privremeno kolegijalan (regentstvo, namesništvo i sl.)

20. Vrste monarhije • Ograničena monarhija - monarh samo suverena ličnost, a vlast mu je ograničena ili ustavom (ustavna monarhija), ili predstavničkim organom – staleškom skupštinom (staleška monarhija) ili parlamentom (parlamentarna monarhija) • Neograničena monarhija – monarh je suverena ličnost i ujedno i šef države. Primarno raspolaže ustavotvornom / zakonodavnom vlašću, ali i upravnom i sudskom, koje vrši preko sebi neposredno potčinjenih i odgovornih organa (karakterističan primer neograničene monarhije je apsolutistička monarhija, u kojoj je vlast imala obeležja ličnog i državnog apsolutizma)

21. REPUBLIKA • Na čelu države je predsednik, koji nije suverena ličnost jer ne raspolaže izuzetnim povlasticama koje ga uzdižu iznad ostalih ljudi

22. Osnovna obeležja f-je predsednika • Pravno je odgovoran – iako ne baš kao običan građanin. Podleže sudskoj odgovornosti i može biti sankcionisam za svoje postupke • Moralno, politički i običajno odgovoran • Njegov položaj i vlast su određeni običnim zakonima, na osnovu čega mu je dodeljen javnopravni status u skladu sa funkcijom poglavara države • Funkcija je izborna a ne nasledna- mandat je u proseku 4, a negde i 5 ili 7 godina, uz uobičajeno pravo još samo jednog izbora (znači max. 2 mandata). Izbor predsednika može biti neposredan, od strane birača ili posredan, kada ga bira gornji i donji dom parlamenta • Može podneti ostavku ili biti opozvan • Inokosan državni organ, samo retko kolegijalan (predsedništvo)