Određeni i neodređeni pridjevski vid u Ćopićevim tekstovima

1. Sprachwissenschaftliches SE (BKS) 515.101 Linguistik, Stilistik und Poetik der Texte von Branko Ćopić BKS, WS 2012, SE 515.101 LV-Leiter: O. Univ.-Prof. Dr. Branko Tošović Silvije Beus Graz, 19. Dezember 2012 Određeni i neodređeni pridjevski vid u Ćopićevim tekstovima

2. Sadržaj • Pridijevi • Leksičke osobine • Gramatičke osobine • Oblici • Stupnjevanje • Izražavanje neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku

3. Pridjevi • Pridjevi su riječi kojima se izriču svojstva predmeta i pojava, označenih drugim vrstama riječi, i odnosi među njima. • Pridjevi su riječi koje pobliže označuju imenice, tj. pridjevi su riječi koje izražavaju razičite osobine bića, stvari i pojava.

4. Leksičke osobine • Pridjevi suzuju opseg značenja riječi kojima se pridijevaju a to su najčešće imenice. • planinarski dom • zdravstvena stanica • nepoznat netko

5. Leksičke osobine • Po značenju pridjevi se dijele na opisne, gradivne i posvojne. • Opisni pridjevi izriču osobine i odgovaraju na pitanje kakav. • Gradivni pridjevi izriču tvarnost, od čega je što napravljeno. • Posvojni pridjevi izriču pripadanje ili kakvu drugačiju povezanost onog što znače imenice.

6. Leksičke osobine • Opisni (kvalitativni) pridjevi • žuti list, tiha glazba, pametna glava • Gradivni (materijalni) pridjevi • zlatni prsten, drvena klupa, brezova metla • Posvojni (posesivni) pridjevi • bratov kaput, gospodsko dijete, kozije mlijeko

7. Gramatičke osobine • Svaki pridjev može imati sva tri roda i oba broja. • Rod i broj pridjeva zavisi od roda i broja imenica koju pridjev pobliže označuje. • velik kamen, velika knjiga, veliko more • veliki ljudi, velike stvari, velika polja

8. Gramatičke osobine • Po načinu kako određuju imenicu oblici pridjeva mogu biti određenog i neodređenog vida. • Određeni vid upotrebljava se kad se pridjevom izriče stalna osobina predmeta i odgovara na pitanjekoji. • Neodređeni vid kazuje promjenjive osobine onoga što znače imenice i odgovara na pitanjekakav.

9. Gramatičke osobine • Neodređeni vid • Kupio sam jedan šešir smeđ i jedan siv. • Određeni vid • Smeđi sam ubrzo izgubio, sivi nosim i danas.

10. Oblici • Po nastavku se neodređeni oblik razlikuje od određenog samo u pet padeža jednine muškog i u tri padeža jednine srednjeg roda. • Neodređeni od određenog oblika nekih pridjeva razlikuje se i po naglasku.

11. Oblici • Pridjevi u određenom obliku imaju posebnu pridjevsku deklinaciju. • Po toj pridjevskoj promjeni mijenjaju se i pridjevi u neodređenom obliku osim 1, 2, 3, 4. i 6. padeža jednine muškog roda i 2, 3. i 6. padeža jednine srednjeg roda, koji imaju imeničke deklinacije.

12. Oblici • Neodređeni vid muški rod • crven, crvena, crvenu, crevena ili crven, - , crvenu, crenim • Određeni vid muški rod • crveni, crvenog (-a), crvenom (-e, -u), crvenog (-a) ili crveni, crveni, crvenom (-e, -u), crvenim

13. Oblici • Neodređeni vid ženski rod • crvèna, crvènē • Određeni vid ženski rod • cŕvenā, cŕvenē

14. Komparacija • Pri uspoređevanju osobina dvaju, triju ili više predmeta pridjevi imaju i posebnu promjenu koja se zove komparacija ili stupnjevanje. • U komparaciji razlikujemo tri stupnja: • 1. stupanj ili pozitiv • 2. stupanj ili komparativ • 3. stupanj ili superlativ

15. Komparacija • Oblik koji iskazuje samo o kojoj je osobini riječ zove se prvi stupanj ili pozitiv. • Oblik kojim se izriče da neki predmet ima neku osobinu u većoj mjeri zove se drugi stupanj ili komparativ. • Oblik koji izriče da neki predmet po nekoj osobini nadmašuje sve ostale zove se treći stupanj ili superlativ.

16. Komparacija • Pozitiv • bijel, kratak, lak, zdrav • Komparativ • bjelji, kraći, lakši, zdraviji • Superlativ • najbjelji, najkraći, najlakši, najzdraviji

17. Komparacija • Komparativ se tvori od osnove pridjeva nastavcima -i, -iji, -ši. • Superlativ se tvori od komparativa dodajući prefiks naj- koji se s kompatativom spaja u jednu riječ.

18. Kamparacija • Četiri pridjeva tvore komparativ mimo određenih pravila: • dobar – bolji • zao – gori • malen – manji • velik – veći

19. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Neodređenost/određenost se ne odnosi na pridjeve • Nije riječ o osobitosti svojstva koje se izražava pridjevom • Predmet je iz konteksta ili situacije poznat ili nepoznat, tj. određen ili neodređen (Pranjković, www.)

20. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • To potvrđuju primjeriu kojima ne dolazi pridjev nego riječ koja dolazi u funkciji člana (Pranjković, www.) • Jednoga danapozove car svoje sinove... • Sreo sam jučer jednu ženu ...

21. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Formalne razlike između gramatikaliziranih načina izražavanja te kategorije sve više gube. • Često se čuvaju samo u nominativu muškoga roda. (Pranjković, www.) • crn oblak icrni oblak , dobar momak idobri momak

22. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Oblika neodređenih pridjeva u govornom jeziku praktično više i nema, a nisu prečesti ni u pisanoj komunikaciji, pogotovo u nelektoriranim tekstovima. • Neodređena se sklonidba gubi sve više čak i u onih pridjeva koji uopće nemaju određenih oblika. (Pranjković, www.)

23. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Neodređeni oblici: • bratov kaput, ali gen.bratovog(a) kaputa, dat.bratovom(u/e) kuputu... • Ta se razlika još čuva na prozodijskoj razini (Pranjkoić, www.)

24. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Neodređeni oblici: • crn oblak, dobar momak; gen.crnog(a) oblaka, dobrog(a) momka; dat.crnom(u/e) oblaku, dobrom(u/e) momku... • Određeni oblici: • crni oblak, dobri momak; gen.crnog(a) oblaka, dobrog(a) momka ; dat.crnom(u/e) oblaku, dobrom/u/e) momku

25. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Kategorija neodređenosti/određenosti ostaje posve neizmijenjena, a samo se donekle mijenjaju načini njezina izražavanja. • Primarni način izražavanja te kategorije preko neodređenih i određenih oblika pridjeva sve više ustupa mjesto drugim, sekundarnim načinima izražavanja određenenosti ili neoređenosti onoga što se označuje imenicom. (Pranjković, www.)

26. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Kategorija neodređenosti/određenosti može se i izražavati pojedinim padežnim oblicima. • Konstrukcije s prijelaznim glagolima uz koje se može birati između akuzativa i genitiva.(Pranjković, www.) • dodati kruh/ dodati kruha

27. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Izražavanje opozicije po (ne)određenosti je ograničeno na tvarne imenice. • Ovakvo je izražavanje razmatrane opozicije ograničeno i s obzirom na glagole.(Pranjković, www.)

28. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Funkciju sličnu dijelnom genitivu može imati i slavenski genitiv. (Pranjković, www.) • Ne vidi stola/ stolova • Ne vidi stol/ stolove • Ne voli mačke/ mačaka • Ne voli mačku/ mačke

29. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Izražavanje neodređenosti/određenosti uz pomoć konkurentnih padežnih oblika može se i kombinirati. (Pranjković, www.) • Nije ni primjećivao prolaznika • Prolaznikenije ni primjećivao

30. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • U izražavanju neodređenosti/određenosti može sudjelovati i kategorija broja. (Pranjković, www.) • kupiti knjiga • kupiti knjigu, dodati kruh

31. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Za izražavanje opreke neodređenost/određenost katkada se može koristiti i razlika između tzv. distributivne jednine i množine. (Pranjković, www.) • žene u bikiniju • žene i bikinijima

32. Neodređenosti/određenosti u hrvatskome jeziku • Gramatička kategorija određenosti/neodređenosti jedna je od tzv. dubinskih i obvezatnih kategorija koja se može izražavati odnosno na neki način "prelamati" gotovo sa svim ostalim gramatičkim kategorijama.(Pranjković, www.)

33. Literatura • http://www-gewi.uni-graz.at/gralis/gralisarium/1998/Ivo_Pranjkovic_1998.html • Težak, S.; Babić, S. Gramatika hrvatskoga jezika. Priručnik za osnovno jezično obrazovanje. – Zagreb: Školska knjiga. – s. 98-103. • Barić, E.; Lončarić, M.; Malić, D.; Pavešić, S.; Peti, M.; Zečević, V.; Znika, M.Hrvatska gramatika. – Zagreb: Školska knjiga. – s. 173-187. • Benić, B. Ljetopis sutješkog samostana (prir. Ignacije Gavran), Sarajevo, 1979. • Birkenmaier, W. Artikelfunktionen in einer artikellosen Sprache. Studien zur nominalen Determination im Russischen (= Forum slavicum, 34), München, 1979. • Fleischer, H. Zur Determiniertheit/Indeterminiertheit von Substantiven unter konfrontativem Aspekt: Die serbokroatische, Adjektivformen und der Artikelbrauch im Deutschen , Južnoslovenski filolog, 40, Beograd, 1984, s. 45-68. • Fleischer, H. Zur Kennzeichnung von Determiniertheit/Indeterminiertheit im deutschen und Serbokroatischen , Zeitschrift für Slawistik, 31, Berlin, 1986, s. 75-80. • Fursenko, D. I. Porjadok slov kak odno iz sredstv vyraženija neopredelennosti/opredelennosti imen suščestvitel'nyh , Russkij jazyk za rubežom, 4, Moskva, 1970, s. 68-72.

34. Literatura • Galkina-Fedoruk. E. M. Vyraženie neopredelennosti v russkom jazyke neopredelennymi mestoimenijami i narečijami , Moskva, 1963. • Gladrow, W. Das Zusammenwirken unterschiedlicher sprachlicher Mittel zum Ausdruck der Determiniertheit/Indeterminiertheit des Substantivs im Russischen, Zeitschrift für Slawistik, 17, Berlin, 1972, str. 647-656. • Gutschmidt, K. Zum Gebrauch des bestimmten Artikels im Bulgarischen , Probleme der Bulgaristik, II, Sprachwissenschaft, Lepzig, 1976. • Hudeček, L. Plural srednjega roda kao sredstvo za izricanje neodređenosti (u glagoljaškoj i starijoj latiničkoj književnosti) , Prvi hrvatski slavistički kongres. Zbornik radova I, Zagreb, 1997, s. 575-586. • Ivić, M. Elementi neodređenog člana u savremenom srpskohrvatskom književnom jeziku , Referati za VII međunarodni kongres slavista u Varšavi, Novi Sad, 1973, str. 11-14. • Ivić, M. Lingvistički ogledi , Beograd, 1983. • Jonke, Lj. Distributivni singular i plural , u: Književni jezik u teoriji i praksi, Zagreb, 1965, s. 373-376. • Kunzmann-Müller, B. Grammatikhandbuch des Kroatischen und Serbischen , Frankfurt am Main, 1994. • Lašvanin, N. Ljetopis (prir. Ignacije Gavran), Sarajevo, 1981.

35. Literatura • Müller, O. Zur Determinierung von Substantiven durch Relativsätze im Russischen , Zeitschrift für Slawistik, 18, Berlin, 1973, s. 480-497. • Pospelov, N. S. O sintaksičeskom vyraženii kategorii opredelennosti/neopredelennosti v sovremennom russkom jazyke , Issledovanija po sovremennomu russkomu jazyku, Moskva, 1970, s. 182-189. • Pranjković, I. Jonkeovi prinosi hrvatskoj sintaksi , Svjetlo, 1, Karlovac, 1998, s. 81-88. • Pranjković, I. Hrvatska skladnja , Zagreb, 1993. • Revzin, I. I. Tak nazyvaemoe "nemarkirovannoe množestvennoe čislo" v sovremennom russkom jazyke , Voprosy jazykoznanija, 3, Moskva, 1969, s. 102-109. • Riemschneider, R. Probleme der Determiniertheit in Adverbialbestimmungen im Bulgarischen und im Deutschen , Linguistische Arbeitsberichte, 21, Leipzig, 1978, s. 221-224. • Silić, J. Od rečenice do teksta , Zagreb, 1984. • Stojanov, S. Gramatičeskata kategorija "opredelenost" v b'lgarskija ezik i nejnite s'otveststvija v drugi slavjanski ezici , Slavjanskaja filologija, X, Sofija, 1968, s. 69-81. • Stojanov, S. Upotreba i značenie na opredelitelnija člen v s'vremenija b'lgarski knižoven ezik , I, Sofija, 1959. • Znika, M. O upotrebi određenih i neodređnih pridjevnih oblika , Jezik, 34, s. 101-106.