170 likes | 486 Views
SKRINING. Prof . dr Biljana Kocić. Skrining (engl. screening ) se defini še kao preliminarno otkrivanje osoba sa neprepoznatim oblicima poremećaja zdravlja, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka
E N D
SKRINING Prof. dr Biljana Kocić
Skrining(engl. screening) se definiše kao preliminarnootkrivanje osoba sa neprepoznatim oblicima poremećaja zdravlja, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka • Nije definitivna dijagnostika, već orijentaciona podela ispitanika na one koje verovatno imaju i verovatno nemaju ispitivano oboljenje/stanje • Obuhvata prividno zdrave osobe (otkrivanje bolesti/stanja prepojave simptoma) ili osobe sa simptomima koje nisu pod kontrolom zdravstvene službe
Cilj skriningaje rano okrivanje poremećaja zdravlja na čiji se tok i/ili ishod može uticati • Ograničavanjeprimene skrininga na stanja podložna lečenju • Proširenje cilja van domena morbidnih stanja (pozitivni aspekti zdravlja)
Predmet skrininga • Psihofizička nadarenost ili druga odstupanja odproseka u pozitivnom smislu (odabir astronauta, pilota) • Faktori rizika (nosioci genskih mutacija) • Rani znaci bolesti (promene na EKG-u) • Prvi simptomi (temperatura, glavobolja i dr.) • Nesposobnost (posttraumatska stanja i dr.)
Vrste skrininga • Masovni, namenjen opštoj ili široko definisanoj populaciji (fluorografisanje, genetski skrining novorođenčadi) • Selektivni, za strogo definisane grupe ljudi, osobe pod povišenim rizikom (članovi porodice dijabetičara) ili osobe sa poremećajem čije neotkrivanje bi imalo dalokosežne posledice (vizuelni defekt pilota) • Multipli, primena više skrining testova u cilju istovremenog otkrivanja različitih patoloških stanja (krvni i očni pritisak) • Oportunistički, ograničen na pacijente koji se javljaju lekaru iz razloga nevezanog za stanje koje je predmet skrininga (osteoporoza-mamografija)
Skrining program • Strategija skrininga: određiti ciljnu populaciju, nosioce posla, test, vremenski raspon između testiranja i td. • Pre organizovane upotrebe testa proceniti ispunjenje uslova za uvođenje skrining programa • Kriterijumi za uvođenje skrining programa • Kriterijumi vezani za ispitivano oboljenje/stanje • Kriterijumi koji se odnose na skrining test
Kriterijumi vezani za ispitivano oboljenje/stanje • 1) Ozbiljnost prognoze • 2) Visoka učestalost presimptomatskih oblika koje je moguće otkriti • 3) Sagledan prirodni tok • 4) Bolji ishod usled ranijeg otkrivanja
Kriterijumi koji se odnose na skrining test • 1) Validnost (zadovoljavajuća senzitivnost i specifičnost) • 2) Pouzdanost (interpretacija i ponavljanje) • 3) Jednostavnost (manje kvalifikovani, na terenu) • 4) Bezbednost (minimalni neželjeni efekti) • 5) Prihvatljivost (neugodan test, bolan, ponižavajući) • 6) Jeftinoća
Dileme vezane za uvođenje skrining programa • Ciljna populacija, interval između testiranja, granica pozitivnosti • Mamografija (rak dojke) • Papanicolau test (rak grlića materice) • Krv u stolici i endoskopski pregled (rak debelog creva) • Kontraverza:PSA i digitalni rektalni pregled (rak prostate) • Greške metabolizma novorođenčadi, tuberuloze pluća
Izvori pristrasnosti pri proceni skrining testa • Polazišna pristrasnost-precenjivanje vremena preživljavanja usled pomeranja unazad polazne tačke za merenje preživljavanja (otkrivanje u presimptomatskoj fazi a umiranje ostaje u istom uzrastu) • Pristrasnost usled različitog trajanja bolesti–uticaj dužine prekliničke faze na verovatnoću otkrivanja skriningom (spori i brzi tok bolesti) • Pristrasnost izbora-razlike utoku i/ili ishodu bolesti između osoba koje prihvataju ili ne prihvataju poziv na testiranje (savesniji ili nemarniji)
Pristrasnost usled preteranog dijagnostikovanja-zbog svrstavanja među obolele i osobe koje bi imale dobru prognozu i bez lečenja (rak prostate) • Način otklanjanja izvora pristrasnosti-randomizovani klinički ogled, u kojem merilo ishoda prestavlja smrtnost od bolesti koja se otkriva skriningom • Vremenske serije (rak grlića materice)
Etičke implikacije skrininga • Skrining je rezultat akcije koju inicira doktor, a ne pacijent • Garancija da se izvodi za dobrobit ispitanika, da sledi dalja dg i medicinska pomoć • Koristi od intervencije daleko prevazilaze moguće štetne efekte • Problem pogrešno klasifikovanih ispitanika (period do definitivne dg): lažno pozitivni (stres, infarkt, samoubistvo, razvod), lažno negativni(kasnije javljanje lekaru) i stvarno pozitivni(produženje života i poboljšanje njegovog kvaliteta???)
Zaključak • Skrining je važno oruđe u preventivnom arsenalu zdravstvenih radnika • Odluka o sprovođenju ove mere donosi se na osnovu naučno ustanovljenih argumenata o njenoj korisnosti (modifikacija argumenata tokom vremena usled novih saznanja) • Neetično je organizovati skrining ukoliko prethodni uslov nije ispunjen (sniženje mortaliteta)