Lovstvo i lovacki zakoni Europa Srbija FAO misija u Beogradu, 6. 10. 3. 2006

1. 16.5.2012 Lovstvo i lovacki zakoni�Europa � Srbija�FAO misija u Beogradu, 6. � 10. 3. 2006

2. 16.5.2012 Struktura prezentacije Lovna politika i zakonodavstvo u Europi � op�te cinjenice Usporedba europskih lovackih zakona: a. Osnove - Nemacka, Austrija, �vajcarska, Italija, Finska, Ce�ka, Hrvatska, Slovenija b. Detaljnije po krucijalnim pitanjima Austrija - Koro�ki in �tajerski de�elni lovacki zakon Italija � Ju�no Tirolski lovacki zakon Ce�ka Hrvatska Slovenija

3. 16.5.2012 Struktura prezentacije Izrada lovackog zakona u Sloveniji i nosioci lovstva u Sloveniji Lovna politika i zakonodavstvo Srbije � preporuke za dalji razvoj

4. 16.5.2012 Lovna politika i zakonodavstvo u Europi � op�te cinjenice Zakonsko uredenje statusa divljaci i lovstva nije deo evropskog pravnog reda odnosno ujedinjenog europskog zakonodavstva Ovo podrucje nije predmet pregovora dr�ava, koje se pridru�uju Europskoj Uniji, odnosno uskladivanja zakonodavstva Europska Unija na podrocju divljaci i lovstva zastupa princip subsidiarnosti, prepu�ta svojim clanicama da podrucje urede, kao �to to najbolje odgovara njihovim istorijskim i tradicionalnim cinjenicama te prirodnim i kulturnim danostima Zemlje clanice Europske Unije imaju zbog toga razlicite lovacke zakone i sisteme, cak unutar iste zemlje, recimo u Francuskoj, Austriji, �vajcarskoj i Italiji

5. 16.5.2012 Lovacki sistemi u Europi: Polazeci iz prava na lov globalno razlikujemo: - dominalni lovacki sistem, - regalni lovacki sistem. U vezi povr�ine izvodenja lova razlikujemo: - revirne sisteme, - licencne sisteme. Karakteristika dominalnog sistema lova (iz lat. dominus - gospodin, gazda) - slobodno �iveca divljac je bez vlasnika (res nullius), pravo na lov divljaci izlazi iz posedovanja zemlji�ta. Po�to je vlasni�tvo poseda uvek odredeno i ograniceno, dominalno uredenje lovstva je uvek samo revirno.

6. 16.5.2012

7. 16.5.2012 Usporedba europskih lovackih zakona Nemacka � klasicni zakupni sistem �iva divljac je bez vlasnika (res nullius), mrtva pripada onome, koji je ulovi ili nade uginulu pravo na lov u Nemackoj je povezano sa vlastni�tvom nad zemljom, vecina je op�tinskih lovi�ta (Gemeinschaftsjagdreviere) � vlasnici zemlje udru�e zemlju za osnivanje lovi�ta i tu daju u zakup za novcanu naknadu � manja je povr�ina, veca je naknada ali lovi�te mora imati min. 250 ha, u visokogorju min. 500 ha dr�avna lovi�ta (Staatliche Jagdreviere) � 10% teritorija zemlje, 1/3 se isto daje u zakup, ostalo je u upravljanju �umarskog personala vlastita � privatna - lovi�ca (Eigenjagden) � manji dio zemlje, min. 80 ha, mogucnost davanja u zakup revirni sistem lova, interes je imati �to manja lovi�ta zbog vecih naknada

8. 16.5.2012 Austria - slican zakupni sistem kao Nemacka divljac je bez vlasnika (res nullius) 9 saveznih pokrajina, svaka svoj lovacki zakon vecina isti osnov po patentu Franca Josefa iz 1848 privatna lovi�ta sa min. 200 orala = 115 ha slican je sistem do drugog svetskog rata bio i na podrucju biv�e Jugoslavije � na delovima, koji su u pro�losti bili deo Austro-Ugarskog carstva ali sa 200 ha minimalne povr�ine �vajcarska - 2 sistema na podrocju cele zemlje pravo na lov pripada kantonu, koji ima svojstva dr�ave deo zemlje lovi po revirnom sistemu, deo po licencnom (Patentjagd) lovac kupi od kantona pravo na lov, koji izvodi na celom teritoriju kantona Italija - 2 sistema na podrocju cele zemlje dominalni sistem na severu Italije, regalni/licencni na jugu savezni zakon ali i provincijski Usporedba europskih lovackih zakona

9. 16.5.2012 Finska divljac je bez vlasnika (res nullius) pravo na lov u Finskoj je povezano sa vlastni�tvom nad zemljom, 65% finske zemlje je privatno vlasni�tvo lovi�te nema minimalnu povr�inu ali se svi vlasnici uglavnom udru�uju, jer bez min. 500 hektara ne mogu loviti vird�iniskog jelena, odnosno bez min. 1000 ha losove, �to je tzv. krupna divljac vlasnik zemlje ne mora sam loviti ali mo�e iznajmiti zemlju za lov trecoj osobi ili prodavati licence za lov pojedinih vrsta za koje dobiva kvotu iz lovnog podrucja Ce�ka cija je divljac nije definisano pravo na lov pripada vlasniku zemlji�ta, koji ga mo�e izdati u najam lovi�te ima minimalnu povr�inu 50 hektara za ogradeno (rezervatno) lovi�te odnosno 500 ha za otvoreno lovi�te Usporedba europskih lovackih zakona

10. 16.5.2012 Hrvatska vec 1994. godine (posle 60 godina) je sa prvim novim zakonom do�lo do radikalne promene regalnog u dominalni sistem na 70% lovi�ta gospodare lovne udruge, ostalo privatna ili pravna lica pravo na lov imaju vlasnici dobra te druga pravna ili fizicka lica koji steknu pravo na lov u dr�avnom, zajednickom ili privatnom lovi�tu pomocu zakupa min. povr�ina otvorenog lovi�ta je 1000 ha (iznimka su otoci - 500 ha), a ogradenog lovi�ta takoder 1000 ha Slovenija divljac je dr�avno vlasni�tvo, pravo na lov pripada dr�avi, koja daje pravo lova lovackim udrugama uz koncesiju na min. 20 godina pored lovi�ta lovackih udruga, ustanavljaju se lovi�ta posebne namene, kojima upravljaju javni zavodi (Zavod za �ume, TNP, Protokolarni servis Vlade RS) min. povr�ina lovi�ta je 2000 ha lovno produk.(efektivne) povr�ine Usporedba europskih lovackih zakona

11. 16.5.2012 Izbor pojedinih lovackih zakona - usporedba

12. 16.5.2012

13. 16.5.2012 Zakon o divljaci i lovstvu Slovenije Pro�li zakon iz 1976 � jedan od najstarijih bez promene Od 1991 poku�aji da se usvoji novi zakon � bez uspeha 2003 ulo�en u proceduru novi zakon � iza�ao u zvan. listu RS 2004 Osnovni ciljevi izrade novog zakona: Renovirati stari zakon sa modernim saznanjima Ostaviti u zakonu neka stara a jo� uvek dobra i upotrebljiva re�enja Ne praviti �revolucije� u totalnoj promeni sistema Uskladiti neke principe sa zakonodavstvom EU Uskladiti principe sa drugim novim zakonima u Sloveniji

14. 16.5.2012 Zakonom uredena podrucja: formiranja lovnih podrucja i lovi�ta, planiranje, javna slu�ba za lovstvo, koncesije, �ivotna okolina �ivotinja, izvodenje lova, divljac u ogradenim prostorima, �tete od in na divljaci, organizacija lovstva, obrazovanje i vaspitanje lovaca, lovnocuvarska slu�ba, lovna inspekcija i sankcijski deo Velike polemike o pravima na lov � glas vlasnika poseda sve jaci Brojni prigovori na ustavni sud RS �Zadovoljstvo� usvojenim zakonom podeljeno � niko nije sasvim zadovoljan � dali to znaci, da je u zakonu za svakoga po ne�to i da je ipak usvojen dobar kompromis? Zakon o divljaci i lovstvu Slovenije

15. 16.5.2012 Zakon o divljaci i lovstvu Slovenije Shema odgovornih nosioca u lovstvu u Sloveniji � trostepena podela:

16. 16.5.2012 Zakon o divljaci i lovstvu Slovenije Subjekti, koji direktno/indirektno danas rade u/na podrocju divljaci i lovstva u Sloveniji: Ministarstvo za polj., �um. i prehr. � http://www.mkgp.gov.si/ Ministarstvo za okolinu i prost. ured. - http://www.sigov.si/mop/ Zavod za �ume Slovenije - http://www.sigov.si/zgs/ Lovacki savez Slovenije - http://www.lovska-zveza.si/ Fakultet za �umarstvo - http://www.bf.uni-lj/gozdarstvo/index.htm Fakultet za biologiju - http://www.bf.uni-lj/bi/ Fakultet za veterinu - http://www.bf.uni-lj/veterina/index.htm �umarski institut Slovenije - http://www.gozdis.si/slo-index.htm

17. 16.5.2012 Lovna politika i zakonodavstvo Srbije � preporuke (Ferlin, Jonozovic) Ime dokumenata � fokusirati i tzv. osnovni predmet/objekat, na kojeg su politika lovstva i zakon usmereni - divljac i delatnost � lovstvo, zbog toga je bolje, da se dokumenti prekvalifikuju u Politika / Strategija unapredenja populacija divljaci i lov(stv)a te Zakon o divljaci i lov(stv)u. Interes dr�ave i njezinih organa je, da podeli zadu�enja i obezbedi konkretne organizacije/slu�be koji ce zadatke da sprovode, koje treba da prati osiguravanje financijskih sredstava za razvoj i zapo�ljavanje kadrova, izgradnju ili doradu sistema nazavisnih strucnih organizacija (izrada lovnih osnova, evidencije, podzakonski propisi,...) u obliku javne slu�be za podrucje lovstva (uprava, agencija,�). Vir financija mo�e da bude bud�et i punjenje sa strane naknada za kori�tenje prirodnih resursa � usmereno kori�tenje pomocu posebnog racuna odnosno bud�etske stavke, namenski samo za lovstvo.

18. 16.5.2012 Za bolje upravljanje/gazdovanje osnovati lovna podrucja (LP) za ceo teritorij Srbije, koja su formirana na populacijskih osnovama kljucnih vrsta divljaci. Potrebno je formirati i telo koje ce odlucivati o bitnim strucnim i upravlj. stvarima u vezi LP.

19. 16.5.2012 Ako su u pitanju veci vlasnici poseda, dogovori su lak�e ostvarivi, interes manjih vlasnika je stvaranje interesnih grupa i organizacija za njihovo povezivanje i zastupanje. Naknada za kori�tenje prirodnog resursa (sam sistem) neka se predpi�e podzakonskim aktom. Izracuna se na bazi input-output sistema, u kojem input predstavlja prihod od prodaje mesa divljaci, prihod od trofeja i tzv. �odstrelnina�, a output ulo�ci u pobolj�anje �ivotnih uslova divljaci (radovi na habitatima,�) te preventiva i kurativa oko �teta od divljaci. Naknada treba da bude u intervalu - ako se gazduje u lovi�tu sa gubitkom, placa se minimalna naknada (vir novca je i d�ep lovaca), ako se gazduje sa dobitkom placa se veca naknada ali ne vi�e od propisanog maksimalnog procenta. Osnova za normativni izracun naknade mo�e da budu ili planske kvote divljaci za odstrel ili realizirane kvote za odstrel. Obavezno pre primene treba da se uradi simulacija izracuna za pojedina tipicna lovi�ta. Lovna politika i zakonodavstvo Srbije � preporuke ekperata

20. 16.5.2012 Dopuna sistema planiranja � izrade lovnih osnova (LO). Odvojiti izradu LO za lovno podrucje (LOP), koju neka izraduje nezavisna slu�ba (nominirana od dr�ave kao vlasnika), od obaveza korisnika lovi�ta za izradu lovnih osnova za lovi�te (LOL). LOP neka budu dugorocne (max. 10 godina) i po mogucnosti operativne (godi�nje), LOL uskladene sa LOP, uskladenost proverava formirano telo u lovnom podrucju. Samo usvajanje LOP (na kraju na Ministarstvu) neka se vr�i po transparentnom i participativnom principu � znaci tu se intenzivno ukljucuje sve sukorisnike prostora (lovci, vlasnici zemlji�ta, druge slu�be i organizacije, koje gazduju resursima na istom prostoru � �umarstvo, vodna gazdinstva,�lokalna samouprava, nevladine udruge,�). Lovna politika i zakonodavstvo Srbije � preporuke eksperata

21. 16.5.2012 Doraduje se sistem ocene �teta i placanja od�teta od divljaci � sistem treba da bude jasan, brzo re�iv i od�tete brzo isplative. Odvojiti sisteme (od)�teta za�ticene divljaci lovostajem (placa korisnik lovi�ta) i trajno za�ticene/uslovno lovne/?? koje placa onaj koji je proglasio za�titu (dr�ava, lokalna zajednica,�). U zakon se unosi organizaciona struktura lovstva u Srbiji (LSS/LSV, lovacke udruge, javna poduzeca,�), definira se javna ovla�tenja krovne(ih) organizacija. Javno ovla�tenje ne mo�e da bude sklapanje ugovora o davanju lovi�ta u kori�tenje, to treba da bude odnos dr�ave, vlasnika zemlji�ta i pojednih korisnika lovi�ta (udruge ili preduzeca,�). Javno ovla�tenje mo�e da bude izdavanje lovnih izkaznica/dozvola/karata (definisati �ta te znace), obrazovanje lovaca i lovocuvara (+ izpiti), ocenivanje trofeja i vodenje statistickih podataka o divljaci i lovstvu. Lovna politika i zakonodavstvo Srbije � preporuke eksperata

22. 16.5.2012 Hvala na pa�nji!