Klasi čne pozajmice MMF-a i sredstva po povlašćenim uslovima

1. BRETONVUDSKI SISTEM • Klasične pozajmice MMF-a i sredstva po povlašćenim uslovima

2. Pored običnih kreditnih pozajmica, MMF je uvodio i druge vidove odobravanja sredstava. • Među njima, često se odobravaju tzv. stend baj (stand-by arrangement-SBA) aranžmani. • Specifičnost ove vrste kredita MMF-a je u tome što oni predstavljaju okvirnu mogućnost povlačenja kredita u utvrđenom periodu. • Fond u određenim vremenskim intervalima vrši nadgledanje kako zemlja sprovodi mere ekonomske politike koje je dogovorila sa MMF-om prilikom potpisivanja ovog aranžmana. • Ukoliko se zemlja ne pridržava dogovora, Fond može da odloži povlačenje dospele tranše kredita do ispunjenja odgovaraju-ćih kriterijuma iz ovog aranžmana. • Zajedno sa stand by aranžmanima, postoje i druga nekoncesiona sredstva. Fleksibilne kreditne linije (flexible credit line -FCL) su kre-ditna sredstva koja se odobravaju zemljama sa dobrim ekonomskim karakteristikama, a koriste se za sprečavanje krize.

3. SREDSTSVA PO POVLAŠĆENIM USLOVIMA

4. Pomoć u vanrednim situacijama (emergency assistance) su sredstva koja odobrava MMF članicama koje imaju urgentne proble-me finansiranja platnog bilansa, koji su nastali zbog prirodnih kata-stofa ili ratnih sukoba. Sredstva po ovom osnovu mogu se brzo povući, a često ih prati savetodavna i tehnička pomoć MMF-a. • Od 1995. godine sredstva se odobravaju zemljama koje se nalaze u postkonfliktnoj situaciji (post-conflict situations). • Iznos sredstava koji se može povući po ovoj osnovi je po pravilu ograničen na 25% od kvote članice kod MMF-a, mada je, u nekim slučajevima, ovaj iznos dosezao i do 50% od kvote. • Olakšice za kompenzatorno finansiranje (compensatory financing facility - CFF), uvedene 1963. godine, su namenjene kao podrška zemljama koje imaju probleme sa platnim bilansom, koji su rezultat trenutnog pada prihoda od izvoza.

5. 1988. godine olakšice za kompenzatorno finansiranje su zamenjene sa novom vrstom kredita: olakšice za kompenzatorno finansiranje i nepredvidive slučajeve (compensatory and contingency financing facility-CCFF), koji su mogli da se odobravaju zemljama usled pada izvoznih i rasta uvoznih cena, pada prihoda od radničkih doznaka, porasta kamatnih stopa na inostrane kredite. • Olakšice za finansiranje tampon zaliha (buffer stock financing facility), uvedene 1969. godine. • Ove olakšice su namenjene finansiranju održavanja regulativnih zaliha u okviru međunarodnih sporazuma o sirovinama. U praksi, samo mali broj zemalja je koristio ove olakšice. Dva gore navedena izvora sredstava se finansiraju isključivo iz sopstvenih sredstava Fonda. • U cilju poboljšanja platnobilansne situacije zemalja u razvoju, u 1974. godini je uvedena nova vrsta kredita: proširene Fondove ola-kšice (extended Fund facility - EFF), prvenstveno namenjena zemljama u razvoju koje se bore sa strukturalnom neravnotežom u trgovini i proizvodnji, koja se ne može popraviti u kratkom roku, već zahteva kreditiranje u dužem roku.

6. Platnobilansna situacija mnogih zemalja u razvoju je pogoršana 1974. i 1975. godine, kada je došlo do višestrukog porasta svetske ce-ne nafte. Odgovor MMF-a na novonastalu situaciju je bilo uvođenje nove vrste kredita: naftne olakšice. • Umesto smanjivanja platnobilansnih deficita, MMF se suočio sa njihovim širenjem u mnogim zemljama u razvoju tokom sedamdesetih godina. • Bilo je očigledo da su potrebna znatno veća sredstva za fi-nansiranje ovih neravnoteža. Zbog toga je MMF 1979. godine uveo novu vrstu kredita: dodatne finansijske olakšice(supplementary fi-nancing facility – SFF). • Međutim, problemi platnog bilansa zemalja u razvoju koje ne izvoze naftu su bili znatno uvećani. Odlučeno je da se prihvati tzv. politika uvećanog pristupa(enlarged access policy – EAP), kao zamena za dodatne finansijske olakšice.

7. Kada je postalo jasno da najnerazvijeniji deo članstva MMF-a ne može da izađe na kraj sa svojim dugovima u okviru uobičajenih stro-gih modaliteta Fondovih aranžmana, uvedena je posebna olakšica koja se bitno razlikovala od monetarnog karaktera Fonda. Ova olakšica, olakšica za strukturno prilagođavanje(structural adjustment facility - SAF). • U okviru ove olakšice Fond je odobravao sredstva za programe ekonomskih reformi pod povoljnim uslovima: • niska kamatna stopa od 0,5%, poček od 5 godina i dug period otplate, do 10 go-dina. Članice Fonda, koje su imale pravo na kredite Starateljskog fonda(Trast Fund), mogle su da koriste sredstva iz ovog programa. • Izvori ovih kredita su bile upravo otplate ranije korišćenih kredita Starateljskog fonda. • Zemlje koje su se kvalifikovale za pomoć Među-narodnog udruženja za razvoj(International Development Associa-tion - IDA), stekle su uslov za finansiranje u okviru SAF aranžmana.

8. Krajem 1987. godine uvedene su proširene olakšice za stru-kturno prilagođavanje(enhanced structural adjustment facility - ESAF), koje su bile namenjene najmanje razvijenim zemljama. • Izvori za odobravanje ovih kredita su zajmovi i donacije bogatih zemalja. • Politika odobravanja ovih sredstava se sastavlja na svake tri godine, uz pomoć Svetske banke, koja priprema detaljan makroekonomski program prilagođavanja. • Početak tranzicionih procesa u zemljama Istočne Evrope otvorio je novu stranicu kreditnog angažovanja MMF-a. Naime, ova institucija je 1991. godine dobila zadataka od Grupe 7 da pruži finansijsku po-dršku ovim zemljama. Da bi se olakšao proces tranzicije iz planske u tržišnu privredu, MMF je 1993. godine uveo novu vrstu kredita, tzv. olakšice za sistemsku transformaciju (systemic transformation facility – STF).

9. Krajem 1997. godine MMF je uveo dodatnu kreditnu olakšicu (Supplemental Reserve Facility-SRF). Zadatak ovog instrumenta je da obezbedi finansijsku pomoć članicama koje se suočavaju sa ozbiljnim platnobilansnim problemima zbog trenutnog gubitka poverenja, koji se ogleda u pritisku na račun kapitala i devizne rezerve zemlje. • Kreditne linije za vanredne situacije (contingent credit line – CCL) je nova vrsta kredita uvedena 1999. godine. Ovi krediti se odobravaju članicama koje sprovode čvrstu ekonomsku politiku, kao kreditne linije u pripravnosti za rešavanje platnobilansnih problema usled međunarodne finansijske zaraze (contagion). • U septembru 1999. godine MMF je ustanovio novu vrstu kredita: olakšice za rast i smanjivanje siromaštva (poverty reduction and growth facility – PRGF). Ova vrsta kredita je namenjena zemljama sa niskim dohotkom koje se suočavaju sa dugotrajnom neravnotežom platnog bilansa, a cilj je da se smanji stopa siromaštva.

10. MMF je 2006. godine uveo tzv. olakšice za spoljne udare (Exoge-nous Shocks Facility – ESF). • Ovo su kratkoročne olakšice i namenjene su za finansiranje privremenih platnobilansnih neravnoteža siroma-šnih zemalja usled iznenadnih spoljnih udara (šokova). Pod spoljnim udarima se podrazumevaju iznenadne promene cena berzanskih proizvoda, uključujući i cene nafte i hrane, prirodne katastrofe, kao i sukobi i krize u susednim zemljama, koji umanju trgovinu. Ova sredstva mogu da koriste zemlje koje su se kvalifikovale za korišćenje PRGF olakšica, ali koje ih trenutno ne koriste. • Zemlja sada može da za svaki spoljni šok povuče sredstva u visini do 50% od kvote, koja se koriste kao prva pomoć u slučaju poremećaja u okruženju. Ova komponenta povlačenja sredstava označava se kao kompone-nta brzog pristupa (rapid-access component).

11. SREDSTSVA MMF-a

12. Za odobravanje kredita, Fond, pored svojih sredstava, zajmi sre-dstva iz privatnih izvora. • MMF je uglavnom pozajmljivao sredstva iz zvaničnih izvora, kao što su vlade i centralne banke, odnosno od Banke za međunarodna poravnanja, mada Statut dozvoljava mogućnost pozajmljivanja i iz privatnih resursa. • Fond dodatna sredstva obezbe-đuje preko Opšteg sporazuma o pozajmljivanju (General Arrange-ments to Borrow - GAB) se kao komponenta brzog pristupa (rapid-access component). • GAB je kao izvor formiran 1962. godine, a do sada je deset puta obnavljan i proširivan. Poslednji put je obnovljen novembra 2007. godine na period od pet godina , sa početkom u decembru 2008. godine.

13. Posle meksičke finansijske krize iz 1994. godine i saznanja da su potrebni znatno jači finansijski resursi da bi se sprečila buduća fina-nsijska kriza, učesnici samita G7 u Halifaksu su uputili poziv zemlja-ma članicama grupe G10 da uspostave finansijske aranžmane kojima bi se udvostučila sredstva u okviru GAB sporazuma. I • zvršni odbor MMF-a je, prema ovim sugestijama, 27. januara 1997. godine doneo odluku o formiranju Novog aranžmana o zaduživanju (New Arrangement to Borrow). • Ova odluka se zasnivala na dogovoru sa 25 potencijalnih učesnika u NAB o uslovima pod kojima bi oni bili spremni da daju zajmove Fondu kada se ukaže potreba za dopunskim izvorima. • Zajedno sa 17 mlrd. SPV sredstvima na koje je mogao da računa u okviru GAB, MMF je krajem 2009. godine imao na raspolaganju 51 mlrd. SPV (preko 70 mlrd. dolara) za dopunu svojih redovnih resursa.

14. Posle samita zemalja grupe G20, koji je održan 2. aprila 2009. u Londonu, MMF je uspeo da prikupi dodatna sredstva neophodna za pomoć zemljama koje se bore sa tekućom ekonomskom krizom. • Ranije smo videli da je na tom samitu preporučeno da se sredstva MMF-a tripliraju u odnosu na postojeći nivo i to tako što bi se odmah obezbedilo dodatnih 250 mlrd. dolara. • Ova sredstva bi se kasnije uključila u program NAB, čime bi MMF raspolagao sa 500 mlrd. dolara sredstava. • Ranije je zemlja mogla da se zaduži kod MMF-a u okviru kreditnih tranši do 100% od kvota, a sada je taj iznos povećan na 200% od kvote u toku jedne godine. • Nove kreditne mogućnosti MMF-a za korišćenje kredita pod koncesionim uslovima su omogućile članicama da se svake godine zaduže kumulativno do 300% od kvote. Sada je taj iznos povećan na 600% od kvote.

15. Posle samita zemalja grupe G20, koji je održan 2. aprila 2009. u Londonu, MMF je uspeo da prikupi dodatna sredstva neophodna za pomoć zemljama koje se bore sa tekućom ekonomskom krizom. • Ranije smo videli da je na tom samitu preporučeno da se sredstva MMF-a tripliraju u odnosu na postojeći nivo i to tako što bi se odmah obezbedilo dodatnih 250 mlrd. dolara. • Ova sredstva bi se kasnije uključila u program NAB, čime bi MMF raspolagao sa 500 mlrd. dolara sredstava. • Ranije je zemlja mogla da se zaduži kod MMF-a u okviru kreditnih tranši do 100% od kvota, a sada je taj iznos povećan na 200% od kvote u toku jedne godine. • Nove kreditne mogućnosti MMF-a za korišćenje kredita pod koncesionim uslovima su omogućile članicama da se svake godine zaduže kumulativno do 300% od kvote. Sada je taj iznos povećan na 600% od kvote.

16. USLOVLJENOST KORIŠĆENJA SREDSTSVA MMF-a

17. Dužnički problemi koji su zapljusnuli zemlje u razvoju početkom 1980-ih godina nametnuli su MMF-u nove zadatke. • Zapravo, on se odmah angažovao u reprogramiranju i refinansiranju dugova nera-zvijenog sveta. Kreditne infuzije Fonda sada su bile povezane sa ni-zom uslova koje je Fond postavljao zemljama koje pozajmljuju sre-dstva. Oni su se uglavnom odnosili na smanjivanje javne potrošnje i sprovođenje restriktivne monetarne politike radi smanjivanja agregatne tražnje. Sledeća područja na kojima se tražilo „zatezanje“ su plate i penzije u cilju smanjivanja pritisaka na rast domaćih cena i uvoza. • Ograničavanje rasta plata u javnom sektoru i budžetskih transfera za isplatu penzija trebalo je da suzbije rast agregatne tražnje i oslobodi robne potencijale za izvoz. • Ovakva politka Fonda pretvorila se u praksu uslovljavanja, koja je neretko kritikovana u svetskoj literaturi.

18. Uslovljavanje ustvari služi kao garancija da će zemlja moći da vrati kredit MMF-u. Uslovljenost se javlja u dva vida: • (1) prethodna uslovljenost (ex ante conditionality) predstavlja grupu rigoroznih kriterijuma koje zemlja treba da ispuni da bi se kvalifikovala za kori-šćenje kredita; • (2) naknadna uslovljenost (ex post conditionality) predstavlja nadgledanje primene mere nakon povlačenja kredita. U drugom slučaju zemlja mora u pismu o namerama da prethodno obavesti Fond koju politiku će sprovoditi i koje mere će preduzeti da postigne makroekonomsku stabilnost privrede i održivost platnog bilansa. • MMF očekuje da zemlja pokaže napredak u sprovođenju dogovorenih mera ekonomske politike tako što često definiše tzv. kriterijume izvršenja (quantitative per-formance criteria - QPCs), koji se odnose na makroekonomske para-metre kao što su monetarni i kreditni agregati, budžetska ravnoteža, međunarodne rezerve ili spoljna zaduženost.

19. U programu se, na primer, može precizno utvrditi maksimalni iznos neto domaće aktive centralne banke, maksimalni iznos budžetskog deficita ili minimalni iznos neto međunarodnih rezervi. • U grupu strukturnih kriterijuma (structural performance criteria) spadaju: reforma sistema socijalnog i zdravstvenog osiguranja, restrukturiranje glavnih sektora privrede kao što je npr. energetika, smanjivanje javne potrošnje (restrukturiranje javnog sektora). • Najčešća primedba na praksu uslovljavanja MMF-a bila je da ova institucija ne vodi računa o razvojnim ciljevima zemalja. • Pod uticajem ovih kritika i rastućih potreba zemalja, MMF je vremenom ublažio svoje zahteve prema zemljama koje koriste njegove kredite i počeo da se bavi odobravanjem srednjoročnih kredita za otklanjanje strukt-rnih neusklađenosti privrede. • Ovi krediti su olakšavli strukturne promene privrede zemalja u razvoju. • Kredite za ovu namenu ranije isključivo odobravala Svetska banka.

20. Zahvaljujući porastu kreditnog potencijala MMF-a, kao i uvođenju različitih vidova kreditiranja, MMF je postao jedan od ključnih fa-ktora stabilizacije finansijskih poremećaja u svetu. • Zajmovi MMF-a se iskazuju u SPV. Naknada za korišćenje kredita varira u zavisnosti od vrste kreditnih linija, a utvrđuje se prema dužini zajma i visine tržišne kamatne stope koja služi kao reper.