270 likes | 439 Views
I Određenje i predmet menadžmenta. dr Milan Radosavljević. 1. ODREĐENJE MENADŽMENTA. Različita određenja u Zapadnoj literaturi: M.P.Folet – “umetnost ostvarenja ciljeva preko drugih ljudi” Fajol – tvorac univerzalnog menadžmenta
E N D
I Određenje i predmet menadžmenta dr Milan Radosavljević
1. ODREĐENJE MENADŽMENTA • Različita određenja u Zapadnoj literaturi: • M.P.Folet – “umetnost ostvarenja ciljeva preko drugih ljudi” • Fajol – tvorac univerzalnog menadžmenta • Draker –treba razlikovati vlasnika od menadžera (boss≠manager) • Menadžment je nauka o upravljanju resursima – planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola ljudskih, materijalnih, finansijskih, informacionih i drugih resursa. • Man + Age = čovek od iskustva • Nalazi se svuda, od bolnice do frizerskog salona... • Menadžment je: • nauka • veština • teorija • praksa • Ljudi koji se bave menadžmentom – menadžeri. • Oni se stvaraju – oni se ne rađaju.
Zbog čega je potreban menadžment Menadžment nastaje kada su ljudi počeli da se druže i zajedno obavljaju pojedine aktivnosti. Tada se javila potreba da neko od njih koordinira tj. Usmerava zajednički rad. Zajednički rad je osnovni uzrok nastanka menadžmenta. On je neophodan i zbog ekonomske celishodnosti – efikasniji je i efektivniji od individualnog. Aristotel – “efekat zajedničkog rada je uvek veći od prostog zbira parcijalnih radova”. Efekat zajedničkog rada najviše zavisi od njegovog usmeravanja – to je posao menadžera. Organizacija – to su ljudi, može bez ostalog (mašina, zgrade, opreme...) Menadžer – upravlja ostvarenjem misije organizacije, određuje ciljeve i način kako da se ostvare.
Zadaci i poslovi menadžmenta Menadžment – profesija (zanat, veština) koja obezbeđuje opstanak, rast i razvoj organizacije, kroz ostvarenje misije. Menadžment i zaposleni zajedno rade na ovom obezbeđenju (organizovanje i operacionalizovanje). Složena profesija - 50% aktivnosti top menadžmenta traje kraće od 9 minuta, a samo 10% prelazi 1 sat. Walter Kitchel (“Fortune”) - Managers areworkaholic’s – 60-80 radnih časova nedeljno Menadžeri treba što više da rade u okruženju, što manje interno
Poslovi menadžmenta u zavisnosti od hijerarhije • Razlike se ispoljavaju u 4 glavne aktivnosti: • U vremenskom okviru – top-menadžment dugoročno, niži kratkoročno • U načinu obavljanja aktivnosti po funkcijama – top menadžment planira i organizuje, niži usmerava i kontroliše • U organizacionoj odgovornosti – top-menadžment izrađuje planove • U posedovanju odgovarajućih znanja i veština – tehničkoj (niži), ljudskoj (svi nivoi) i konceptulanoj komponenti (top menadžment).
2. PREDMET Efikasnost i efektivnost Efikasnost – zahtev da se ostvare efekti uz minimalna ulaganja tj. Da se odabrani poslovi što bolje obave. Postoje 3 tipa efikasnosti: • Poslovna – izvršiti zadatke uz što manje troškove, • Alokativna – resurse na makro nivou locirati na društvu neophodne segmente • Distributivna – distribuirati proizvode pod najpovoljnijim uslovima Efektivnost – znači izbor pravih ciljeva i nastojanje da se ti ciljevi max realizuju. Efektivan je onaj ko radi prave stvari, tj. ko je odabrao pravo područje rada. Veći procenat ostvarenja ciljeva = veći stepen efektivnosti.
Međuzavisnost efikasnosti i efektivnosti • Međusobno se prožimaju. Njihovo razgraničenje složeno. • Sistem može biti efikasan, ali neefektivan (proizvodi jeftinu i kvalitetnu robu, koja nikome ne treba). • Sistem može biti efektivan, ali neefikasan (rade se prave stvari, ali uz velike troškove, pa se roba ne može prodati). • Savremeni menadžment mora raditi prave stvari na pravi način
Odnos menadžmenta i drugih pojmova
1. ODNOS MENADŽMENTA I RUKOVOĐENJA Nije svaki menadžer uvek rukovodilac, tj. nije svaki rukovodilac istovemeno i menadžer. Menadžment ima sva ovlašćenja za upravljanje ljudima, procesima i resursima, pa je u njegovo funkciji donošenje ciljeva, interesnih odluka, odluke o razvoju i sl. Znači vezan je za vrh hijerarhijske piramide. Rukovođenje je niža hijerarhijska funkcija od menadžmenta. Na srednjem i nižem nivou hijerarhijske organizacije imamo rukovodioce, a ne menadžere. Rukovođenje je vezano za donošenje operativnih, dnevnih i tekućih odluka. Jedan menadžer istovremeno može biti rukovodilac, npr u maloj kompaniji. Najčešće, u velikim kompanijama, ovo nije slučaj. Menadžer – dirigent i kompozitor, rukovodilac – dobija note i po istima postupa. Menadžer – pri odlučivanju, misli na budućnost i perspektivu kompanije. Rukovodilac – ne razmišlja o ovome.
2. ODNOS MENADŽMENTA I ORGANIZACIJE Menadžment je sistem u kome organizacija predstavlja jedan njegov deo, tj. podsistem. Po kibernetskim principima, deo je važan, ali je celina mnogo važnija. Organizacija je rezultat menadžerskog rada, predviđanja i vizionarstva. Menadžment je stalna i stabilna funkcija privatnog vlasništva, koja se ne menja, a organizacija nije obavezna i propisana, već se menja onako kako to menadžeru odgovara. U YU – organizacija bila sistem, a menadžment podsistem. Organizacione forme bile propisane, organizacija po Zakonu o udruženom radu bila fiksna i nepromeljiva. Sistemi u kojima je menadžment sistem, a organizacija podsistem imaju veću ekonomsku efikasnost od suprotnih rešenja.
3. ODNOS MENADŽMENTA I (POSLO)VOĐENJA • Karakteristike ova dva pojma su sledeće: • Menadžment je svojstven organizaciji. Poslovođenje je izvedeno iz predvodništva u životinjskom svetu; • Menadžment se zasniva na vlasti čoveka nad čovekom, a poslovođenje se zasniva na istom statusu ljudi u organizaciji; • Menadžment je vladavina nad ljudima, stvarima i tehničko-tehnološkim procesima, a poslovođenje je vladavina tehničko-tehnološkim procesima, a veoma malo ljudima; • Menadžment je modalitet rukovođenja, izveden je iz rukovođenja kao klasne fukcije (profesije) i predstavlja viši nivo kvaliteta u vođenju organizacije. • Zajedničko ovim pojmovima je sledeće: • Obe funkcije proizilaze iz vlasništva nad sredstvima za proizvodnju – menadžment je karakterističan za privatno, državno ili mešano vlasništvo, a poslovođenje je vezano za društvenu ili zajedničku svojinu. • Rukovođenje i poslovođenje imaju istovetne ciljeve – povećanje proizvodne moći rada i efikasnosti organizacije.
4. ODNOS MENADŽMENTA I PREDUZETNIŠTVA • XIX vek – industrijska revolucija, XX vek – menadžerska, XIX – preduzetnička revolucija. • Razlike između menadžmenta i preduzetništva su u sledećem: • Preduzetništvo prethodi menadžmentu • Preduzetništvo je izvorna funkcija – eliminiše delegiranje. Menadžment nastaje delegiranjem upravljanja od strane preduzetnika. • Svaki preduzetnik može da bude i menadžer, ali svaki menadžer ne može biti preduzetnik. • Preduzentišvo je vezano za vlasništvo, a menadžment za upravljanje tuđim kapitalom. • Preduzetnička delatnost ima svoje zakonitosti – kreativni koncepti itd. • Preduzetnik deluje pre nego što razmisli o detaljima, pa je preduzetništvo vezano za rizik, neizvesnost i sl. • Izvori su im različiti – američki preduzetnici dolaze uglavnom iz porodica koje su sklone kontrolisanom riziku. • Preduzetnik traži menadžera.
PREDVODNIŠTVO • PRVI PRIMITIVNI OBLIK USMERAVANJA ZAJEDNIČKOG RADA KOJI JE PREUZET IZ ŽIVOTINJSKOG SVETA. • PREDVODNIŠTVO U ŽIVOTINJSKOM SVETU JE REZULTAT PRIRODE, TJ. UGRAĐENOG GENETIČKOG KODA KOD ŽIVOTINJA. • PRVA PRIMENA PREDVOD. JE OSTVARENA U LOVAČ. SKUPINAMA. TADA JE UTVRĐENO DA SU LOVCI BILI EFIKASNIJI KADA SU U LOV IŠLI GRUPNO, A JOŠ USPEŠNIJI UKOLIKO SU LOVILI PO ZAMISLI NAJVEŠTIJEG LOVCA. • VOĐA LOVAČKE SKUPINE I PONAŠANJE POJEDINACA JE IMITACIJA PREDVODNIKA U ŽIVOTINJSKOM SVETU.
DRUGI ASPEKT PREDVODNIŠTVA JE U RODOVIMA, BRATSTVIMA, PLEMENIMA I KONFEDERACIJAMA PLEMENA. • OVAJ MODALITET SE NADOGRAĐIVAO DA BI U RAZVIJENIJOJ FAZI NASTALA POTREBA ZA INSTITUCIJAMA, KAO ŠTO SU RODOVSKE I PLEMENSKE SKUPŠTINE. • ZA PREDVODNIŠTVO SE MOŽE REĆI DA JE BIO PRIMITIVAN, ALI DEMOKRATIČAN NAČIN USMERAVANJA. • NAVEDENO UKAZUJE DA SU PRVE KLICE PROFESIONALIZACIJE USMERAVANJA NASTALE U LOVAČKIM SKUPINAMA.
VOĐENJE • DRUGI EVOLUTIVNI KORAK U PROFESIONALIZACIJI USMERAVANJA JE VOĐENJE, KOJE JE NASTALO NA TEMELJIMA PREDVODNIŠTVA. • OVAJ MODALITET JE NASTAO U ROBOVLASNIŠTVU I RAZVIJAO SE DO KRAJA FEUDALIZMA. • U VOĐENJU VLASNIK DAJE PROGRAMSKU POSTAVKU, DOK U GRUPI VEŠTIJIH ROBOVA, NALAZI VISPRENIJE KOJI TREBA DA RADE NA REALIZACIJI PROGRAMSKIH POSTAVKI. • ZADATAK VILIKUSA JE BIO DA ZA SVOG GAZDU OSTVARI ŠTO VEĆU KORIST, GONEĆI DRUGE ROBOVE. • U OSTVARIVANJU CILJEVA, VILIKUS SE KORISTIO FIZIČKOM PRISILOM.
U FEUDALIZMU JE I DALJE POSTOJALO VOĐENJE, ALI JE ONO PROMENILO FORMU. • ŠPANI NE KORISTE FIZIČKU PRISILU, VEĆ INTELIGENTNIJE NAČINE UPRAVLJANJA KMETOVIMA, ŠTO JE DOVELO DO VEĆE USPEŠNOSTI U UPRAVLJANJU ZAJEDNIČKIM RADOM. • IZ OVOGA SE MOŽE IZVESTI KRUCIJALNI ZAKLJUČAK, A TO JE DA DEMOKRATIJA I USPEŠNOST STOJE U UPRAVNOJ PROPORCIJI.
PREDUZETNIŠTVO • PREDUZETNIŠTVO JE TREĆA EVOLUTIVNA FAZA U PROFESIONALIZACIJI UPRAVLJANJA, O KOJOJ SE MALO GOVORI. • SUŠTINA: PRVOBITNI PREDUZETNICI (FARMERI, ZANATLIJE, TRGOVCI) SU SAMI DONOSILI SVE ODLUKE, A POTOM IH REALIZOVALI. • U RAZVIJENIJOJ FAZI, PREDUZETNICI SU SE POSVETILI ISKLJUČIVO DONOŠENJU ODLUKE, A NJIHOVA REALIZACIJA JE POVERAVANA DRUGIM ČLANOVIMA. • OVA PROMENA JE DOVELA DO VEĆEG KVALITETA. • PREDUZETNIŠTVO JE UNAPREDILO KASNU FAZU FEUDALIZMA, ŠTO JE OMOGUĆILO PRELAZAK U KAPITALIZAM.
KONCEPT MENADŽMENTA • PREDUZETNICI (VLASNICI) PRIBEGAVAJU TRIKU I U CILJU OBEZBEĐENJA OPSTANKA, TRAŽE LJUDE KOJI RASPOLAŽU SPECIJALNIM ZNANJIMA O UPRAVLJANJU. • VLASNICI – MENADŽERIMA POVERAVAJU PRAVO UPRAVLJANJA NJIHOVOM IMOVINOM, A ZA SEBE ZADRŽAVAJU RASPODELU OSTVARENIH EFEKATA. • TAKO JE NASTALA NOVA PROFESIJA MENADŽERA, ODNOSNO MENADŽMENT KAO NAUKA. • U RAZVIJENIJOJ FAZI, VLASNICI POVERAVAJU MENADŽERIMA I POSLOVE RASPOREĐIVANJA EFEKATA, A ZA SEBE ZADRŽAVAJU SAMO PRAVO SMENJIVANJA I POSTAVLJANJA MENADŽERA.
MENADŽERI SU I SAMI NAJAMNI RADNICI. • BORBA ZA VEĆU USPEŠNOST, JE UTICALA NA OSPOSOBLJAVANJE ODNOSNO ŠKOLOVANJE MENADŽERA. • OTVORENE SU VISOKE POSLOVNE ŠKOLE NA KOJIMA SE ŠKOLUJU BUDUĆI MENADŽERI. • MENADŽMENT PROFESIJA JE POSTALA ZANAT. • NO OVIM PROCES PROFESIONALIZACIJE NIJE BIO ZAVRŠEN I KAO TAKAV NEĆE NIKAD BITI ZAVRŠEN. NASTAO JE INOVACIONI MENADŽMENT.
KREATIVNO INOVACIONI MENADŽMENT SE BAZIRA NA INOVACIJAMA, INFORMACIJAMA I IDEJAMA. • ON NASTOJI DA STVORI INOVACIONU ORGANIZACIJU, A TO JE: DECENTRALIZOVANA ORG. KOJA FUNKCIONIŠE NA PRINCIPIMA »KREATIVNOG HAOSA« • INOVACIONI MENADŽMENT JE PO PRAVILU LIDER PO USPEŠNOSTI.
NAUČNI MENADŽMENT JE SLEDEĆI RAZVOJNI MODELITET UPRAVLJANJA. • U OVOM MODALITETU SE POKAZUJU TRI KLJUČNE STVARI: • DA JE ZNANJE TJ. INTELEKTUALNI KAPITAL DANAS NAJVAŽNIJI RESURS. • DA MENADŽERI I SAMI MORAJU BITI LJUDI ZNANJA. • DA SVI RADNICI MORAJU BITI ZNALCI, ODNOSNO »NAUČNICI« • TAKO SE DOŠLO DO ŠAMPIONSKOG MENADŽMENTA, KAO NAJVIŠI NIVO RAZVIJENOSTI NAUKE I PRAKSE MENADŽMENTA.
ŠAMPIONI MENADŽMENTA SU NAJBOLJI. • MEĐUTIM, I U GRUPI ŠAMPIONA POSTOJE DVE OSNOVNE GRADACIJE I TO: MAJSTORI I MAESTRI MENADŽMENTA. • MAJSTORI: SU VISOKI PROFESIONALCI KOJI U SVOJSTVU VELIKOG UČITELJA UPRAVLJA LJUDSKIM RESURSIMA. ONI STVARAJU KVALITETNU VIZIJU, KREATIVNU TENZIJU, POSVEĆENI SU PROFESIONALIZMU, KORISTE PODSVEST I SPAJAJU NAUKU I VEŠTINU SA RAZUMOM I INTUICIJOM.
MAESTRO: NAJVIŠI NIVO ŠAMPIONSKOG MENADŽMENTA. TO SU NAJBOLJI MEĐU NAJBOLJIMA, ODNOSNO ONAJ KOJI UČI MAJSTORE. MAESTRI PORED MAJSTORSKE OSNOVE U SVOM RADU DODAJU: KREATIVNOST, INVENTIVNOST I INOVATIVNOST, VRHUNSKU OBUČENOST, GENIJALNOST, NAUČNOST. MAESTRI SU: KONCETRISANI, DOBROG SU ZDRAVLJA I DOBRE KONDICIJE.
NAUČNI MENADŽMENT NASTOJI DA PORED ZNANJA KORISTI SAVR. TEHNOLOGIJE, KAO ALATKE, DA BI POVEĆAO USPEŠNOST. • U PRIMENI SU: • HOLISTIČKO SISTEMSKA TEHNOLOGIJA: • KVANTITATIVNO KVALITATIVNE METODE I TEHNIKE: • TEHNIKE TOTALNOG KVALITETA. • BRAINSTORMING: • REINŽENJERING (REORGANIZACIJA): • BENCHMARKING • OVE TEHNOLOGIJE SU SE POKAZALE POSEBNO DELOTVORNIM UVOĐENJEM INFORMATIKE.
PROFESIONALIZACIJA UPRAVLJANJA ZAJEDNIČKIM RADOM JE ZAKONITOST OD NASTANKA ČOVEKA DO DANAŠNJIH DANA. • PROFESIONALIZACIJA MENADŽMENTA JE POZITIVNO UTICALA NA SVE SEGMENTE PRIVREDE I DRUŠTVA. • PROFESIONALIZACIJA I PRINUDA SU U OBRNUTOJ PROPORCIJI. • RAZVIJENIJI MODALITETI USMERAVANJA ZAJEDNIČKIM RADOM PO PRAVILU NASTAJU U RAZVIJENIM ZEMLJAMA. • PROFESIONALIZACIJA JE USLOV USPEŠNOSTI, A USPEŠNOST DIREKTNO UTIČE NA RAZVIJENOST ZEMALJA, ŠTO DOVODI DO DUŽEG ŽIVOTNOG VEKA I BOLJEG KVALITETA ŽIVOTA.
SVAKI NOVI MODALITET PROFESIONALIZACIJE JE BIO EFIKASNIJI OD PRETHODNOG, ALI JE IMAO I KRAĆI ŽIVOTNI VEK OD PRETHODNOG. • PROFESIONALIZOVAN MENADŽMENT ZA SVOJ REZULTAT IMA VEĆI NIVO DEMOKRATIJE. • ZAKONITOST JE DA PROFESIONALIZOVAN MENADŽMENT PO PRAVILU DOVODI DO PROFESIONALIZACIJE SVIH NIVOA U ORGANIZACIJI, ALI I SVIH SEGMENATA DRUŠTVA. • PROFESIONALIZACIJA NEĆE NIKADA DOSTIĆI SAVRŠENSTVO. • MENADŽMENT JE DANAS KONCEPT SA NAJVIŠIM NIVOOM PROFESIONALIZACIJE, ALI SA BROJNIM VARIJANTAMA.