Studentski standard u Srbiji analiza stanja po visokoškolskim centrima

1. Studentski standard u Srbiji analiza stanja po visokoškolskim centrima Milan Popović

2. Studentski centri • CENE I KVALITET Kako rešenje o cenama smeštaja i ishrane u studentskim centrima donosi Ministarstvo, cene su iste na teririji cele Srbije i za smeštaj variraju od 700 do 1700 dinara zavisno od kategorije smeštaja dok svi budžetski studenti u studentskim restoranima širom zemlje plaćaju doručak 31, ručak 55 a večeru 46 dinara. Značajno pobojšanje ishrane studenata desilo se ove godine – odlukom Ministarstva posle 20 godina promenjen je pravilnik o ishrani čime su povećane porcije za 20-30% a novi meni je proširen na 357 jela.

3. Studentski centri

4. Studentski centri • SC Beograd (14 domova sa preko 10000 mesta i 14 restorana koji dnevno isporuče i do 50000 obroka) • preko 60% smeštajnih kapaciteta čine mesta prve kategorije • I pored drastičnog povećanja broja studenata u Beogradu, poslednji dom izgrađen 1978. godine • dom “Mika Mitrović” jedini kompletno prilagođen studentima sa hendikepom (162 mesta)

5. Studentski centri • SC Novi Sad (8 domova u Novom Sadu sa 2713 mesta i po jedan dom u Zrenjaninu i Somboru sa 203 odnosno 143 mesta; 3 studentska restorana isporuče dnevno oko 9000 obroka) • malo ispod 60% čine mesta prve kategorije • Studenti sa posebnim potrebama imajunaraspolaganju 17 soba koje su u okviru jednog doma adaptirane tako da ih mogu koristiti studenti koji se kreću uz pomoć invalidskih kolica.

6. Studentski centri • SC Niš (938 mesta u 4 paviljona, trenutno u izgradnji još jedan kapaciteta oko 450 mesta) • Na konkursu se svake godine prijavi oko 1300 studenata • Od 2010. godine dve sobe paviljona III adaptirane za studente u kolicima

7. Studentski centri • SC Subotica (765 mesta u dva doma za čije korišćenje konkuriše do 1000 studenata, sc poseduje dva restorana ukupnog kapaciteta 350 mesta) - Nema smeštajnih kapaciteta namenjenih studentima sa hendikepom

8. Studentski centri • SC Kragujevac (tri paviljona ukupnog kapaciteta 602 mesta na koja svake godine konkuriše oko 850 sudenata, u okviru studentskog centra posluju četiri restorana) • U domovima ne postoje smeštajni kapaciteti prilagođeni studentima sa hendikepom

9. Studentski centri • SC Bor (309 mesta u jednom domu, takodje u okviu centra posluje jedan studentski restoran) • SC Užice (112 mesta u okviru četiri paviljona za koja godišnje konkuriše oko 150 studenata, jedan restoran koji isporuči 1000 obroka dnevno) • SC Čačak (200 mesta za koja svake godine konkuriše između 300 i 350 studenata, u planu izgradnja još jednog paviljona) • SC Novi Pazar – u izgradnji, treblo bi da svoje prve stanare dobije još ove godine.

13. Zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata • ZZZS za sada imaju gradovi Beograd, Novi Sad i Niš dok je u Kragujevcu Služba za zdravstvenu zaštitu studenata u procesu prerastanja u ZZZS. • U ostalim univerzitetskim centrima postoje Službe za zdravstvenu zaštitu studenata. • Više od 50% delatnosti svih zavoda čine programi preventivne zdravstvene zaštite (sistematski pregledi studenata okom prve i treće godine studiranja, zdravstveni pregledi pre useljenja u studentske domove, savetovališni rad, kontrolu vakcinacije i revakcinacije, praćenje epidemiološke situacije, zdravstveno - vaspitnu delatnost) • Osnovni problem studenata se ogleda u nepostojanju mehanizama kojima bi MPN i sami studenti mogli da utiču na rad ZZZS.

14. Asistivne tehnologije • Odgovori na anketne obrasce prosleđene lokalnim samoupravama su pokazali da svi ili gotovo svi gradovi koji su sedišta visoko-školskih i samostalnih visokoškolskih ustanova imaju: • oborene ivičnjake • parking mesta za osobe sa invaliditetom • rampe i liftove za lakši pristup javnim objektima • zvučnu saobraćajnu ignalizaciju • oznake za orjentaciju u zgradama javnih ustanova

15. Zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata • ZZZS za sada imaju gradovi Beograd, Novi Sad i Niš dok je u Kragujevcu Služba za zdravstvenu zaštitu studenata u procesu prerastanja u ZZZS. • U ostalim univerzitetskim centrima postoje Službe za zdravstvenu zaštitu studenata. • Više od 50% delatnosti svih zavoda čine programi preventivne zdravstvene zaštite (sistematski pregledi studenata okom prve i treće godine studiranja, zdravstveni pregledi pre useljenja u studentske domove, savetovališni rad, kontrolu vakcinacije i revakcinacije, praćenje epidemiološke situacije, zdravstveno - vaspitnu delatnost) • Osnovni problem studenata se ogleda u nepostojanju mehanizama kojima bi MPN i sami studenti mogli da utiču na rad ZZZS.

16. Zaključak • Studentski centri, ako se uključe proširenja planirana u bližoj budućnosti, uglavnom zadovoljavaju potrebe studenata za smeštajem. Sa druge strane, očito je da ne postoje ili gotovo da ne postoje asistivne tehnologije u ovim ustanovama • Postoje značajne razlike u sredstvima koje lokalne samouprave izdvajaju za stipendiranje studenata • tamo gde se izdvajaju sredstva za stipendije, one se dodeljuju gotovo uvek najboljima dok se jako retko vodi računa o marginalizovanim grupama • Potrebno je bolje zakonski urediti poslovanje ZZZS i povećati transparentnost njihovog rada • Primetna je veća prisutnost asistativnih tehnologija na javnim površinama i u institucijama većih gradova. Takođe, VŠU i samostalne VŠU pokazuju napredak poslednjih godina u uvođenju ovih tehnologija

17. Zaključak HVALA NA PAŽNJI!