Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. .

1. Budžetski deficit i klimatske promene uSrbija: između ciljeva Evropske unije i nacionalnihprioriteta i mogućnosti Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014Doradjeno 28.5.2014..

2. Klimatskepromenenajveći izazov razvoju srpske ekonomije • Preko 70% struje u srbiji se dobija iz fosilnih goriva (dobijalo se) • Preko 40% ukupne primarne energije se uvozi u obliku tečnih fosilnih goriva (https://www.iea.org/stats/balancetable.asp?COUNTRY_CODE=RS) • Srbija je medju najintenzivnijim državama u svetu po karbonskom intenzitetu po glavi stanovnika • Preko 186000 dece potrebuje neki vid socijalne pomoći-oko 25 milijardi je odvojeno za davanja deci i pordici, oko 57milijardi za ukupna socijalna davanja • Preko 60% stanovnika je energetski siromašno, realno 100%stanovnika (uz minimalnu statističku grešku) • Ogromna državna pomoć za fosilni energetski sektor protivna obavezama priključenja EU, DAVI SRPSKU EKONOMIJU I DRUŠTVO

3. Eksternitroškovi-tajna i tajac • www.cekor.org/documents/pages/530_3.pdf • Eksterni troškovi se niti u jednoj državi energetske zajednice ne uračunavaju u cenu • Održavanje nemoguće cene struje u Srbiji po cenu ne podnošljivih budžetskih izdataka • Ovi troškovi su promenjiva veličina, odnosno imaju značajnu kontekstualnu vrednost • a)Ekološki, b)zdravstveni, c)socijalni, d)adaptivni, e)EKONOMSKISmatra se da su samo eksterni troškovi proizvodnje struje u Srbiji preko 13 cEUR/kwh • http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/2652179.PDF, page9 • A) smatra se da će za ispunjenje ekoloških standarda energetske zajenice biti potrebno od 640 do 710 miliona, odnosno oko 2,776 milijardi u scenariju zamene nekih termo centrala i ispunjenja IEDirektive a1) ali CAPEX mora da uzme u obzir istiskivanje drugih neophodnih investicija tu uzimamo u obzir situaciju sa državnim budžetom, osim toga CAPEX mora da uzme u obzir enormno duge rokove promene odnono otplate što trenutnu strukturu čini nemogućom

4. Eksterni troškovi i nacionalni budžet -EE u budžetu samo u 4 stavke ispod 100 miliona EUR i to ako se uzmu u obzir javni objekti i krediti SME -Lignit, spaljivanje lignita planirano u budžetu sa preko milijardu, ali ukupni dugovi nisu izraženi (već sada su daleko preko 3 milijarde) -Dug za struju gradjanstva i privrede, obaveze prema kreditorima i rezervisana sredstva -Ukupno je planirano oko 9 milijardi za kopove, nove termo objekte, i rekonstrukciju postojećih

5. Zdravstveni eksterni troškovi • Prema dobro utemeljenim medjunarodnim procenama preko 6 milijardi EUR godišnje Srbija gubi kroz zagadjenje od energetskog sektora • Kroz spaljivanje uglja u Termo centralama procenjeno da umire preko 2000 gradjana Srbije • Kolike su zdravstvene štete ako uzmemo u obzir rudarstvo, zagadjenja u gradovima zbog loše zimske energetske strukture • Preko 800000 domaćinstava spaljuje drvo i ugalj na loš i ne efikasaqn način u domačinstvima

6. Socijalno ekološki eksterni troškovi • Srbija je izuzetno osetljiva na klimatske ekscese i trajne promene • Dugoročno posmatrano srpska ekonomija i infrastruktura su neotporne na klimatske promene • Ne postoji obaveza strateške analize prilagodjenosti na klimatske promene sektora, programa i projekata • Nedostaje nacionalna analiza po sektorima i kumulativno o osetljivosti na klimatse ekscese i trajne promene • Nedostaje detaljna i multi sektorna strategija sa akcionim planovima

7. Uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo Srbije • Procenjuje se da je godišnja direkna šteta od POPLAVA oko 100 miliona EUR- indirektne nisu ni procenjivane • Kolika je direktna šteta ovogodišnjih pojava i KOLIKA je indirektna šteta (odnosno kolika će se šteta akumulirati na osnovu ove štete?) • 15000 bujičnih tokova i oko 1500 stalna pretnja • Poplave u Vojvodini su takodje stalna iminenta opasnost • Preko 3.5 miliona hektara je ugroženo erozijom • Jedna od najogoljenijih područja u čitavoj Evropi su Vojvodjanske plodne njive • Ne postoji detaljno i „sveže“ merenje zakišeljenosti zemljišta u Srbiji (ne adaptiranost srpske poljoprivrede)

8. Uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo Srbije • Struktura srpske poljoprivrede još više pogoduje eroziji • U isto vreme poljoprivreda je jedan od najvećih emitera u vodotokove- podzemne vode i GHG • Štete od šumskih požara od 2000-2009 oko 330miliona EUR, oko 16500ha uništeno

9. Infrastrukturna ne prilagođenost • Većina velikih gradova i naselja na rekama je izuzetno osetljiva na poplave • Veoma teška situacija oko regulacije podzemnih voda u Vojvodini • Ne postojanje opsežnih mera pošumljavanja • Energetska proizvodnja u srbiji doživljava svake godine izuzetno teške udarce zbog stalnog pritiska da se obaraju rekordi- gotovo svake godine imamo višemilionske štete (u EURima) od rušenja velikih bagera- glodara- rotirajućih kopača- plaćaju ih gradjani i budžet • Srpski saobraćajni koridori u mnogim delovima zemlje nisu prilagodjeni odnosno procenjeni na klimatske promene

10. Kontradiktorne politike • Energetska politika centralizovana, bazirana na fosilnim gorivima- uvozno ovisna • Bazirana na državnim garancijama za lignitske termo centrale (http://www.nama-database.org/index.php/Serbia) • Poljoprivredna politika- intenzivna, smanjenje zapošljavanja, velike emisije, erozija, goleti • Vodni tokovi zagadjenja, uništenje bio diverziteta, ne korištenje potencijala usluge bio diverziteta • Saobraćajna infrastruktura- većinom drumski saobraćaj, osetljiva na klimatske uticaje, ogromna zaduženja bez stvarne ekonomske isplativosti • Industrijska politika ne promoviše zelenu tranziciju odnosno razvoj u pravcu resursne- i energetske efikasnosti

11. Preporuke • Integrisana socijalna politika • zelena industrijska tranzicija, Energetski efikasni stambeni objekti (masivni program energetske efikasnosti) • Osnaživanje sektora energetske efikasnosti, • Decentralizacija i de karbonizacija energetike • Ukidanje državne pomoći u svim oblicima za lignitska postrojenja (prilagodjavanje IED nije izgovor) • Prelazak na organsku poljoprivredu, • Revizija menadžmenta voda (bio diverzitetne usluge, obnavljanje vlažnih staništa, de kolonizacija rećnih obala) • Pošumljavanje je jedini realan odogovor na problem • Uspostavljanje održive saobraćajne politike