Me đuzavisnost i dobici od trgovine

1. PRINCIPI EKONOMIJE Međuzavisnost i dobici od trgovine Visoka tehnološka škola strukovnih studija Šabac Prof. Dr. Miroslava Petrevska Marko Marković 5-30/2012 Šabac 2013 godina

2. Međuzavisnost i dobici od trgovine - Osnovna pitanja • Zašto se ljudi i nacije opredeljuju da budu ekonomski nezavisni? • Kako trgovina može doneti svima boljitak? • Šta je apsolutna prednost? • Šta je komparativna prednost? • Koliko su slični ovi koncepti? • A koliko su različiti?

3. Međuzavisnost • Sok od pomorandže uzgajane u Grčkoj • Kafa uzgajana u Brazilu • Kroasan od domaćeg brašna punjen kremom iz Italije • Vesti na TV-u proizvedenom u Kini • Odeća od Turskog pamuka šivenu u Arilju • Auto čiji se delovi proizvode u različitim zemljama

4. Međuzavisnost • Razlog ekonomske međuzavisnosti je objašnjen u jednom od deset principa ekonomije – trgovina svakog dovodi u bolji položaj • Svi imamo korist od sposobnosti da trgujemo međusobno • Trgovina omogućava da se specijalizujemo za ono što najbolje radimo i da koristimo raznovrsnija dobra i usluge

5. Primer jednostavne privrede Zamislimo da na svetu postoje samo dva dobra – krompir i meso i da postoje dvoje ljudi: • Zemljoradnik koji proizvodi krompir • Stočar koji proizvodi meso Svaki od njih želi da jede i meso i krompir!

6. Primer jednostavne privrede Bez međusobne trgovine ishrana im je jednolična: • Zemljoradnik jede samo krompir na razne načine – pečen, pire, pržen, kuvan, • Stočar jede samo meso na razne načine – pečeno, prženo, spremano na roštilju, kuvano, Očigledno je da bi im međusobna trgovina donela raznovrsnost. Lako se vidi da obojica mogu imati korist ukoliko se svaki od njih specijalizuje za oblast koju najbolje obavlja.

7. Primer jednostavne privrede Da li su očigledni dobici od trgovine ukoliko je jedna osoba bolja u proizvodnji svakog dobra?! • Šta ako je na primer stočar bolji u uzgajanju stoke i da je bolji u uzgajanju krompira od zemljoradnika? • Da li u ovom slučaju stočar i zemljoradnik treba da odaberu da ostanu samostalni? • Ima li razloga za međusobnu trgovinu?

8. Proizvodne mogućnosti zemljoradnika i stočara Tabela 1 prikazuje količinu vremena koja je potrebna svakoj osobi da proizvede 1 uncu* Tabela 1 * Unca = 28.35 grama

9. Granica proizvodnih mogućnosti zemljoradnika Slika 1 pokazuje kombinacije mesa i krompira koje može da proizvede zemljoradnik Slika 1

10. Granica proizvodnih mogućnosti stočara Slika 2 pokazuje kombinacije mesa i krompira koje može da proizvede stočar Slika 2

11. Specijalizacija i trgovina Ako zemljoradnik i stočar odluče da budu samostalni umesto da međusobno trguju onda svaki od njih ima potrošnju jednaku onom što proizvodi. U ovom slučaju granica proizvodnih mogućnosti je istovremeno i granica potrošačkih mogućnosti – sve kombinacije su obuhvaćene u slikama 1 i 2.

12. Specijalizacija i trgovina Kako trgovina proširuje skup potrošnih mogućnosti potrošnje Predložena trgovina između zemljoradnika i stočara nudi svakom od njih kombinaciju mesa i krompira koja bi bila neizvodljiva u odsustvu trgovine. Na slici 3, zemljoradnikova potrošnja je na kraju u tački A* umesto u tački A. Slika 3

13. Specijalizacija i trgovina Kako trgovina proširuje skup potrošnih mogućnosti potrošnje Stočareva potrošnja je na kraju u tački B* umesto u tački B. Slika 4

14. Dobici od trgovine Trgovina omogućava obojici da povećaju potrošnju i mesa i krompira. Tabela 2

15. Princip komparativne prednosti Predhodna objašnjenja trgovine su tačna ali se postavljaju sledeća pitanja: • Ako je stočar bolji u oba posla kako se zemljoradnik može specijalizovati u nečemu što najbolje obavlja? • Zemljoradnik ne obavlja ništa najbolje? • Ko proizvodi krompir uz manje troškova?

16. Apsolutna prednost Poređenje između proizvođača nekog dobra na osnovu njihove produktivnosti. • U našem primeru stočar ima apsolutnu prednost jer mu je potrebno manje inputa za proizvodnju oba dobra • Manja količina inputa = Manji troškovi proizvodnje

17. Oportunitetni trošak i komparativna prednost Postoji i drugi način da se razmotri trošak proizvodnje: • Umesto da upoređujemo inpute poredimo oportunitetni trošak U našem primeru • oba proizvođača proizvodnjom oba dobra smanjuju raspoloživo vreme za proizvodnju osnovnog dobra • Odriču se jedinica jednog dobra da bi proizveli jedinice drugog dobra

18. Oportunitetni trošak i komparativna prednost Tabela 3 prikazuje oportunitetne troškove oba proizvođača Tabela 3 • Zemljoradnik ima manji oportunitetni trošak proizvodnje krompira, ima komparativnu prednost u proizvodnji • Stočar ima manji oportunitetni trošak proizvodnje mesa, ima komparativnu prednost u proizvodnji

19. Zaključak • Trgovina svakog dovodi u bolji položaj jer omogućava ljudima da se specijalizuju za one aktivnosti u kojima imaju komparativnu prednost

20. Hvala na pažnji!