VEŠTINA PRIMENE ZNANJA O PTICAMA

1. D. Simić: Πάργα 15.9.2013. VEŠTINA PRIMENE ZNANJA O PTICAMA Praktikumzaornitologe V. Vasićvokivasic@bvcom.net Novi Sad, 14. decembra 2013. PRAKTIKUM – specijalistički vođeni nastavnitečaj primenjivanja prethodno naučene teorije [nem. Praktikum, iz novolatinskog prācticum, srednji rod odprācticus, praktikovan, obavljan].

2. Veštine: ORGANIZOVANJE RANIJE STEČENIH ZNANJA O PTICAMAI NJIHOVO PRIMENJIVANJE kroz: • postavljanjeirealizovanjeistraživačkihzadataka, i • pisanjenaučnihi stručnih radova, članaka, izveštajaistudija. TEORIJA U PRAKSI ali i TEORETIKA PRAKSE

3. 1.KRAJ NA POČETKU – postavljanjeornitološkihproblemaizadataka postavljanjecilja (kraj se vidinapočetku), upoznavanje / sagledavanje problema, rekognosciranjeterena, izbormetodaitehnika, saradniciipartneri, naučna istina, etička pitanja, ornitolog kao građanin, zadovoljstva i razočarenja.

4. Pre početka Ornitologniječovekkoji se bavipticama nego onaj koji se bavi ornitologijom. A kao zanimanje, ornitologija je stvaralačka i proizvodna aktivnost. Ornitolog otkriva skrivene istine o pticama. Posmatrač ptica razgleda “izložene” primerke i pravi lične/grupne liste zapisanih susreta sa pticama. Ornitologija seuči, ornitologse razvija. Ornitologija je u glavi, a ne u opremi ili na terenu. Ornitologu je potrebna prosečnapamet, natprosečnavrednoćaiusredseđenost. Ornitološki rezultati imaju vrednost samo ako predstavljaju osnovu za nastanak drugih opštih vrednosti.

5. POSTAVLJANJE CILJA(kraj se vidinapočetku) Moguće situacije za postavljanje ciljeva: Od ideja do ciljeva: Ostvarenost ideje, pretočene u ciljeve na početku, merilo je uspešnosti rada na kraju. Meta proučavanja je uvek postizanje rešenja nekog problema stručno-naučnim postupkom. • U projektu po pozivu, ciljevi su već postavljeni u projektnom zadatku ili Terms of Reference. • Imate mnogo beležaka o pticama koje želite da objavite. • Zanima vas jedna vrsta ili grupa koju želite da proučite. • Prijavljujete se na konkurs za finansiranje.

6. Određivanje/prepoznavanjeproblema • U projektu po pozivu, problem jeste već postavljen u projektnom zadatku ili Terms of Reference, ali ga morate shvatiti na isti način kao sastavljači poziva. • U prijavi na konkurs postavljate problem u oblasti zadatoj uslovima. Imajte u vidu da se u zaključcima i završnim preporukama mora videti da je problem rešen. Gomila beležaka o pticama s jednog područja jošnije naučno-stručna građa, sve dok nije u funkciji valorizacije diverziteta ili rešavanja nekog drugog problema nastalog usled nedostatka informacija. Za proučavanje jedne vrste/grupe odaberite onu za koju postoji problem razumevanja ekoloških ili zoogeografskih (ili nekih trećih) odlika. Problem koji proučavate treba uvek da bude postavljen u širi kontekst i da još nekog zanima.

7. Upoznavanje problema/teme • Problem kojiproučavate nije ostrvo usred okeana. • Pročitajte sve što su drugi pisali na tuinaslične teme. • Upoznajte sa svih strana područje na kome ćete raditi (klimatološki, geografski, etnološki, ekonomski, politički i dr). • Utvrdite koji su najsavremeniji pristupi rešavanju takvih stručnih problema. • Težiteizvrsnosti. Još nije kasno da odustanete, ako niste sigurni da ćete problem rešiti “na najbolji mogući način”.

8. PočetnicaAko možete da birate, izbegavajte teme : a opredelite se za one: za čiju realizaciju imate jasnu i izglednu radnu hipotezu; za koju imate pristup odgovarajućoj opremi; koja se obrađuje na terenima koji su vam pristupačni i poznati; za čiju realizaciju možete obezbediti podršku i finansije. • kojima se svi bave; • one kojima niko nije lud da se bavi; • one o kojima ne znate ništa; • čija realizacija traje u nedogled; • koje zahtevaju suviše skupa istraživanja; • za koje ne znate da li, osim vas, zanimaju bilo kog drugog;

9. Teren • Predeono i ekološko rekognosciranje terena u funkciji ostvarenja cilja proučavanja. • Mape. • Funkcionalne podele istraživanog područja. JosephinischeLandesaufnahme (1769–1772)

10. Provizorna funkcionalna podela istraživanog područja BelaCrkva:Krušavec 2010.

11. Telemetrija Metodeitehnike • Nemoguće je u svakom trenutku i na svakom mestu osmatrati svaku pojavu na svakoj ptici i pratiti odnose svih ptica međusobno i sa celokupnim okruženjem. Smišljene su metode kojima se uzorkuju ili ograničavaju posmatranja ili odabiraju procesi izolovanjem iz sredine (eksperiment). • Bira se metodologija koja omogućuje efikasno i ekonomično rešenje problema, a ne problem koji odgovara metodologiji. • Poželjna primena standardnih metoda i tehnika. • Originalni pristupi i inovacije moraju biti obrazloženi i precizno objašnjeni. DNK-hibridizacija

12. Saradniciipartneri • Radni tim projekta. “Prvo se raspitaj o saputnicima, pa se onda raspituj za put” (Avganska poslovica). • Biranje društva. • Podela poslova. • Slučajni partneri. • Nuđeno i iznuđeno ortaštvo i koautorstvo.

13. O naučnim istinama • Za razliku od religije, nauka stalno otkriva nove istine. • Napredak nauke dokazuje se jedino opovrgavanjem naučno dokazanih istina i njihovim zamenjivanjem novim naučnim istinama. • Naučna istina je predstava o prirodnoj stvarnosti konstruisana naučnim postupkom. • Međutim, sve naučne metode zasnovane su na uprošćavanju prirodnih procesa. Izbormetoda je selekcijanepotpunosti. • Veruje se da su prirodni zakoni nepromenljivi, a da se menja naučna slika o njima. • Onda se ornitologijakaonauka ne bavi istinama o pticama, nego otkrivanjem tihistina. • Po tome je napredak ornitologije usavršavanje naučnih postupakaza proučavanje ptica. • Mogu li postojati paralelne ili komplementarne istine? Bogorodica Retklifska, Bristol

16. Etička pitanja • Među ornitolozima nema takmičenja ali ima konkurencije. • Diskrecija i poslovna tajna nisu nemoralni dok traju istraživanja, pre objavljivanja rezultata. • Solidarnost ornitologa mimo nacionalnih, etničkih, verskih, rasnih, političkih i ostalih diferencijacija. • Problem principa noli nocere (ne naškoditipticama). • U najstrožijim režimima rezervata ptica, sve je zabranjeno osim ornitoloških istraživanja. • Ekološka etika u nekim slučajevima toleriše slabljenje ili gubitak jedinke, ukoliko se ne ugrožava populacija ili vrsta. • Koncept dobrobiti životinja ima jedinku kao prioritet.

17. Građanin ornitolog raspolaže znanjima i saznanjima koje ga obavezuju da i daju mu pravo da u ime ostalih građana učestvuje u donošenju odluka koje utiču na stanje prirode; traži promene načina korišćenja prirodnih vrednosti; zahteva obustavljanje aktivnosti koje ugrožavaju ptice. • širi svoja saznanja i obrazuje javnost; • obaveštava javnost o stanju diverziteta ptica i stepenu njegove proučenosti; • upozorava javnost na negativne procese;

18. Zadovoljstva (i razočarenja) • Iznenadnim pronalaskom / uzaludnim traganjem, • potvrdom / odbacivanjem pretpostavke, • nalaženjem / nenalaženjem rešenja zagonetke, • dobijanjem /nedobijanjem odgovora na pitanje, • lepotom i skladom, • avanturom duha i tela / suočavanjem s nedostatkom hrabrosti, snage, volje i upornosti, • uspehom stvaranja / izostankom kreativnosti, • završetkom rada / nesposobnošću da se dođe do kraja, • deljenjem s drugima / ljubomornim čuvanjem, • priznanjem / kritikom javnosti, • osećajem korisnosti / beskorisnosti...