Dileme pred kreatorima ekonomske politike

1. Dileme pred kreatorima ekonomske politike Diana Dragutinović

2. Osnovne teme • Uvezena kriza i kanali transmisije • Odgovori na prethodne krize • Reakcija na sadašnju krizu • Dileme pred kreatorima ekonomske politike u Srbiji • Kurs • Fiskalna politika • Monetarna politika • Zaključak

3. Kriza, sa zakašnjenjem, pogađa Region (Srbiju) • Efekti mogu biti pogoršani zbog: • Jaza između štednje i investicija, posebno u privatnom sektoru, što čini Region visoko zavisnim od stranog kapitala • Visok stepen evroizacije u većini zemalja čini fiskalnu politiku jedinim / ključnim kratkoročnim instrumentom ekonomske politike • Spoljne neravnoteže ograničavaju prostor za vođenje Keynesianskih fiskalnih podsticaja • Izgledi • Prilagođavanje realne ekonomije • Niži fiskalni prihodi zahtevaće i fiskalno prilagođavanje • Nema radikalnog sudden stop-a, ali će biti smanjen priliv kapitala, izvori finansiranja još uvek velike spoljne neravnoteže biće više skupi

4. Model rasta Srbije • Visokprilivkapitala – generator rasta! • Visok priliv kapitala uticao je uglavnom na rast potrošnje, a u manjoj meri rast investicija • Alokacija stranog kapitala bila je pristrasna prema manje produktivnim sektorima • Domaća i spoljna neravnoteže se pogoršavaju • Globalna finansijska kriza povećava osetljivost privrede

5. Finansijska kriza • Srbija je uvezlakrizu • Iako začeta u bankama SAD i Zapadne evrope, širi se • Zaražene su i nove tržišne privrede • Pad cena akcija širom sveta • Odliv kapitala • Pad cena roba • Recesija

6. Kriza, kanali transmisije • Finansijski sektor • Omogućio je kreditni bum, uprkos niske domaće štednje, pošto se zasniva na spoljnom finansiranju • Spoljna neravnoteža • Glavni izvorifinansiranja • Doznake • SDI • Privatni spoljni dug

7. Finansijski sektor • Promena vlasništva zajedno sa privatizacijom državnih banaka uticala je na povećanje kvaliteta sektora

8. Finansijski sektor • Prudencijalni indikatori su poboljšani • Profitna stopa je visoka

9. Finansijski sektor • Jak kreditni rast povećao je potrebe za refinansiranjem bankarskog sektora • Ekstenzivno davanje / uzimanje kredita u stranoj valuti

10. Spoljne neravnoteže • Spoljna neravnoteža se pogoršava, ranjivost raste • Spoljni dug privatnog sektora raste, dok dug javnog sektora pada

11. Spoljno finansiranje • U poslednjim godinama privatizacijai jak ekonomski rast privukao je SDI dok su i ostali prilivi kapitala pojačani

12. Spoljne neravnoteže / finansiranje • Izazov: • Finansiranjejoš uvek visokog deficita platnog bilansa, u uslovima sve oskudnijeg priliva kapitala (SDI i privatno pozajmljivanje) • Otežano refinansiranje (bankarskikrediti, ali takođe i direktno kreditiranje kompanija iz inostranstva) • Verovatan scenario: • niži deficit, • nema sudden stop-apriliva kapitala, ali značajno smanjen priliv

13. Prethodne krize i globalno upravljanje • 1982 - kriza duga u zemljama u razvoju • U ranim 90-im - tranzicija ka tržišnim krizama • Azijska finansijska kriza - 1996 / 1997 • Globalno upravljanje: MMF i svetska banka • Neoliberalna politika uslovljavanja

14. Odgovor na krizu • Deflatorna pristrasnost: pad javnih rashoda, smanjenje budžetskog deficita, visoka kamatna stopa, ciljanje inflacije umesto zaposlenosti • Privatizaciona pristrasnost: smanjenje uloge države, rast privanog sektora

15. Odgovor na tekuću krizu: razvijene zemlje • Socijalizacija (bankarskih gubitaka), ne privatizacija • Ignorisanje pravila fiskalne politike (uključujući i zlatnog pravila) • Naglasak na ulaganju u fizički, a ne humani kapital • Odstupanje od ciljanja inflacije, pad kamatnih stopa • Pripremljen paket fiskalnih stimulansa • Zahtev za novim Bretton Woods-om

16. Odgovor na tekuću krizu: nove tržišne ekonomije • Pripremljen paket fiskalnih stimulansa • Novi MMF program obezbeđenja kratkoročne likvidnosti u zemljama kojima je otrebno rapidno finansiranje • Postoji prostor za fiskalnu ekspanziju u mnogim zemljama; sa padom inflacije, neke CB imaju prostor za ekspanzivnu monetarnu politiku • Nemaju ništa protiv novog Bretton Woods-a

17. Odgovor na tekuću krizu: Srbija • Mnogo dilema • Opcije politike ograničene - poverenjem u kurs • Monetarne mere usmerene su na obezbeđenje devizne likvidnosti • Dopuštanje bankama da koriste FX rezerve • Ukidanje stope OR na novo zaduživanje iz inostranstva • Intervencije na FX tržištu da bi se obezbedila FX likvidnosti smanjila brzina prilagođavanja • Kamatna stopa i dalje visoka • Fiskalna politika • Smanjenje deficita (da li je dobro / realno) • Koordinirane akcije • IMF program • CI

18. Dilema 1: devizni kurs • Problem lender of last resort, kad su u pitanju devize • Ograničenost FX rezervi otežava ovu ulogu • Dilema: • Pustiti dinar da depresira da bi se smanjila spoljna neravnoteža i sačuvale FX rezerve za teža vremena • Ograničiti depresijaciju zbog uticaja na inflaciju i bilanse

19. Dilema 2: monetarna politika • Inflacija je visoka, a dinar depresira • Efekti pada ekonomske aktivnosti na inflaciju se još ne osećaju • Transmisija politike ograničena • Stanje na tržištu novca i očekivanja kad je u pitanju kurs čini aktivnu kamatnu stopu manje osetljivom u odnosu na referentnu • Devizni kurs je manje osetljiv na kretanje referentne kamatne stopezbog visoke averzije prema riziku • Dilema • Pad kamatne stope, anticipirajući recesiju, kreditnu krizu i pad inflacije • Rast kamatne stope da bi se borili sa begom kapitala i inflatornim implikacijama deviznog kursa

20. Dilema 3: fiskalna politika • Dilema • Oprezno smanjivati osetljivost / ranjivost i spoljnu neravnotežu,i čvrstom fiskalnom politikom podržati sve manje restriktinu monetarnu politiku • Agresivno podržati ekonomski oporavak ekspanzivnom fiskalnom politikom

21. Karakter fiskalne politike • Veliki broj mogućnosti, ali samo jedna je prava: • Procilična - u dobrim / lošim vremenima (nove tržišne privrede) • Kontraciklična - u dobrim / lošim vremenima (Čile) • Kombinacija • Procilična - u dobrim / kontaciklična u lošim vremenima – ekspanzivna fiskalna politika (Srbija, razvijene zemlje) • Kontraciklična - u dobrim / prociklična u lošim vremenima – restriktivna fiskalna politika

22. Fiskalna politika u Srbiji • Fiskalna politika – ekspanzivna: • prociklična u dobrim • Kako obezbediti kontracikličnost u lošim vremenima • Keynesianizam za bogate, neoliberalizam za siromašne?

23. Fiskalna politika u Srbiji • Ograničena: • Visokim spoljnim dugom • Visokim potrebama finansiranja javnog sektora • Spredom na međunarodnom tržištu obveznica • Kritična tačka: • Zaštita onih kojima je pomoć najpotrebnija i uticaj na rast • Kriza je prilika za: • Poboljšanje kvaliteta javnih troškova

24. Fiskalnišok • Fiskalniprihodi opadaju u 2009 • Ugrožena je likvidnost budžeta • Moguće opcije: • Smanjenje rashoda • Povećanje poreskih prihoda • Dodatno zaduživanje • Dodatna privatizacija

25. Važnost sistemske likvidnosti • U ovakvim vremenima korisno je imati pristup sistemskoj likvidnosti – aktivi koja ostaje likvidna uprkos sistemskim problemima • Najočigledniji oblik sistemske likvidnosti je strana valuta (rezerve države ili CB), ili • Aktiva koja se može “swap” za stranu valutu, ili • Pristup međunarodnim finansijskim institucijama • Ako je finansijska kriza praćena rastom troškova finansiranja države, onda je recikliranje likvidnosti od strane države teško

26. Monetarna politika • Pokušaj da se izgradi nezavisna kontraciklična monetarna politika, preko ciljanja inflacije • U uslovima pada priliva kapitala (sudden stop), CI ima svoja ograničenja: • Koristi se i dalje kamatna stopa, ali i • Intervencije na deviznom tržištu

27. Vratimo se jedan korak nazad:politika kamatnih stopa • U standardnim monetarnim modelima, pravilo kamatne stope može se koristiti da bi se ciljao M, inflacija ili kurs • Ako se koristi da bi se ciljala inflacija, to ima implikacije na kurs koje su različite od onih u uslovima slobodno fluktuirajućeg kursa • Alternativno, CB može da interveniše na FX tržištu da cilja ER i preko ER, inflaciju (što je više razmenjivih dobara u potrošačkoj korpi, ciljanje kursa je sličnije ciljanju inflacije)

28. Ali u uslovima iznenadne suše (kreditne krize) • Kako pristup države kreditima postaje sve skuplji, skuplje je korišćenje kamatne stope za ciljanje inflacije • Inflacija može i dalje biti ciljana, a kamatna stopa može biti dopunjena intervencijama, pod uslovom da postoje rezerve • Instrument može biti menjan, ali je cilj isti: cenovna stabilnost!

29. Zagonetka ekonomske politike • Monetarna politikazasnovana na kamatnoj stopi je u velikoj meri neefikasna (Zapadni Balkan) zbog visokog nivoa evroizacije. Odgovor ekonomske politike do sada: smanjenj stope obavezne rezerve (u većini zemalja) i povećanje garantovanog depozita • Kontraciklična fiskalna politikaima ulogu da spreči scenario opasnog prizemnjenja, ali će povećati spoljnu ravnotežu. Fiskalnišoktreba da ohrabri rebalans budžeta • Prostor za manevar je ekstremno uzak.

30. Zaključak (1) • Uprkos zakasnelom uticaju krize, efekti značajni • Očekivani transmisionikanali : prilagođavanje platnog bilansa & finansijskog sektora • Fiskalni prihodi padajuu 2009. • Kreatori ekonomske politike imaju ograničen kapacitet za kontracikličnu fiskalnu politiku

31. Zaključak (2) • Međunarodno finansiranje je od suštinskog značaja • Međunarodne finansijske institucije imaće kontracikličnu ulogu, zemlje moraju biti proaktivne u dobijanju tih kredita • MMF je najavio novu kreditnu olakšicu • MMF je najavio nekoliko paketa (Island, Mađarska, Ukrajina) • Svetska banka je udvostručila obim kreditiranja • Evropske banke su povećale obim kreditiranjal • Ovi krediti mogu zameniti privatne tokove • Lekcija koju treba naučiti je važnost strukturne ravnoteže i akumulacije rezervi u dobrim vremenima

32. Zaključak (3) U dužem roku, kriza je izazov da se promeni model rasta Zapadnog Balkana koji se bazira na: • negativnom saldu štednje i investicija • jeftinom stranom finansiranju • niskim produktivnim investicijama i izvozu