1.53k likes | 1.9k Views
Supervizija: odredjenje pojma. “ Ucenje nije proizvod skolovanja, vec je to napor koji se cini celog zivota da se stekne znanje “ a.ajnstajn. *******. *********.
E N D
“ Ucenje nije proizvod skolovanja, vec je to napor koji se cini celog zivota da se stekne znanje “ a.ajnstajn *******
********* • Metoda supervizije (i konsultacija) se najpre razvila u medicini, a iz nje se odmah nakon nastajanja socijalnog rada prenela i na ovo područje (Kaslow, 1977
******** • Supervizija je saradnicka zajednica ucenja U procesu supervizije,kroz dijaloski razgovor, - supervizor i supervizant zajednicki otkrivjju postojece znanje u struci, i - zajednicki razvijaju novo znanje. • Filosofija i praksa supervizije kao zajednice ucenja ukljucuje – povezivanje, saradnju i stvaranje Anderson ,2000
*************** • Supervizija je izazov prakticarima da prave refleksije (osvetljvanja) o svom radu i tako pomicu granice svog profesionalnog delovanja Baretta-Hermann, 2000
********** • supervizija je neizbezni pratilac svakog strucnog rada,- prevashodno kod upotrebe onih metoda socijalnog rada, kod kojih je suštinski sadrzaj -neposredni kontakt socijalnog radnika sa ljudima koji su suočeni sa raznim socijalnim problemima.
Dakle, u onim situacijama kada socijalni radnici moraju da rade produbljeno • bilo sa pojedincem, • bilo sa porodicom ili • sa drugom grupom, • a manje kod socijalnog rada u zajednici.
Na pr.: socijalni rad sa porodicom ne može se ni zamisliti bez paralelne primene supervizije, • koja treba da pomogne socijalnim radnicima u očuvanju distance prema ljudima sa socijalnim problemima, - sa kojima se u toku rada susreću, • kao i očuvanju sopstvene duševne ravnoteže
Cajvert,- 2001. • Supervizija je kreativni prostor za terapeuta. • Terapeut/volonter-supervizant dobija prostor da reflektuje o samom sebi i svom udelu u procesima koji su nastali u njegovij interakciji sa klijentom. • Svrha supervizije je da terapeut u sebi nadje ono sto je jedinstveno za njega, njegov vlastiti stil, te da tako moze birati svoj nacin ponasanja u susretu sa klijentom. Polazeci od toga, supervizija je proces koji podstice razmisljanje i podstice razvijanje kompetencije
Specificna metoda čiji je cilj: • rasterećenje stručnjaka i razvijanje mogućnosti za konstruktivno prevladavanje stresnih situacija • očuvanje sposobnosti za učenje I profesionalno napredovanje” cajvert 2001
Prema V.Milosevic-Arnold,1999, supervizija strucnjacima predstavlja • podstrek za učenjeo tome - kako postupati u profesionalnom odnosu i - prilikom spoznaje sebe samog što je nužan i sastavni deo kvalitetnog stručnog rada; • podrška ili support - pri preuzimanju opterećenja u odgovornom stručnom radu, - pri saradnji u prihvatanju odluka korisnika, - u postavljanju granica, profesionalne distance, - sprečavanju otupelosti i sagorevanja; • usmeravanje profesionalnog razvoja, pri čemu stručnjaka usmeravaju drugi stručnjaci sa više znanja i iskustava – supervizori, koji imaju i sposobnosti pedagoga i po pravili su iz iste struke.
Mead (1990) Slovenko, (1980), • namena supervizije je konkretizacija brige o tome da stručni rad ne krene da škodi korisniku • Supervizija takodje, menja/transformise stručnjakepocetnikeu stručnjake – a, stručnjake eksperte. • Početnikuz pomoć supervizije prevodi teorije i koncepte u praktično delovanje.
(Munson, 1995) • Supervizija mora biti *medjusobna razmena pogleda, pitanja, zapažanja, predvidjanja i izbor alternativnih tehnika za korišćenje u praksi. • To je *uskladjenost percepcija koja je potrebna u superviziji. • Praktičari moraju i žele aktivno da saradjuju u superviziji. Takvo uzajamno razumevanje zahteva *svestrano medjusobno poverenje. • Ako ovog poverenja nema supervizijski odnos je bez efekta i bez odgovarajućeg uticaja Prema navodima V.Milosevic-Arnold(1999)
Supervizija je takodje, usmeren cirkularni proces učenja u kome supervizant razvija svoj profesionalni identitet tako da korišćenjem i refleksijom svojih iskustava teži da oblikuje sopstveni odnos prema profesiji() (Hanekamp, 1993).
******* • Sa razvojem socijalnog rada kao struke(kroz oblikovanje ucenja,obrazovanja i usavrsavanja socijalnih radnika,)-supervizija dobija sve veci znacaj • Supervizori su preuzeli odgovornost - za razvoj i upotrebu metoda socijalnog rada - za uvođenje profesionalnih standarda
Na području obrazovanja socijalnih radnika se razvijaju nove teorije učenja • prelaz od klasičnog učenja „napamet“, ka učenju uz pomoć iskustva(John Dewey). • to sasvim odgovara suštini struke koja je prvobitno bila i ostalaprevashodno praktična aktivnost. • Supervizija po takvom razumevanju socijalonog rada znaci iskustveno ucenje kroz nadgledanu praksu „
„Supervizija je metoda osposobljavanja profesionalaca i metoda unapredjenja prakse - usmerena na učenje za obavljanje samostalnog rada i - na povezivanje stručnjakatokom obavljanja onih stručnih usluga u kojima neposredni odnos izmedju profesionalaca i korisnika ima ključnu ulogu.“ (Siegers, Haan, 1988, navedeno po Luttingholt, 1989). - Profesinalna kompetentnost , udruzivanje, kvalitet struke!!!!!!
„Supervizija na području obrazovanja strucnih radnika • predstavlja didktičku metodu u kojoj se odvija učenje za samostalno obavljanje profesije i usmeravanje interakcija. • Pri samostalnom radu supervizija je nužna jer omogućava stručnjaku da opaža svoj rad sa svih aspekata i pri tom uči i na taj način se neprestano usvršava.“ (Hessen, 1987)
Kao sto se vidi iz prethodnih definicija • supervizija se ne definiše kao upravni ili stručni nadzor nad radom profesionalaca. • A. Luttingholt (1989) vidi suštinski značaj i prednost supervizije u tome što supervizija omogućava stručnjacima neprestano učenje
Baretta-Herman,2000,-supervizor u psihosocijalnom radu ima cetiri uloge • Upravljacku • Poducavajucu • Podrzavajucu • Podsticucu Svaka od njih podrazumeva razlicite odgovornosti I vestine. Moze li se sve to objediniti u jednoj osobi? -Prema njenom misljenju – u takvim situacijama prevladjuje upravljacka funkcija – tj.nadzor. To nije dovoljna dobra supervizija i ne moze zadovoljiti sve potrebe supervizanta
- “klinicka supervizija”- “administrativna supervizija”(Holloway,1995) ------------------------------------- • “model kompetentnosti” (van Kessel,1999) • “konsultativni model” Bernler,Johnson,1993)
Administrativno-upravljacka funkcja izdvojena je iz sadrzaja supervizije---------------------------------- - supervizor ne preuzima odgovornost za dobrobit klijenta,- - dakle u ovakvim modelima to nije strucni nadzor NAGLASAK JE NA PROFESINALNOM RASTU I RAZVOJU KOMPETENTNOSTI
Značajan podstrek razvoju i upotrebi metode supervizije je bilo uključenje psihoanalitičke teorije usocijalni rad. • To je bio početak uvođenja kliničkog, terapeutskog, odnosno, tradicionalnog pristupa u socijalnom radu u kojem je sve vise bilo neophodno produbljeno individualno ili grupno tretiranje korisnika.
Modeli socijalnog rada…. Aktuelno prisutni i priznati modeli socijalnog rada, pre svega, • sistemsko-ekološki I • postmodernistički zahtevaju ponovo neposredan kontakt socijalnih radnika sa korisnicima, ali sada na novim osnovama, sto podrazumeva neizbeznost supervizije
Socijalni rad je kroz ove metode osvežio I ponovo akcentovao svoja klasična,već pomalo i zaboravljena načela poštovanja ličnosti • poštovanja i vođenja računa o različitostima, • poverenja u čovekovu autentičnu snagu i kompetencije za rešavanje problema, • sposobnosti učenja i ličnog razvoja, • prava na samoopredeljenje i odlučivanje, i slično.
Profesionalne uloge socijalnog radnika se, - menjaju i sire • zbog novih stručnih saznanja o čoveku i društvu, (kako onih do kojih se došlo u drugim naučnim disciplinama, tako i onih koje su izrasle u okviru samog socijalnog rada) • zbog promene uloge državeu obezbedjivanju socijalne sigurnosti građana (raspad države blagostanja).
Te nove uloge od socijalnih radnika zahtevaju znatno vecufleksibilnost i kreativnost • bilo da se radi o birokratskom postupanju u skladu sa jasno odredjenim pravima građana, - gde su soc.radnici „uklješteni“ u poštovanje propisa i • Imaju nedovoljno prostora za stručno postupanje i poštovanje individualnih ljudskih potreba.
******* • Obe navedene krajnosti su za socijalne radnike teške i u ovim okolnostima ne mogu da izdrže bez odgovarajuće podrške koju im može dati s u p e r v i z i j a
U Holandiji se razvio model supervizije koji se bazira • nahumanističkoj psihologijiKarla Rogersa, • u superviziji znači učenje uz pomoč unutrašnjeg iskustva i empatijski i suportativni/podrzavajuci odnos supervizora prema supervizantima
To podrazumeva postovanje nekoliko faktora koje bitno razlikuju Humanisticki pristup od drugih pristupa unutar psihologije, ukljucujuci I 1. naglasavanje subjektivnog znacenja, 2. odbacivanje determinizmai 3. zainteresovanost za pozitivan rast mnogo vise nego za patologiju i defekte
U odnosu na ovo naglasavanje subjektivizma treba istaci da • mnogi klasicni psiholozi verujudaponasanje moze da se razume samo objektivno (od strane nepristrasnog posmatraca), ali • Humanisticki psiholozi opovrgavaju taj stav zakljuckomdapojedinac nije u stanju da objektivnosagleda , razume svoje ponasanje
humanisticki psiholozi & Rogers smatraju • ….da je znacenje ponasanja sustinski potpuno personalizovano i subjektivno; • zatim takodje smatraju da prihvatanje takvog stava i te ideje nije nenaucno, • …jer,svaka osoba je nuzno i definitivno subjektivna:
********* • ono sto nauku cini pouzdanom nijecinjenica da su naucnici cisti objektivisti, • veccinjenica da je priroda observiranih dogadjanja takva da se saglasnost o njima moze napraviti kroz posmatranje razlicitih observera,sto se naziva “inter-subjektivna verifikacija” (Rogers)
Jedna objektivna tacka /stanje/ocena ne vredi nista: • ……..ako zelis da uhvatis puno razumevanje prirode humanog odnosa/pristupa, ne mozes zakljucivati o tome na bazi pojedinacnih (makar koliko objektivnih) tacaka i termina
Umesto toga, mozes razmatrati i zakljucivatijedino • tako sto svoje ideje i ponasanje povezes sa licnim dozivljajem – • i ako, potom, procenis kakvo je znacenje tvog ponasanja stvoreno na taj nacin
********** • To zapravo znaci da je supervizija mora biti jedan zivi proces, sa autenticnim interakcijama i emocionalnom,dakle, subjektivnom razmenom, koja postaje cinjenica kroz inter-subjektivnu verifikaciju
To se najbolje izrazavametaforama,jer one pomazu da se “pronadje novo” - nov način posmatranja, nova perspektiva, nova inpiracija, nov način dijaloga, novi izvori - ……. „previše skupilo“ u ranac - „Pa stvarno je težak jedva ga vučeš! Mnogo si tovario u njega u žurbi. Moglo bi tu nešto i da postane gnjilo.“ - „Hajde povadi to da pregledamo. Onda ćeš možada ponešto i da ostaviš napolju da se malo provetri, nešto ćeš i dodati pa opet složiti natrag,“
********* • „U vreme koje veštački nameće logiku moramo postati svesni da trenutak našeg shvatanja nije logičan nego metaforičan. Metafora je jedini misaoni instrument sa kojim dolazimo do nečeg novog. Logikom se samo mogu sortirati, čistiti i proveravati stare već izmišljene ideje.I zato što su metafore jedini način da dodjemo do nečeg novog nema druge mogućnosti nego da ih koristimo.“ (Ihan, 1997:68)
Supervizija kao metafora razgovorau kojem se rađaju novi svetovi • …..jer metaforičnim nacinom mišljenja učesnici razgovora dolaze do novih saznanja, doživljavanja, shvatanja, do novih orijentacija što sve zajedno poradja nove svetove. • ….jer ne postoji jedna istina, jednog sveta. • Svaki pojedinac i svaka grupa poradjaju svoj svet. • Naš univerzum je ustvari multi-univerzum.
edukuju, usmeravaju, podrzavaju strucnjake i imaju elemente supervizije Neke metode učenja kojima je zajednička karakteristika da
Konsultacija • međusobni odnos pojedinca ili organizacije koji imaju specijalizirano znanje.- • sa pojedinacima ili organizacijama, kojima je to znanje neophodno da bi razrešili konkretan problem.
Za razliku od supervizije kod koje je naglasena trajnost I redovna vremenska dimenzija • konsultacija se pojavljuje više povremenoi ima specifičan cilj i sadržaj. • proces rešavanja problema u kojem se daju saveti ili slične aktivnosti u smislu pomoći pojedincu, grupi, organizaciji ili zajednici koja se suočava sa teškoćama u radu. • davalac konsultacija najcesce nema formalni autoritet i njegovi saveti za stručnjaka nisu obavezujći
Evaluacija • sistematska procena, ili ocena rezultata obavljenog posla uz pomoć jasnih, unapred odrđenih kriterijuma. • Evaluacijom bi se ustvari, morao zaključivati svaki radni proces u socijalnom radu. • svaka evaluacija zahteva jasno postavljene ciljeve koji moraju biti merljivi, jasno vidljivi i primereni za operacionalizaciju. Kaslow (1977:)
Staff developement ili strucna (do)edukacija • specifičan oblik edukativne supervizije. • Usvajanje novih znanja i vestina • Ima jasnu profesionalnu formativnu funkciju I usmeranje narazvoj profesionalnog ponasnja I na usvajanje metoda rada
********* • osposobljavanje usmereno na potrebe određenog radnika, koji se bavi pojedinačnim slučajevima i pri tome se susreće sa različitim problemima. • Za rešavanje ovih problema pojedinac ima potrebu da prođe individualiziranprogram osposobljavanja/mentorstvo (Smerovi psihoterapije ili neke druge vestine I tehnike rada)
Pripravnistvo • uvođenje početnika u rad koji se odvija u nekoj instituciji i vremenski je ograničen • Početnici se za vreme pripravništva upoznaju sa radnim zadacima, postupcima i sa organizacijom određene institucije • mentori se po pravilu, ne bave konkretnom pomoći za razvijanje profesionalnih uloga i profesionalnog aspekta ličnosti, nego je rad sa pripravnicima više usmeren na upoznavanje konkretnih radnih postupaka.
Strucni nadzor sistematski pregled stručnog rada neke institucije, tima ili pojedinačnog stručnjaka. • Taj pregled obavlja grupa ovlašćenih stručnjaka koje za konkretan zadatak posebno, imenuje nadležni upravni organ. • obično se određuje na zahtev korisnika. • Stručni nadzor je dakle mera koja podrzumeva sankciju za određen, nekvalitetan rad.
Strucni nadzor • Cilj mu je da unapredi strucni rad, da pravovremeno ukaze na nepravilnosti I propuste u strucnom radu (sluzbi, organizacija) • Preduzimaje mera da bi se prava korisnika ostvarila uskladu sa zakonom
……… • Supervizija,- sprecava,prevenira nekompetentno stučno postupanje • tako daStručni nadzor , nikako ne može biti zamena za superviziju • organizovana, sistematska i dostupna supervizija suštinski bitno smanjuje potrebe za stručnim nadzorom.
Timski rad • rad u grupi stručnjaka različitih profila (to mogu biti i volonteri). • Timska konferencijaomogućava raspravu clanova tima o svim problemima iz različitih uglova posmatranja. • Članovi tima postavljaju zajednički cilj u konkretnom slučaju i raspravljaju o mogućim načinima za dostizanje toga cilja. • Svaki član pri tome doprinosi u skladu sa svojom, specifičnim zadatkom. • Odluke tima su zajedničke, prihvataju se na konferenciji i svaki član preuzima deo odgovornosti za njih.