1 / 60

Poglavlje 14 Devizna tržišta i devizni kursevi

Poglavlje 14 Devizna tržišta i devizni kursevi. Funkcije deviznog tržišta. transfer novčanih fondova iz jedne zemlje i jedne valute u drugu . kreditna funkcija da obezbedi logistiku za hedžing i za špekulacije

libby-goff
Download Presentation

Poglavlje 14 Devizna tržišta i devizni kursevi

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Poglavlje 14Devizna tržišta i devizni kursevi

  2. Funkcije deviznog tržišta • transfer novčanihfondova iz jednezemljeijednevalute u drugu. • kreditna funkcija • da obezbedi logistiku za hedžing i za špekulacije • Danas se skoro 90 odsto prometa na deviznom tržištu odnosi na čisto finansijske transakcije, • svega desetak procenata vezano za finansiranje spoljnotrgovinske razmene.

  3. četiri učesnika u razmeni • tradicionalnikorisnici-, izvoznici, investitori, uvoznici, turisti itd. • komercijalnebanke, kojesuobračunskamesta • brokeri (takozvanomeđubankarskoilivelikoprodajnotržište). • četvrtiinajvišinivozauzimacentralnabanka, koja se javlja kaokrajnjikupacilikrajnji prodavac

  4. Dolar-evro • Šta je to noseća valuta – vehiclecurrency?

  5. DA (1) EvropskaUnijavelikaprivrednaitrgovinskasila, poput SAD, (2) Evropaimadobrorazvijenoirastućefinansijskotržište, nakomeimasvemanjeadministriranja, (3) Evropaimamaluinflaciju, štoevrudajestabilnost. Da li će evro istisnuti dolar?

  6. Da li će evro istisnuti dolar? • NE • (1) najveći broj primarnih proizvoda imadolarsku cenu, a tako će verovatno ostati i u budućnosti; • (2) najveći broj zemaljakoje nisu članice EMU će verovatno nastaviti da koriste dolar u predvidivoj budućnosti,osim zemalja Centralne i Istočne Evrope) • (3) inercija radi u korist dolara.

  7. Emisiona dobit • SAD dobijaemisionudobit (senjoraž) ondakada se dolarkoristikaonosećavaluta. • Višeod 60odstoameričkevalutenalazi se u inostranstvu. • To je kao da SAD dobija beskamatni kredit u tom iznosu

  8. Emisiona dobit- dva značenja • U doba zlatnog važenja – to je taksa koju plaća naručilac zlatnika i koja se šalje vladaru te političke oblasti • Današnje značenje –razlika između kamate na na plasman i troškova emisije

  9. Primeri • Neka osoba XYZ ima uncu zlata, da u banku, dobije priznanicu • Na kraju, dobije uncu zlata • Nema emisione dobiti

  10. Umesto da mu da priznanicu, vlada konvertuje zlato u banknotu • Osoba XYZ kupuje banknotu • Na kraju, otkupljuje zlato po novoj tržišnoj vrednosti

  11. Na kraju, XYZ može da dobije manje ili više – • Ako je vrednost novčanice pala u odnosu na zlato, postojaće emisiona dobit • Ako vrednost novčanice poraste, nema senjoraža

  12. Emisiona dobit, dakle • To je pozitivan prihod na izdavanje novčanica i metalnog novca

  13. Emisiona dobit je beskamatni zajam • Kad se banknota istroši • Izdavač je otkupljuje po nominalnoj vrednosti • at “face value” • Stoga se emisiona dobit definiše kao kamata • Koju zadržava • centralna banka • Ako se novčanica odmah po emitovanju povlači definitivno iz opticaja - onda je dobit 100%

  14. U makroekonomiji – oblik inflacionog oporezivanja • Umesto skupljanja poreza isplaćenog iz postojećeg novčanog fonda • To je de facto porez na one koji drže novac • Jer postojeći gubi vrednost

  15. Novčana ekspanzija po stopi iznad privrednog rasta na dugi rok izaziva inflaciju • to je prvi razlog za smanjenje političkog uticaja na centralnu banku

  16. Vlada ovde ima konflikt interesa • U doba zlatnog standarda, stabilne cene • Od formiranja US Federal Reserve 1913, godine, dolar je pao na dvadeseti deo vrednosti zbog stalne inflatorne politike

  17. Ovo isto treba znati • Velika emisiona dobit od 1991 – zašto? • Pad SSSR • Krajem 2008, • dvadeset banknota od $100 • Dvadeset od $20 • Ali najveći broj novčanica od 100$ u u inostranstvu

  18. Konkurencija $100 - €500 • Lakše za transport • Ako pokušate da nosite brodom ili avionom 1 milion dolara- 11 kg. • u novčanicama od €500 to bi težio kilo i po • Za mnoge ilegalne radnje izgleda je teže nositi novac nego kokain • Zbog težine • Latinoamerički narko karteli prešli na evro

  19. Afera kofer • Afera kofer – 2 miliona evra • u novčanicama od €500 to bi težio kilo i po

  20. Da li uvesti $500? • SAD, naravno, razmišljaju o ponovnom uvođenju $500 • Ali zbog mogućih kriminalnih upotreba • Odustalo se • Kanadska policija tražila da se zabrani dalje štampanje novčanica velike vrednosti

  21. Ravnotežni devizni kurs • Ako postojesamo dve privrede, jedna je SAD, a drugaje Evropskamonetarnaunija (EMU), dolar (US$) je domaća, a evro (€) je stranavaluta.

  22. Devizni kurs između dolara i evra • R = US$/€. • Ovo je tzv. evropska konvencija, kao 100 din/ €

  23. Višak € Nestašicaevra

  24. Kada bi se američka kriva tražnje za evrima pomerila naviše te bi se onda sekla sa krivom ponude u tački G (vidi Sliku 14.1), ravnotežni kurs bi bio R=1.50, a ravnotežna količina evra bila bi 300 miliona dnevno. VIŠAK €, SLEDI PAD KURSA

  25. Tada je dolar ... • depresirao • Apresirao • Devalvirao • Revalvirao Odgovor je a. Depresirao, pošto je sada potrebno dati 1,5 (umesto 1 dolara, kao ranije)da bi se kupio jedan evro

  26. U praksi se obično jasno naznačava o kojoj definiciji kursa se radi, da bi se izbegla zabuna.

  27. Ima mnogo kurseva... ako je kurs dolara i funte(R) bio 2, a kurs dolara i evra 1,25, tada će kurs funte i evra biti 1,60

  28. Efektivni i realni kursevi • Može da apresira prema jednoj, a depresira prema nekoj drugoj valuti • efektivni kurs – ponderisani prosek kurseva najvažnijih trgovinskih partnera • Šta su ponderi? • Šta je realni kurs?

  29. Arbitraža • Devizni kurs između bilo koje dve valute se u svim zemljama održava na istom nivouzahvaljujući arbitraži. • Kupuje se valutatamo gde je jeftinija, a zatim trenutno preprodaje

  30. Ako jedan evro košta... • u Njujorku 0,99US$/€ • a u Frankfurtuiznosi 1,01US$/€, • arbitražerkupuje evre u Njujorkupoceniod 0,99US$ • prodaoih u Frankfurtuza1,01US$ • što bi rezultiraloprofitomod 0,02 US$ poevru.

  31. što bi rezultiraloprofitomod 0,02 US$ poevru. • akodiler u ovutransakcijuubaci 1 miliondolara, zasveganekolikominutaćezaraditi 20000 US$. • Odovezarademoraju se odbititroškovielektronskogtransferaiostalitroškovivezanizaarbitražu. Poštosuoni veoma, veoma mali, mi ćemoihovdezanemariti.

  32. Poenta je u tome što • devizni kursevi se izjednačavaju • u Njujorku 0,99US$/€ • a u Frankfurtuiznosi 1,01US$/€ • arbitraža povećava tražnju za evrima u Njujorku • Zašto?

  33. Devizni kurs i platni bilans Raste tražnja za evrima evro poskupljuje, tj. Dolar depresira

  34. Devizni kurs i platni bilans Ako se odluče za kurs 1.25$/€ Onda će morati da prodaju devizne rezerve

  35. Fiksni, fluktuirajući • Od 1973, rukovođeno fluktuirajući • Ako je fluktuirajući nema potrebe za deviznim rezervama. • Zašto?

  36. Fiksni kurs 1:1, ako ga branimo onda FED mora da prodaje 250 mil € dnevno na računu deviznih rezervi SAD biće deficit od 250 miliona US$ po kursu od R = 1)

  37. ne možemodamerimo deficit takoštoćemoutvrditikoliki je gubitakdeviznihrezervi Jer se deo deficitafinansira se iz deviznihrezervi a deo se odrazinadepresijacijudolara. Od kako je fleksibilni kurs

  38. Srbija, devizni kurs i MMF

  39. Promptni i terminski kursevi, svopovi, fjučersi i opcije • transakcija jepromptna ako se obavi u roku od dva radna dana • a devizni kurs koji se u ovoj transakciji koristi zove se promptnikurs. • Terminska transakcijaje dogovor da se određena količina strane valute kupi u nekom trenutku u budućnostipo kursu koji se određuje danas (terminski kurs).

  40. Terminski ugovor • Na primer, pravimo ugovor da za tri meseca od danas kupimo 100 evra po kursu 1,01 US$ = 1€. • nikakav novac se ne isplaćuje u trenutku potpisivanja ugovora • (osim uobičajenesigurnosne margine od 10 odsto). • Nakon tri meseca, ja za 101 dolar dobijam100 evra, • bez obzira na to koliki će tada biti promptni devizni kurs. • najčešći su tromesečniterminski ugovori • za duže periode nisuuobičajeni zbog velike nesigurnosti

  41. Terminski diskont • Ako terminski kurs bude ispod promptnog, onda je to diskont • ako terminski bude iznadpromptnog strana valuta će imati terminsku premiju u odnosu nadomaću valutu

  42. Kako se računa – je diskont, + je premija Na primer, ako je promptni kurs 1 US$ = 1 € a tromesečni terminskikurs bude bio 0,99US$ = 1€ javlja se tromesečni terminski diskont u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4-procentnom diskontu za godinu dana). S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, ali da terminski kurs bude 1,01 US$ = 1 €, kaže se da evro ima terminsku premiju od 1centa ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje.

  43. Valutni svopovi • promptna prodaja • i terminska kupovina valute • Ujednoj jedinoj transakciji.

  44. u Citibanku pristigne uplataod 1 miliona$ • koja će biti potrebna tek za tri meseca • A banka želi da obavi neki investicioni posao u evrima

  45. danas da proda dolare i kupi evre na promptnom tržištu, • a za tri meseca da uposebnoj transakciji ponovo kupi dolare. • Svop stopa (obično se iskazuje na godišnjemnivou) je razlika između promptnog i terminskog deviznog kursa u datom poslu valutnogsvopa.

  46. Najveći broj terminskih transakcija obavlja se putem valutnog svopa.

More Related