460 likes | 662 Views
Poglavlje 13. Rizična imovina. Srednja vrednost rasporeda. Slučajna promenljiva ( s . p .) w uzima vrednosti w 1 ,…, w S uz verovatnoće 1 ,..., S ( 1 + · · · + S = 1). Srednja vrednost ( očekivana vrednost ) rasporeda predstavlja prosečnu vrednost s.p.:. Varijansa rasporeda.
E N D
Poglavlje 13 Rizična imovina
Srednja vrednost rasporeda • Slučajna promenljiva (s.p.) wuzima vrednostiw1,…,wSuz verovatnoće1,...,S(1 + · · · + S = 1). • Srednja vrednost (očekivana vrednost) rasporeda predstavlja prosečnu vrednost s.p.:
Varijansa rasporeda • Varijansa rasporedapredstavlja prosečno kvadratno odstupanje slučajne promenljive od njene očekivane vrednosti; • Varijansa predstavlja meru varijabiliteta slučajne promenljive.
Standardna devijacija rasporeda • Standardna devijacija rasporeda jeste kvadratni koren iz njegove varijanse: • Standardna devijacija takođe predstavlja meru varijabiliteta slučajne promenljive.
Srednja vrednost i varijansa verovatnoća Dve raspodele sa istom varijansom i različitim srednjim vrednostima vrednosti slučajne promenljive
verovatnoća Dve raspodele sa istom srednjom vrednosti i različitim varijansama vrednosti slučajne promenljive
Preferencije i rizična imovina • Preferira se viši prosečan prinos. • Preferira se manja varijacija prinosa (manji rizik) • Preferencije su predstavljene funkcijom korisnostiU(,). • U ukoliko očekivani prinos . • U ukoliko rizik .
očekivani prinos, preferencije Viši očekivani prinos je dobar. Veći rizik je loš. st. dev. prinosa,
očekivani prinos, preferencije Viši očekivani prinos je dobar. Veći rizik je loš. st. dev. prinosa,
očekivani prinos, Viši očekivani prinos je dobar. Veći ruzik je loš. preferencije st. dev. prinosa,
Budžetsko ograničenje za rizičnu imovinu • Postoje dve imovine, rizična i nerizična. • Stopa prinosa nerizične imovine jerf. • Stopa prinosa rizične imovine jemsukoliko se ostvari stanje s, čija je verovatnoća ostvarivanjas. • Prosečan (očekivani) prinos rizične imovine je
Budžetsko ograničenje za rizičnu imovinu • Korpa i kojoj se nalazi ponešto od rizične i ponešto od nerizične imovine zove seportfolijo (portfelj). • xje deo bogatstva koji je upotrebljen za kupovinu rizične imovine. • Za datox, očekivani prinos portfolija je
x = 0 i x = 1 Pošto je imovina rizična, a rizik je loš, za rizičnu imovinu mora da bude zadovoljeno Prema tome, očekivani prinos portfolija mora da raste sa porastomx (jerse u portfoliju nalazi više rizične imovine).
Varijansa je pa je st. devijacija x = 0 i x = 1 Dakle, rizik raste sa porastomx (jerse u portfoliju nalazi više rizične imovine).
Očekivani prinos, st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, budžetska linija st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, budžetska linija, nagib = st. dev. prinosa,
Izbor portfolija Očekivani prinos, budžetska linija, nagib = ...jecena rizikau odnosu na očekivani prinos. st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, Gde se nalazi kombinacija prinosa i rizika koja je najviše preferirana? budžetska linija budžetska linija, nagib = st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, Gde se nalazi kombinacija prinosa i rizika koja je najviše preferirana? budžetska linija, nagib = st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, Gde se nalazi kombinacija prinosa i rizika koja je najviše preferirana? budžetska linija, nagib = st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, Gde se nalazi kombinacija prinosa i rizika koja je najviše preferirana? budžetska linija, nagib = st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, Gde se nalazi kombinacija prinosa i rizika koja je najviše preferirana? Budžetska linija, nagib = st. dev. prinosa,
Neka se pojavila nova rizična imovina, sa očekivanim prinosom ry > rmi standardnom devijacijom prinosa y > m. • Koja će imovina biti preferirana? • Pretpostavimo
Očekivani prinos, budžetska linija, nagib = st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, budžetska linija, nagib = st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, budžetska linija, nagib = budžetska linija, nagib = st. dev. prinosa,
Očekivani prinos, Budžetska linija, nagib = Budžetska linija, nagib = U ovom slučaju, biće izabrana imovina sa većim očekivanim prinosom i većim rizikom. st. dev. prinosa,
Merenje rizika • Koji je kvantitativni izraz rizičnosti neke imovine? • Odgovor zavisi od toga kako vrednost te imovine zavisi od vrednosti drugih oblika imovine. • Npr.,vrednost imovineje $60uz verovatnoću1/4i$20uz verovatnoću3/4. • Treba najviše platiti$30za imovinuA.
Vrednost imovine A je$60uz verovatnoću 1/4i$20uz verovatnoću 3/4. • Vrednost imovineB je$20kada je vrednost imovineA$60i$60kada je vrednost imovine$20 (savršena negativna korelacija vrednosti dve imovine). • Treba najviše platiti$40 > $30za50%-50%kombinaciju imovineAi imovineB.
Merenje rizika • Rizik imovineAprema riziku čitavog tržišta akcija dat je odnosom gdepredstavlja stopu prinosa na čitavom tržištu akcija, a stopu prinosa imovineA.
prinosi imovine A ne nalaze se u savršenoj korelaciji sa čitavim tržištem pa je moguće napraviti portfolijo sa manjim rizikom.
Ravnoteža na tržištima imovine • U stanju ravnoteže, stope prinosa, koje su prilagođene za razlike u rizičnosti, svih oblika imovine moraju biti jednake. • Na koji način se vrši prilagođavanje za razlike u rizičnosti različitih oblika imovine?
Rizičnost imovineAu odnosu na rizičnost čitavog tržišta akcija je A. • Rizik čitavog tržišta jem. • Dakle, ukupna rizičnost imovineAje Am. • Cena rizika na čitavom tržištu akcija je • Stoga su troškovi rizika imovine A jednaki pAm.
Prilagođavanje rizika za imovinuAje • Stopa prinosa imovineAkoja je prilagođena za rizik je
U ravnoteži, sve stope prinosa koje su prilagođene za rizik su jednake.Kod bezrizične imovine = 0pa je njena stopa prinosa prilagođena za rizikjednaka • Dakle, za svaku rizičnu imovinuA.
Nalazda na tržištima imovine u stanju ravnoteže važi jednakost predstavlja glavni rezultat tzv. Modela za utvrđivanje cene kapitala(Capital Asset Pricing Model (CAPM)), koji se naširoko primenjuje u proučavanju finansijskih tržišta.