140 likes | 657 Views
Rano iskustvo. Platon (428.-348. p.n.e.): Prvi korak je najvažniji, naročito kada se radi o mladim i nežnim osobama. To je vreme kada se one formiraju i kada svaki utisak koji im priredimo ostavlja trajni trag.
E N D
Platon (428.-348. p.n.e.): Prvi korak je najvažniji, naročito kada se radi o mladim i nežnim osobama. To je vreme kada se one formiraju i kada svaki utisak koji im priredimo ostavlja trajni trag. • Kvintilijan (35-100 n.e.): Po prirodi smo najuporniji u onome što smo upili u detinjstvu, kao što miris kojim se impregniraju lađe dok su nove ostaje u njima ... • Džon Lok (1632-1704): Mali ili gotovo neosetni utisci iz našeg ranog detinjstva imaju vrlo važne i trajne posledice
J. B. Votson (1928): Kada dete napuni tri godine, već je postavljen čitav njegov emocionalni plan, kao i njegova emocionalna dispozicija. • S. Frojd (1949): Izgleda da se neuroze dobijaju samo u ranom detinjstvu (do šeste godine)...psihološki, dete je otac čoveka
Značaj ranog iskustva • Psihoanaliza • Teorije učenja
Psihoanalitički pristup izučavanju značaja ranog iskustva • Značaj ranog detinjstva kao formativnog perioda u razvoju ličnosti i karaktera Frojdova teorija razvoja ličnosti • Posledice ranog negativnog iskustva po mentalno zdravlje i funkcionisanje ličnosti Afektivno lišavanje Hospitalizam
Džon Bolbi: Afektivna vezanost (attachment)- odnos između deteta i roditelja koji se uspostavlja tokom prvih meseci života na osnovu urođene potrebe deteta za kontaktom • Rene Špic: Hospitalizam-negativne psihofizičke posledice afektivnog lišavanja usled hospitalizacije ili odvajanja uopšte
Istraživanje značaja ranog iskustva u okviru teorija učenja • Utiskivanje • Izlaganje draži (držanje u ruci, elekrični šokovi) • Senzorno lišavanje
Klasična teza o ranom iskustvu(nikla u okviru psihoanalize i teorija učenja) • Period ranog detinjstva predstavlja senzitivni ili kritični period razvoja • Efekti ranog iskustva su trajni i ireverzibilni • Efekti ranog iskustva su globalni (opšti)
Klark i Klark : Rano iskustvo, mit ili činjenica • Klarkovi analiziraju tri grupe studija: • Studije na deci odrasloj u uslovima ekstremno teškog socijalnog lišavanja (izolacije) • Studije o razvoju domske dece i dece gajene u porodici ali u krajnje nepovoljnim uslovima • Studije o delovanju kompenzatornih programa -
Studije na deci odrasloj u uslovima ekstremno teškog socijalnog lišavanja (izolacije) -Psiholingvistička studija jednog modernog divljeg deteta, S. Kertis- potvrđuje ireverzibilno negativno dejstvo ranog jezičkog lišavanja - Studija blizanaca ; J. Koluhova – ukazuje da su efekti ranog negativnog iskustva nadoknadivi
Studije o razvoju domske dece i dece gajene u porodici ali u krajnje nepovoljnim uslovima • Deca iz Kreša u Libanu, Denis – rano detinjstvo (prve dve godine) je kritičan period za razvoj inteligencije • Gvatemalska studija, Kegan – efekti ranog iskustva su nadoknadivi
Dejstvo kompenzatornih programa • Efekte treba tumačiti u kontekstu sadržaja primenjenih programa i testova evaluacije • Efekti su bolji u domenima u kojima je stepen početnog zaostajanja manji • Dugotrajni programi dodatne stimulacije daju bolje efekte od kratkotrajnijih • Efekti su bolji što je raniji uzrast na kome se počinje sa primenom programa