OSNOVNI OBLICI RADA U PREDŠKOLSKOM ODELJENU

1. OSNOVNI OBLICI RADA U PREDŠKOLSKOM ODELJENU RAD I ZANIMANJE

2. RAD Rad kao oblik aktivnosti dece predškolskog uzrasta razvija se i formira u igri i kroz igru. Igra i rad na predškolskom uzrastu se međusobno prožimaju, jer i igra i elementi rada nastaju iz prirodne potrebe deteta za podražavanjem, aktivnošću i samostalnošću. Deca se prema radu odnose kao prema igri, zato igra pomaže da se određeni radni zadatak izvrši sa interesovanjem. Rad se ne sme poistovećivati sa igrom. Igru samo treba iskoristiti da se rad približi detetu. Rad se postepeno diferencira od igre i formira kao posebna aktivnost kod dece. Karakteristike rada su: Radna aktivnost ima svoje specifičnosti kod dece na predškolskom uzrast; radne sposobnosti dece na ovom uzrastu su skromne i ograničene; radna aktivnost zavisi od uzrasta i psihofizičkih sposobnosti deteta; rad se razvija kod dece po principu od jednostavnih ka složenim zadacima; složenost radnog zadatka, trajanje rada, ulaganje radnog napora treba da odgovaraju individualnim mogućnostima svakog deteta.

3. RAD FORMIRANJE RADNIH NAVIKA Formiranje radnih navika treba sprovoditi postepeno i sistematično; aktivnosti koje se koriste za sticanje radnih navika treba za dete da budu interesantne, da mu pruže zadovoljstvo i dobro raspoloženje; treba da razvijaju samostalnost, izdržljivost, upornost i volju za radom; najedniostavniji radni zadaci koji se sprovode sa mlađom uzrsnom grupom su: oblačenje, umivanje, pranje ruku, da nešto donesu, odnesu, pospreme igračke i drugo. Starija uzrasna grupa može da izvršava i složenije radne zadatke kao što su: samousluživanje, redarstvo, staranje o redu u učionici, staranje o cveću, o redu u trpezariji i spavaćoj sobi itd...; deca kroz sopstvenu praksu formiraju određene predstave o korisnosti rada, svestan stav prema dužnosti i radnim obavezama i pozitivan stav prema radu uopšte; formiranje radnih navika ne sme se sprovoditi sporadično, već organizovano, sistematično, svakodnevno, postupno po određenom palnu;

4. ZANIMANJE Organizovani, sistematski rad koji treba da doprinese saticanju određenih novih znanja i iskustava sprovodi se u predškolskom odeljenju u formi zanimanja. To je način zadovoljavanja potreba gluvog i nagluvog deteta za sistematskim sticanjem znanja i formiranja predstava uz njihovo govorno-jezičko uobličavanje. Postoje dve osnovne forme zanimanja: SLOBODNA FORMA ZANIMANJA OBAVEZNA FORMA ZANIMANJA SLOBODNA ZANIMANJA Slobodna zanimanja omogućuju svakom detetu da izrazi svoju želju i zadovolji svoje individualne interese slobodna zanimanja mogu imati oblik individualne aktivnosti, ali i grupne u kojoj se deca grupišu prema svom izboru; slobodna zanimanja se ne smeju pretvoriti u haotična zanimanja. Ona moraju biti usmerena od strane surdologa i tada imaju veliku vaspitnu vrednost.

5. ZANIMANJE sadržaj slobodnih zanimanja diktiraju osobine uzrasta i specifičnosti rada u predškolskim odeljenjima; ova vrsta zanimanja pruža mogućnost svakom detetu da ispolji svoju inicijativu, kreativnost, maštu, ali i da razvija pozitivne crte ličnosti; OBAVEZNA ZANIMANJA Obavezna zanimanja surdolog sprovodi prema planu i programu i u određeno vreme u toku dana. Značaj obavaznih zanimanja je u tome što deca na taj način sistematski i planski stiču znanja, veštine, navike, i uče da savladavaju teškoće i ulože napor da bi ostvarili postavljeni zadatak. OBELEŽJA Sadržaj i vrste zanimanja su različiti i uslovljeni su uzrastom deteta; čas zanimanja za mlađu uzrasnu grupu traje od 15 do 20 minuta, a za stariju od 30 do 40; u toku dana treba organizovati samo jedno obavezno zanimanje;

6. ZANIMANJE Sva zanimanja na predškolskom uzrastu mogu se podeliti na sledeće oblasti: Crtanje, slikanje, modelovanje, izrezivanje i druga zanimanja sa materijalima; fizičko vaspitanje, telesni pokreti, vežbe za osećaj ritma, ravnoteže, psihomotorna reedukacija, igra uz muziku; upoznavanje okoline, prirode, ponašanje u saobraćaju, proslave i praznici, biljni i životinjski svet; razvijanje i izgradnja govora i jezika i čitanje govora sa usta i lica sagovornika; razvoj matematičkih predstava; slušno opažanje i ritmika Bilo koja vrsta zanimanja koja se sprovode na predškolskom uzrastu moraju pre svega doprinositi razvoju govora i jezika. PEDAGOŠKI ZNAČAJ ZANIMANJA Pedagoška vrednost pojedinih zanimanja se sastoji u tome što deca ne samo da usvajaju elementarna znanja i navike:

7. ZANIMANJE već počinju da formiraju učenje kao aktivnost u svojim najjednostavnijim oblicima i načinima učenja; razvija se sposobnost da pažljivo prate pokazivanja i objašnjavanja surdologa; da zapamte ono što su shvatila; da svoje radnje i aktivnosti usmeravaju postavljenom zadatku učenja. Zanimanja su specifične forme rada u kojima u određeno doba dana istovremeno učestvuju sva deca jedne vaspitne grupe sa istim ciljem uz direktno učešće i rukovođenje od strane surdologa. Zanimanjem započinje učenje, kao organizovana aktivnost. Surdolog ima određen cilj, zadatak i sadržaj koji je propisan programom. On planira: unutrašnju strukturu časa, njegov tok, ciljano utiče na svu decu da usvoje određeno znanje, veštine, navike i da formiraju i razvijaju određenu sposobnost. ZADACI ZANIMANJA Proširivanje dečijih iskustava u jednoj oblasti saznanja; Usvajanje novih znanja, navika i veština Ponavljanje u cilju učvršćivanja znanja;

8. ZANIMANJE Sistematizovanje znanja i iskustava; Primena znanja; Uticanje na formiranje određenih osobina deteta. KAKO SE IZVODI ČAS ZANIMANJA Postoje posebni metodski postupci za izvođenje zanimanja, zavisno od toga da li su to slobodna ili obavezna zanimanja. Slobodna zanimanja Surdolog se mora pripremiti i za slobodna dečija zanimanja. To podrazumeva: pripremiti i organizovati izbor igračaka koje će se u tim uslovima koristiti; pripremiti i odgovarajuće materijale; pripremiti mesto gde se zanimanje izvodi (učionica, dvorište...); pripremiti se za rukovođenje zanimanjem iako deca biraju vrstu slobodnog zanimanja. Mlađa grupa dece uzima onaj didaktički materijal i igračke koje su im na dohvat ruke, a pri izboru igre dominantno je oponašanje. Obično sva deca iz te grupe žele istu igrački i igraju se istih igara. Kod starije grupe dece interesovanje postaje trajnije, svesnije i stabilnije, ta deca spontano izražavaju svoja interesovanja. Kod dece starijeg predškolskog uzrasta koja ne pokazuju određena interesovanja surdolog mora ponuditi određena zanimnja i stvarati mu interes za njih.

9. ZANIMANJE Svako dete treba da bude zaposleno, da dobije potrebne igračke i pomagala, da nađe mesto za igru. Kroz slobodan izbor zanimanja kod dece treba razvijati naviku da budu zaposlena. Slobodan izbor zanimanja je individalni rad koji podrazumeva da sva deca imaju svoja zanimanja, da ne prekidaju zanimanje kada im se prohte. Surdolog mora bez prisile navikavati dete da završi zanimanje do kraja, da pazi da dete ne započinje preteško zanimanje koje ne može da završi. OBAVEZNO ZANIMANJE Obavezno zanimanje se sprovodi u formi časa koji mora proći četiri etape rada: Priprema zanimanja; stvaranje interesa za određeno zanimanje; organizacija zanimanja i izvršenje zadataka. Pripremanje zanimanja Surdolog uzima nastavnu jedinicu iz plana i programa i određuje cilj zanimanja kao i to šta se sa njime želi postići kod dece. Odnosno koja znanja i koje veštine deca treba na času da steknu.

10. ZANIMANJE Surdolog mora da odredi metodski postupak izvođenja zanimanja: - kako započeti zanimanje; - kako stvoriti kod sve dece interes; - kako organizovati decu; - kako razmestiti i upotrebiti pomagala. Stvaranje interesa Kod deteta treba zanimanje učiniti interesantnim, privući mu pažnju i usmeriti aktivnost na ispunjenje zadataka. Postoje dve osnovne pretpostavke za stvaranje interesa kod dece: raznovrsnost materijala i zanimljivost radnje. Spoljna privlačnost zanimanja kod dece oštećenog sluha ima veoma značajno mesto jer su ta deca uglavnom vizuelni tipovi koje privlači šarenilo, boja itd. Tek kod sterijeg uzrasta sadržaj zanimanja i kako se nešto prvi ima svoju privlačnost. U davanju novih sadržaja uvek se polazi od prethodnog dečijeg iskustva. Poznate sadržaje deci treba prikazati na nov način

11. ZANIMANJE Interesovanje treba održavati tokom čitavog časa; To se postiže prikazivanjem novih učila, igračaka, pohvalama, ohrabrivanjem, dopunskim objašnjenjima... Emocinalni odnos surdologa, njegovo radovanje uspešnim odogovorima dece, izražavanje brige i pažnje u radu sa svakim detetom pomaže održavanju intersovanja za zanimanje. Oragnizacija zanimanja Pravilna organizacija zanimanja podrazumeva da bez obzira na različite individualne sposobnosti i predispozicije dece, sva deca treba da: učestvuju u zanimanju, zajedno počnu sa radom, imaju saradnički odnos u radu i da se drže određenog reda u toku zanimanja. Zbog velike heterogenosti predškolskih grupa surdolog mora da uskladi decu sa različitim potencijalima i uspešno sprovede zanimanje do kraja. U takvim uslovima surdolog treba da organizuje zanimanje tako da deca imaju različite zadatke sa različitim materijalima prem njihovim sposobnostima. Zanimanje mora biti brižljivo, pedantno, uredno sprovedeno do kraja postavljenog zadatka.

12. ZANIMANJE Izvršenje zadataka zanimanja U svakom zanimanju dete treba da dobije određeni zadatak, koji treba do kraja zanimanja da dovrši. Zadatak mora biti interesantan, pristupačan, da traži određeni napor, ali i da odgovara psihofizičkim sposobnostima deteta određenog uzrasta. Karakter zadatka zvisi od vrste zanimanja i uzrasta deteta. Izvršeni zadatak treba pohvaliti, pokazati, staviti na tablu da ga i ostala deca vide kao primer kako treba uraditi Igra, rad i zanimanje se ne smeju mehanički odvajati, ali ni identifikovati, jer se međusobno prepliću, prožimaju, dopunjuju i obogaćuju