Saznajne sposobnosti o.o.s.

1. Saznajne sposobnosti o.o.s. Prof.dr Vesna Radoman FASPER

2. Saznajni proces i narušen sluh • Proces tokom koga pojedinac stiče saznanje o stvarnostipreko opažanja, predstava, pamćenja, učenja, prosuđivanja, zaključivanja i upotrebom jezika • Saznajni proces kod OSOS ima specifičnosti koje potiču od narušene auditivne percepcije koja se nalazi u osnovi hijerarhije saznajnih iskustava

3. Oseti i opažaji Psihologija polazi od senzornih utisaka i percepcije kojima pridaje temeljnu, bazičnu ulogu u kognitivnom funkcionisanju Neki psihološki pravci kao npr. Bihejviorizam, ekstremno podvlači presudan uticaj sredine (S) preko čula na kognitivne funkcije koje analizira na nivou ponašanja (R)

4. Empiristička filozofska škola • Džon Lok: “Nihil est in intelectu quod antea non fuerit in sensu” • Ljudski duh je prazan list hartije (tabula rasa) na kome iskustvo ispisuje svoje sadržaje. • U iskustvu (empiriji) je izvor svog saznanja i ideja

5. Iskustvo gluve osobe • Gluvoćadovodi do drugačijeg formiranja iskustva koje utiče na specifično ponašanje. Iskustvo gluve osobe formira se drugačijim neauditivnim sredstvima pa saznajni sadržaji počivaju na drugačijim temeljima. • U tim temeljima nedostaje ili je oštećena veoma značajna cigla auditivnog iskustva

6. Majklbastov petostepeni model • Majklbast je predložio model hijerarhije kognitivnog iskustva koji polazi od senzacija, preko percepata,predstava,simbola do pojmova, dakle prelazi put od konkretnog do apstraktnog. • Ovaj model on smatra veoma korisnim za studiranje senzorne deprivacije kao i za izučavanje jezika i jezičke patologije

7. Šestostepeni model kognitivnog iskustva • . H APSTRAKTNO J I E S R K A U R S H T I V J A A KONKRETNO KONCEPTUALIZACIJA SIMBOLIZACIJA MEMORISANJE PREDSTAVLJANJE PERCEPCIJA SENZACIJA

8. Senzacija • U osnovi modela kao prvi bazični sloj nalazi se senzacija. Senzacija je po složenosti najniži i najkonkretniji oblik iskustva ali ako se on ošteti kao izvoronda se svaki sledeći, viši nivoiskustva u hijerarhiji, sve do najapstraktnijeg, takođe oštećuje i menja. • Nedostatakilinarušenje auditivnog senzornog iskustva dovodi do nedostataka u čitavoj hijerarhiji

9. Kada izostane auditivna senzacija • Onda izostaje auditivna percepcija • auditivna predstava • auditivna memorija • auditivni simbol • auditivno zasnovan koncept

10. Senzacija (auditivna) • Aktivnost nervnog sistema koja nastaje usled draženja čulnog organa koje na psihološkom, subjektivnom planu proizvodi oset • Auditivni oseti nastaju aktiviranjem aparata za sluh i stimulacijom nervne aktivnosti u nervusu acusticusu i auditivnom centru temporalnog režnja • Pogledati: “Sluh i slušna oštećenja” str.48-58 (naslov: Slušni oseti i slušna percepcija)

11. Psihofizika i psihofizika slušanja • Ako se dogodi neka eksplozija na suncu gde nema nijednog živog bića u okolini DA LI JE BILO ZVUKA? Fizičar: “naravno da je bilo” Psiholog: “naravno da nije bilo” Fizičar definiše zvuk kao formu energije koja se prenosi serijom vazdušnih talasa a psiholog misli na slušni oset (subjektivnidoživljaj slušanja).

12. Psihološka tačka gledišta U prirodi i čovekovoj urbanoj sredini postoje različita treperenja vazdušnih struja ali sa psihološke tačke gledišta možemo ih nazvati zvukom tek kad postoji prijemnik-organ sluha kod nekog živog bića (npr.njegovo dešifrovanje na nivou CNS kod čoveka) i stvaranje auditivnog oseta.

13. Psihološki posmatrano zvuk je: Subjektivni psihološki ekvivalent vazdušnih treperenja( senzacija ili oset),dakle mentalni, kognitivni entitet koji postoji samo unutar nas.

14. Terminološko razgraničenje • Termin “zvuk” istovremeno se koristi za objektivno treperenje vazdušnih talasa i za subjektivni doživljaj-oset koji se mentalno oblikuje kod osobe koja sluša. Ovo stvara konfuziju pa se zato terminološki razgraničava: • Auditivni – povezan sa osetom zvuka koji se čuje • Akustički -povezan sa fizičkim karakteristi- kama zvuka

15. Psihofizika (Oto Fehner) • Bavi se izučavanjem odnosa između fizičke energije i njenih stimulacija na ljudski organizam koje proizvode psihičke ekvivalente tj. čulne doživljaje (slušni,vizuelni,olfaktivni, gustativni, taktilni,vibrotaktilni itd.) • Organizmi imaju čulna ograničenja i vrše selekciju draži (reaguju samo na određene intenzitete i koncentracije energije)

16. Ljudsko uvo reaguje na: • 20-20.000 HZ (herca) a iznad (ultrazvuk) i ispod (infrazvuk) ovog opsega ne čuje. • Pas ima čulo sluha podešeno za prijem šireg opsega draži od ljudskog. • Vazdušno treperenje može biti periodično-ton može biti aperiodično- šum Auditivna draž – količina fizičke energije koja je u stanju da izazove razdraženje auditivnog receptora i izazove auditivni oset

17. Pragovi draži • Apsolutni (donji) prag –najmanji intenzitet draži (auditivne) koji može izazvati oset. Vudvort:“prelazna tačka između draži suviše slabih da izazovu reakciju i dovoljno jakih da dovedu do reakcije”. Prag razlike-najmanja promena u intenzitetu fizičke energije potrebna da dovede do prve jedva primetne razlike u intenzitetu oseta.

18. Pragovi • Maksimalni (gornji prag)- najveća količina energije (intenziteta draži) koja se diskriminiše,nakon čijeg povećavanja se intenzitet oseta ne menja. • Prag bola- intenzitet zvuka koji izaziva bol u ušima • Pragovi su promenljive veličine koje zavise od trenutnog fizičkog i psihičkog stanja i mogu se snižavati vežbanjem(auditorni trening).

19. Opažanje visine i glasnosti zvuka • Opažanje visine zvuka(niži i viši) –zavisi od broja treptaja u sekundi (frekvencije). • Opažanje glasnosti zvuka (tih,glasan)-zavisi od amplitude zvučnog talasa • Ovo su dva gruba i dominantna odnosa između fizičkih karakteristika vazdušnog talasa i prirode oseta koji proizvode ali na oba ima izvestan uticaj i ona druga fizička karakteristika

20. Vremensko trajanje draži • Kratkotrajno izložena ispodpražna draž može dostići apsolutni prag ako se vremenski duže izlaže- fenomen vremenske sumacije • Veći intenzitet draži kraćeg trajanja može biti jednako efikasan kao slabija draž koja duže traje. • Ovo je značajno sa stanovišta habilitacije i rehabilitacije

21. Oseti osoba oštećenog sluha • Gluvi – auditivne senzacije ne postoje. Redosled važnosti čula: 1.vid,2.pipanje, 3.miris, 4.ukus. Tičener:”augenman” • Nagluvi- auditivne senzacije su deficijentne, iskrivljene, slabe, imaju više šumova. Redosled važnosti čula: 1.vid, 2.sluh, 3.pipanje, 4.miris, 5. ukus.

22. Vizuelna senzacija je primarni oblik saznajnog iskustva gluve osobe Njihova vizuelna senzorna iskustva počivaju na istim zakonitostima kao i iskustva čujućih ali se pod uticajem nedostatka sluha mogu više uvežbavati. O tome govori teorija kompenzacije. Preciznije rečeno neki aspekti vizuelne senzorike i opažanja mogu se usavršiti . Postoje i suprotni empirijski nalazi koji govore o oštećenju vizuelnih senzacija i percepcija kod gluvih. Preciznije rečeno neki aspekti vizuelne percepcije gluvih mogu biti oštećeni

23. Gluvoslepoća • Dovodi do predominantnosti taktilne i vibrotaktilne percepcije • Dodatna važna čula su olfaktorno i gustativno • Vreme nastanka,redosled nastanka, intenzitet i iznenadnost oštećenja vida i sluha su relevantni činioci koji utiču na psihološke posledice