1 / 50

Strategije korišćenja ekološki čistih i energetski efikasnih autobusa za JGP u gradovima EU, sa osvrtom na iskustva GS

Strategije korišćenja ekološki čistih i energetski efikasnih autobusa za JGP u gradovima EU, sa osvrtom na iskustva GSP''Beograd'‘. Slobodan Mišanović , dipl.inž.saobr. Šef službe za eksploatacionu analitiku GSP ''Beograd'‘ UITP-Bus Committe, Brussels-Belgium

lynnea
Download Presentation

Strategije korišćenja ekološki čistih i energetski efikasnih autobusa za JGP u gradovima EU, sa osvrtom na iskustva GS

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Strategije korišćenja ekološki čistih i energetski efikasnih autobusa za JGP u gradovima EU, sa osvrtom na iskustva GSP''Beograd'‘ Slobodan Mišanović, dipl.inž.saobr. Šef službe za eksploatacionu analitiku GSP ''Beograd'‘ UITP-Bus Committe, Brussels-Belgium HCV - FP7 EC , Hybrid User Forum 2011-2013

  2. Naftna kriza 70-tih i 2000-tih Ograničen vek eksplatacije konvencionalnih fosilnih goriva. Aktuelni problemi vremena u kome živimo problem energije problem zaštite životne sredine

  3. 2005. 1973. Osnovno pitanje koje je uticalo na inteniziviranje razvoja alternativnih goriva postalo je pitanje ekologije odnosno rapidnog povećanja zagadjenja životne sredine kao direktne posledice sagorevanja fosilnih goriva Enormno oslobodjavanje ugljen dioksida CO2 pre svega iz automobilskih motora i industrijskih postrojenja doveli su do globalnog zagrevanja izazivanja tz. Efekta staklene bašte, nastajanje kiselih kisa i oštećenja gornjih slojeva atmosfere. Vozila sa konvencijalnim pogonom jedni su od glavnih uzročnika urbanog zagadjenja i emisije izduvnih gasova u gardovima. LONDON – 7 % ( 8500 autobusa ) PARIS – 5 % (4000 autobusa) BERLIN – 1% (1800 autobusa)

  4. Godišnja nabavka oko 4.500 novih vozila 5 najvećihsvetskih proizvodjača iz EU STRATEGIJA RAZVOJA ‘’EKOLOŠKI ČISTOG JAVNOG PREVOZA ‘’ U EU ČINJENICE • U 50 najvećih gradova u operativnoj upotrebi je oko 54.700vozila - BUS : 80%realizovanog transportnog rada izražen u vozilokm - 12.000autobusa godišnja proizvodnja u EU, 60 % svetske proizvodnje - 8500 autobusa (73 %) (MERCEDES, MAN, VOLVO, IRISBUS, SCANIA) - učešće autobusa u emisiji CO2 koja potiče od saobraćaja je oko 5 %

  5. STRATEGIJA RAZVOJA ‘’EKOLOŠKI ČISTOG JAVNOG PREVOZA ‘’ U EU POLAZNE OSNOVE KYOTO sporazum- Da bi se uticalo na dalje sprečavanje porasta zagađenja izazvanog korišćenjem fosilnih goriva najrazvijenije zemlje sveta ratifikovale su KYOTO sporazum kojim se ogarničava emisija gasova u atmosferu pre svega CO2. 33/2009/EC Direktiva o uvodjenje energetski efikasni i ekološki čistih vozila u javnom sektoru, od 1. 12. 2010. godine Direktiva definiše strategiju smanjenja emisije CO2 za 20 % do 2020. godine u poredjenju sa baznom 1990. godinom. Proporciju učešća korišćenja alternativnih goriva kao što su Bio goriva ( biodizel, bioetanol), komprimovani prirodni gas CNG u iznosu od 20 % u odnosu na sve derivate u ciljnoj 2020. godini, kao i unapredjenje energetske efikasnosti u smislu smanjenja potrošnje pogonskog goriva za 20 %.

  6. Direktiva reguliše i ekološke i energetske kriterijume prilikom nabavke novih vozila, koji će biti sastavni deo tenderske procedure Ovom direktivom definiše se i cena emisije izražena u Euro/kg za svaki produkt. CO2 ( 0,03-0,04 Euro/kg ) , NOx ( 0,0044 Euro/g ), NMCH ( 0,001 Euro/g ) , PM ( 0,087 Euro/g ). Direktiva precizira da osnova za sve kalkulacije u smislu izračunavanja vrednosti emisije ili troškova emisije štetnih gasova bude g/km, a ne g/KWh.

  7. Strategija razvoja ekološki čistih autobusa za JGP u gardovima EU

  8. SMERNICE BUDUĆEG KONCEPTA “ČISTIH” VOZILA U EU 1. Evolucija EURO propisa u pogledu emisije izduvnih gasova 2005/55/EC, 2005/78/EC, 2006/51/EC ( ADR80/02, ADR80/03) ESC TEST Dir. 1999/96/EC, 595/2009/EC uvodjenje EURO VI od 31.12.2013. godine 2. Direktiva 2003/17/EC Ova direktiva precizira i reguliše kvalitetdizelgoriva, posebnomaksimalninivosumpora.

  9. Odnos emisije zagadjenja autobusa sa različitim EURO normama Euro 5 Euro 4 Euro 1 Euro 2 Euro 3 = = = =

  10. 3. Korišćenje vozila sa pogonom na prirodni gas (CNG) Prednosti: Nizak nivo emisije štetnih gasova Niži nivo buke i vibracija CNG ima značajno nižu cenu od dizela Veće rezerve prirodnog gasa u odnosu na naftu Nedostaci: Viša cena vozila Visoki troškovi infrastrukture Dodatni troškovi atesta opreme Manji kapacietet vozila

  11. 4. Korišćenje bio goriva ( Biodizel, Bio etanol, Bio gas ) 5. Korišćenje obnovljivih BIOGORIVA (BIODIZEL, ETANOL, BOIGAS) Interes za povećanom proizvodnjom biogoriva porastao je u poslednjih 5 do 10 godina zbog njegove visoke efikasnosti kao pogonskog goriva; Ograničene rezerve fosilnih goriva Rast cena sirove nafte Rešenje ekoloških problema: smanjena emisija gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte (naročito CO2), odnosno smanjenje njihovog uticaja na globalnu klimu;

  12. Biodizel / FAME / Mešavina metil estara dobijenih iz sirovog biljnog ulja (FAME) ili upotrebljenih ulja i masti; Kao osnovna sirovina se najčešće upotrebljava zrno uljane repice, soje i suncokreta; Biodizel je, po svim tehničkim karakteristikama, idealan supstitut za fosilni dizel Prilikom upotrebe biodizela nisu potrebne značajne modifikacije dizel pogonskih agregata Koristi se nezavisno ili pomešan sa dizelom fosilnog porekla (B100, B20, B5 ili B2 – broj označava procentualno učešće biodizela u mešavini). Nedostaci: - Manja energetska moć u odnosu na dizel utiče na veću potrošnju - Pojava korozije ako se koristi kao B-100

  13. Direktivom 2003/30/EC doneta je obavezujuća odluka za sve članice EU kojom moraju da obezbede minimalne proporcije biogoriva i ostalih obnovljivih goriva na svojim tržištima; • Referentna vrednost postavljenih ciljeva izračunata na osnovu energetskog sadržaja za ukupan benzin i dizel gorivo: • - 5.75% do 31. decembra 2010. godine • - Evropska Komisija će proceniti dalji progres • Direktivom 2003/96/ EC omogućuje se državama EU da biogorivo oslobode oporezivanja kako bi ih učinila konkuretnim dizelu i benzinu. Austrija, Španija, Švedska, Italija i UK su već implementirale poreske mere u korist biogoriva

  14. 5. Korišćenje dizel-električnih “hibridnih vozila” Koncepcija rada zasniva se na proizvodnji električne energije za vreme rada dizel motora i njeno akumuliranje u specijalne baterije velikog kapaciteta. Serijski tip pogona Paralelni tip pogona

  15. Vodeći proizvođači hibridnih autobusa na Evropskom tržištu

  16. VOLVO 7700 Hybrid / AVL-Luxemburg Tehničke karakteristike: • dužina 12.000 mm • širina 2.555 mm • visina 3.200 mm • broj vrata 3 • pneumatici 275/70 R 22,5 • Broj putnika 95 • dizel motor : Volvo D5E • elektro pogon ukupne snage 160 KS, obrt.moment 800 Nm • Dizel motor snaga: 220 KS, moment 800 Nm • baterija Litijum-jonska • sistem: paraleni

  17. CITARO G Blue Tec- Hybrid/TPG-Ženeva Tehničke karakteristike: • dužina 17.940 mm • širina 2.555 mm • visina 3.325 mm • pneumatici 275/70 R 22,5 • max opterećenje 28.000 kg ( 7.245 kg+11.500 kg +11.500 kg ) • Broj putnika 132 ( 48 sedenje + 84 stajanje ) • dizel motor 4,8 l OM 924 LA snaga 160 KW • elektro pogon 4 motora ukupne snage 160 KW • baterija Litijum-jonska

  18. Hess –Hybrid 24 m / AVL-luxemburg

  19. Trenutno stanje u Evropi je sledeće: U ovom trenutku Hibridni autobusi najviše su zastupljeni u Severnoj Americi ( USA+Kanada). Na kraju 2010. godine ukupno u eksploataciji bilo je 6020 ( DIizel električna ) i 300 ( CNG+električna ) hibridna autobusa.

  20. •Daimler ORION Bus Cummins ISB260 engine BAE Systems trans. Li-ion battery •NEW FLYER-Xcelsior Cummins ISB280 engine GM-Allison EP40 trans.

  21. 1]Bus Emissions and Air Pollution in London, Buses are responsible for 8% of carbon monoxide emissions (CO), 6% of hydrocarbons (HC), 9% of nitrogen oxide emissions (NOx), 7,7% of particulates and 5% of CO2[1].

  22. ZEUS - Bredamenarini bus Lenght = 5,9 m. Passen. = 23 Batty Li-ion 58 kWh Autonom. = 120 km OREOS 2X GRUAU-PVI Lenght = 7,2 m. Passen. = 22 Batty Li-ion 85 kWh Autonom. = 120 km

  23. Primena tehnologija sa vodonikom '' gorive ćelije '‘ / Fuel-cell / • Eksperimentalno korišćenje autobusa za gradski prevoz sa pogonom na gorive ćelije Fuel cell • Inicijator projekta EU – komisija za energetiku u saradnji sa Daimler Chrysler – Evobus • Projekat CUTE – ECTOS – STEP- CHIC • CUTE / 2003-2009 /Obuhvaćeno 9 gradova EU • * ECTOS / 2001-2006 / Reykavik ( island) • STEP / 2004-2007 / Pert / Austarlia / • CHIC / 2010-2016 / London, Oslo, Milan • Kriterijumi za izbor gardova su bili • Klimatski • Geometrijske karakteristike trase • Linije koje prolaze kroz centralnu zonu grada • Način proizvodnje i distribucije vodonika

  24. Daimler Chrysler – Evobus je proizveo seriju od 30 solo autobusa Citaro koji su dodeljeni navedenim gradovima za eksperimentalno korišćenje. Tabela br.2 Tehničke karakteristike Citaro Fuel-Cell Slika br.2 Autobus CITARO sa pogonom na Fuel cell

  25. Vozila sa pogonom na gorive ćelije kao gorivo koriste vodonik H2 • Vodonik H2 gorivo budućnosti • Rešenje problema energije • Ekološki potpuno čisto • Mogućnost dobijanja procesom • Elektrolize vode H2O • H2O = H2 + ½ O2 • Anoda: 2 OH =½ O2 + 2 H2 O + 2 e- • Katoda: 2 H2 O + 2 e- = H2 + 2 OH • Reformacijom ugljo vodonika najčešće prirodnog gasa metana CH4 • CH4 +H2O = CO + 3 H2 • Osnovni problem • Vodonik ne egzistira kao slobodan elemenat u prirodi, • visoka cena proizvodnje, sofisticirana tehnologija Tabela br.3 Nulta emisija zagadjenja Slika br.3 Autobus CITARO, komponente Fuel cell 1. Boce sa H2 / 350 bar, 40-43 kg punjenje 2. Jedinica za regulisanje radnog pritiska H2 3. Fuel cell jedinice / 2 modula / za dobijanje struje 4. Jedinica za hladjenje Fuel cell modula 5. Jedinica za transfer kiseonika O2 iz atmosfere 6. Ispust za vodenu paru kao nus-produkta reakcije 7. Pogonski elektromotor sa automatskom transmisijom

  26. Slika br.4 Tehnologija proizvodnje, skladištenja i korišćenja Vodonika H2 kao goriva za Fuel cell vozila u Londonu

  27. Autobus CITARO u zimskim uslovima eksploatacije, Stockholm Rezultati testiranja STOCKHOLM Linija 66 Dužina trase 7.800 m Broj stanica 27 Mali nagibi duž trase 2x100 m Učestala zasićenost saobraćajnog toka Slika br.6 Prostorni položaj linije 66 u Stockolmu

  28. Tabela br.6 Anketa 11 gradova nakon 2. godine testa Tabela br.5 Rezultati testiranja STOCKHOLM * 1 - idealna /najbolja / ocena 3 - najlošija ocena ** 160 Evra / 100 km *** 1,2 mil. Evra cena jednog fuel cell

  29. FUEL CELL PROJEKTI koji su u toku CHIC Project London 8 uts. Wright Oslo 5 uts. Van Hool Milan 3 uts. Evobus South Tyrol 5 uts. ---- Aargau(Sw) 5 uts. Evobus TOTAL 26 buses Other European Berlin 4 uts. MAN Hamburg 10 uts. Evobus Cologne 2 uts. APTS Amsterdam 2 uts. APTS

  30. Iskustva GSP,,Beograd'' u korišćenju ekološki čistih vozila za javni gradski prevoz GSP''Beograd'', kao aktivni član UITP (International Association of Public Transport), ima obavezu da podstiče razvoj i primenu ekološki čistih i energetski efikasnih vozila za JGP, čime kompanija dokazuje svoje opredeljenje za praćenje i uključivanje u sve Evropske i svetske trendove kao i lidersko mesto u regionu.

  31. BIO-PEX probna eksploatacija biodizela / 2006. godina / Za potrebe sprovođenja eksperimentalnih istraživanja odabrana su 2 solo vozila domaće proizvodnje IK-103. Kao reperna - komparativna grupa, korišćena su takođe dva vozila IK-103 iste godine proizvodnje sa pogonom na Eurodizel. Linije na kojima su vozila radila su linije 55 (Zvezdara-Železnik) i linija 511 (G.Ž.Stanica – Sremčica). Neki od rezultata projekta su prikazani u tabeli 2. Rezultati uporednih istraživanja korišćenja BIODIZELA I EURODIZELA sa aspekta emisije štetnih gaova

  32. Projekat ''Beo bus'' / 2008. godina / GSP’’Beograd’’ pokrenuo je projekat pod nazivom BEOBUS, sa osnovnom idejom definisanja strategije razvoja održivog autobuskog podsistema javnog prevoza u Beogradu. Posebna pažnja je posvećena tehničkim i ekološkim efektima eksploatacije, što je podrazumevalo uvođenje u eksplataciju vozila koje zadovoljavaju EURO 4 standard. Od izuzetnog značaja su bila i iskustva stranih kompanija za javni gradski prevoz, članica UITP-BUS Committe, kao i renomiranih svetskih proizvođača autobusa. Konačna realizacija projekta finalizovana je u julu 2008. godine, isporukom 55 zglobnih autobusa IK-218 N i 45 solo IK-112N. Novi niskopodni, klimatizovani autobusi u saobraćaju

  33. Najopterećenije saobraćajnice u Beogradu od autobusa za JGP ( 2009. godina)

  34. Struktura autobuskog voznog parka

  35. Podaci za 2002. godinu uzeti iz istraživanja ‘’ELTRAN-INFO’’ : Beogard kao saobraćajno i ekološki organizovan grad** U 2002. godini na navedenoj deonici realizovano oko 1.334.646 km*** U 2009. godini na navedenoj deonici realizovano 1.769.015 km, Za izracunavnje emisje korišćenja ACEA & SORT metodologija

  36. Probna eksploatacija autobusa BIK-203 CNG-S u GSP ''Beograd''/2009/ Testiranje je obavljeno u periodu od 25.05-18.06.2009. godine. U cilju što realnijeg ispitivanja tehničkih, eksploatacionih i ekoloških aspekata korišćenja CNG u autobuskom podsistemu javnog gradskog prevoza u Beogradu, kao merodavne linije na kojima su vozila radila odredjene su linije 55 (Zvezdara-Železnik), linija 58 (Pančevački most - Novi Železnik), linija 74 ( Omladinski stadion-Bežanijska kosa ) i linija 94 ( Blok 45 - Miljakovac 1 ) Autobuse sa pogonom na CNG karakteriše značajno niži nivo emisije izduvnih gasova u poredjenju sa autobusima na dizel pogon. Ovo se posebno odnosi na poredjenja sa dizel motorima Euro 2 i Euro 3 normi, koji imaju višestruko veće emisije štetnih izduvnih gasova i čestica. Razvojem dizel motora Euro 4, Euro 5 i EEV normi, emisija izduvnih gasova je na nivou koju emituju motori sa pogonom na CNG

  37. Obnova elektro podsistema prevoza 2010,2011,2012. godina GSP''Beograd'' u toku 2010. godine realizovao je najveću obnovu trolejbuskog voznog parka sa 83 nova savremena trolejbusa ''Belkommunmas''. Tokom 2011 i 2012. godine tramvajski podsitem biće modernizovan sa 30 niskopodnih visokokapacitivni tramvaja ''CAF'' Početak eksploatacije 10 autobusa na CNG i izgradnja stanice za punjenje / 2011/ Obnova autobuskog voznog parka sa 250 novih autobusa / 2011 i 2012. godina/ Obnova autobuskog voznog parka sa 250 novih autobusa značajno bi uticala na poboljšanje ekološke situacije u Beogradu posebno na smanjenje emisije štetnih izduvnih gasova i buke. Planirano je da svih 250 autobusa bude opremljeno motorima koji ispunjavaju EURO 5 (EEV) norme, koje su trenutno najviši standardi u Evropi.

  38. Struktura autobusa GSP''Beogard'‘ prema EURO normama emisije štetnih gasova ( 2011)

  39. Nabavkom novih 250 autobusa sa EURO 5 standardom i rashodom 224 autobusa sa normama EURO 0,1,2 u 2012. godini struktura voznog parka sa stanovišta emisije štetnih gasova bila bi značajno unapređena

  40. Procena emisije štetnih izduvnih gasova za 2010 i 2012. godinu od strane autobusa GSP'' Beograd''

  41. Hvala na pažnji Thank you Danke schön Merci Mushas gracias Mille grazie

More Related