470 likes | 831 Views
MOTIVI. U svakom trenutku u pozadini naših misli i delovanja leži bezbroj motiva koji se međusobno prepliću Široki raspon motiva utiče na to šta mislimo , osećamo i činimo.
E N D
U svakomtrenutku u pozadininašihmisli i delovanjaležibezbrojmotivakoji se međusobnoprepliću • Širokirasponmotivautičena to štamislimo, osećamo i činimo
Motivacija-opštestanjepobuđenostikoje je pokrenutounutrašnjimilispoljašnjimpodsticajima, a usmereno je kapostizanjuciljevakojidoprinosezadovoljstvu • U okvirustanjapobuđenostirazlikujemosledećepokretačečovekovogponašanja: potreba, nagon, težnja, želja i namera.
Motivipočinjusajavljanjempotrebe (želje, težnje, namere) kojanastajekada se narušistanjerelativneravnoteže, prikojojosobanormalnofunkcioniše u organskom, psihološkom i svakomdrugomsmislu. • Svesnodoživljenapotreba je nagonkojiosobuusmerava da neštopreduzmekako bi potrebuzadovoljila.
Ponašanjeusmerenokaostvarenjuciljanaziva se instrumentalnimponašanjem • Ostvarenjecilja je važan element motiva i značizadovoljenjepotrebe • Primer instrumentalnogponašanja:detekojeplačejer ne želi da ide naspavanje. Na plačdetetamajkaprestaje da insistiranaodlaskunaspavanje i tešidete. Na osnovuodređenogbrojaiskustava u kojima je plačsredstvopostizanjacilja, deterazume da je njegovplač instrument oslobađanja od odlaskanaspavanje i počinje da garedovnokoristi u zadovoljavanjusvojihpotreba.
Kadauzpotrebu i nagon u svestipostoji i predstavaprivlačnogciljakojimože da zadovoljipostojećupotrebu, javlja se želja.
PODELA MOTIVA • Homeostaznimotivi (nazivaju se jošbiološkiilifiziološki), suzasnovaninapostizanjuhomeostaze (ravnoteže) u organizmu, odnosno, nazadovoljenjuurođenihpotreba (glad, žeđ, mokrenje, seksualninagonitd.) • Stanjehomeostaze u organizmunarušava se različitimnedostacimai viškovimakojipodstičudelovanjeorganizmakazadovoljenjunarušenihpotreba. • Osnovnekarakteristikehomeostaznihmotivasu: neprijatnodraženje, napetostkojagoninaaktivnost i kojaimazaciljeliminisanjeneprijatnosti
Homeostaznimotivise dele na: • (1) motive zaodržavanjejedinke – glad, žeđ, izbegavanje bola, odmor, san, toplota... i • (2) motive zaprodužetakvrste – seksualni i roditeljskimotiv. • Nehomeostaznimotivi se nazivajujoš i višiilisloženimotivi a čineihsocijalni (društveni) i lični (ego) motivi.Kodovihmotivanemaneprijatnenapetosti, organizamtežipovećanju a ne smanjenjudraženja. • Nehomeostaznimotiviuključuju motive zaaktivnosti, čulnestimulacije i radoznalost.
Ličnimotivisuusmereninasopstvenuličnost, nasopstvenoJa, a odnose se nasamopotvrđivanje, samoisticanje, težnjukamoći, superiornostiitd. • Ovimotivizadovoljavajumnogeurođene motive, a kriterijumnjihovogzadovoljenjanalazi se u samojosobi (lični ideal) ili u drugima.
Postoječetiriosnovnaličnamotiva: • motiv sigurnosti – potreba da nas niko ne ugrožava; • motiv za ugledom i poštovanjem – potreba da nas drugi uvažavaju; • motiv prestiža – potreba da se bude bolji od drugih; • motiv moći – potreba da se dominira. Ovaj motiv je povezan sa ličnom promocijom i ličnim marketingom.
Od ličnihmotivaposebnose pominje motivpostignućakojipodrazumevatendenciju da se postigneneštovredno i neštočime se pojedinacmožeistaćipreddrugima. • Motivpostignuća je naučenmotiv i on zavisi od faktorasredine, potkrepljenja i sl. • Ovajmotiv je naročitokarakterističanzaekonomskirazvijenijadruštva u kojima je uspehvrlovažan i presudanzapostizanjeodređenogdruštvenogstatusa.
Društvenimotivisumotivikojizasvojejavljanje i zadovoljenjezahtevajuvezu i interakcijusadrugimljudima. Oni mogubitipozitivni i negativni. • Pozitivnidruštvenimotivi (afilijativnimotiv) uključuječovekovupotrebu da okosebeimaljudekojićegavoleti i razumeti, ljudenakojemože da se osloni i sakojimadoživljavabliskost i poverenje. • Nekiautori u okviruovegrupemotivaposebnoizdvajajutzv. gregarnimotivkoji se manifestuje u težnjipojedinca da budezajednosadrugimljudima, da budedeonekesocijalnegrupe i u osećanjuuznemirenosti i nelagodnostikada je izvansvojegrupe (težnjasličnaživotinjamakoje se okupljaju u stado).
Negativnidruštvenimotivpodrazumevapotrebuzadrugimljudima, ali u pravcudemonstriranja svoje moći ili da bi se drugim ljudima nanosilo neko zlo. • Ovi motivi se ogledaju u sebičnosti i neprijatnosti prema drugima, a najizraženiji je motiv agresivnosti koji uključuje težnju za nanošenjem štete i povrede do uništenja.
Po svomizvorunastanka, motivacijasvakoga od nasmožebitiunutrašnja (intrinzična) i spoljašnja (ekstrinzična). • Intrinzičnamotivacijaproizilaziiz same ličnosti, izvolje i želje da se preduzimajuodređeneaktivnostikojevolimo (učestvujemo u nekojaktivnostijernam to donosiuživanje, prijatnost i sl.).
Ekstrinzičnamotivacijaproizilaziizspoljašnjihokolnostiilifaktora (učestvovanje u određenojaktivnosti i ostvarenjenekogciljadonosipratećenagradepoputnovca, socijalnogpriznanja, unapređenja i sl.).
U odnosunavrstupreovlađujućemotivacijepremaodređenojaktivnosti – da li neštoradimojeročekujemonagraduilizbog toga što to volimo, razlikovaće se i našeponašanje • Kadaradimoposao u komuživamo mi samipreuzimamovođstvo, samiregulišemointenzitet i tempo svograda i ponašanja i otpornismonanegativnupovratnuinformaciju (kritiku) o svompostignuću • Suprotnoovome, akoradimoodređenuaktivnost i pri tome smomotivisanispoljašnjimfaktorima, bićenampotrebnodostainstrukcija, vođenje u radu i pozitivnapovratnainformacija o našempostignuću u nastojanju da održimopoželjannivomotivacije.
Funkcionalna autonomija motiva • Gordon Olport (Allport, 1961) govori o funkcionalnoj autonomiji motiva i napominje da između potreba i ciljeva kojima težimo stoji instrumentalno ponašanje koje je sredstvo ostvarenja potrebe. • U slučajevima kada to ponašanje umesto sredstva postane samo sebi cilj funkcionalno se osamostaljuje i razvija novi motiv. • Primer deteta koje pri polasku u školu želi da opravda očekivanje roditelja, nastavnika i socijalne sredine, a kada odraste, razvije potrebu za učenjem. U početku je saznajni motiv bio u drugom planu, ali je kasnije taj motiv postao funkcionalno autonoman
Teorijasamodeterminacije • Premateorijisamodeterminacije (DeciiRyan, 2000), intrinzičnamotivacija je prirodnamotivacionatendencijačoveka, prototipsamodeterminišućihaktivnostikojusocijalnaokolinamožejošvišepodstaći, ali i sprečiti. • Ukolikosocijalnaokolinaonemogućujepojedincu da zadovolji tri osnovnepsihološkepotrebe: potrebuzaautonomijom, potrebuzakompetencijom i potrebuzapovezanošću, pojedinacćeugušitisvojuintrinzičnumotivaciju i bićemotivisanisključivospoljašnjimfaktorima.
Autonomija se odnosinapotrebupostizanjaosećanjasamousmerenosti i ličneregulacijesopstvenogponašanja. • Kompetencijapodrazumevapotrebu da se osećamouspešno i sposobno, odnosno, da našeinterakcijesaspoljašnjom (fizičkom i socijalnom) sredinombuduefikasne i efektivne • Povezanostsadrugimapredstavljapotrebuzauspostavljanjembliskihemotivnihvezasadrugimljudima (osećanjeprivrženosti).
U meri u kojojsocijalnasredinaomogućavazadovoljenjeovihpotreba, ljudiće se razvijati i funkcionisatinazdravnačin, a u meri u kojojsuovepotrebenezadovoljene – funkcionisaćenabolestan i neoptimalannačin.
Premaistimautorima, bilokojavrstaspoljašnjenagradenegativnoćedelovatinaintrinzičnumotivaciju, jerspoljašnjenagradeimajueksterni (spoljašnji) lokuskontrole i uzročnosti i one narušavajuprimarnupotrebuzaautonomijom • Mogućnostizbora i davanjeprilikazasamoinicijativupodstičuintrinzičnumotivacijujeromogućavajuvećiosećajautonomije, dajuprilikuzaiskazivanjekompetentnosti i povezanostisadrugimljudima i time čineosnovuzaintrinzičnoponašanje.
Dakle, premateorijisamodeterminacije, ukolikodeteuživa u određenojaktivnosti (na primer, uživa u crtanju), potrebno je pohvalitiga, aliga ne trebadodatnonagrađivati. • Detetuje nagradaupravonjegovozadovoljstvo i unutrašnjeispunjenjekojeonodobijaupražnjavanjemvoljeneaktivnosti. • Ukolikose detetovaomiljenaaktivnost i dodatnonagradi (slatkišem, poklonom i sl.), aktivnostćepoprimitispoljašnjuuzročnost, štoćerezultiratigašenjemautentične, intrinzičkemotivacijekoddeteta i gubljenjemonogentuzijazma i ushićenostikojisupostojaliranije.
Kakav je odnosmotivacije i emocija? • Motivacioni i emocionalnisistemutičunamentalnuenergijusvakeosobe. • Njihovimdelovanjemnastajestanjepobuđenosti i procespokretanjaličnostinaaktivnost. • Motivipodstiču i razvijajupsihičkuenergijuosobe i usmeravaju je kavažnimzadacima i ciljevima. • Emocijepojačavajuiliumanjujuspecifične motive i pomažu u integrisanjumotivacionogponašanjatokomsocijalnihinterakcijaosobe.
Kao primer ilustracijeuzajamnogdelovanjamotiva i emocijanavodimopotrebuzapostignućem (motivzapostignućem) kodsportiste. • Potrebazapostignućemćemotivisatiosobukapostizanjuvrhunskihrezultata u određenomsportu, a emocijeponosa i zadovoljstvaćeodržati i podržati to postignuće. • U sličnojsituaciji, prisustvoemocijakrivice i kajanjakodsportiste (npr. da se ne učiništetadrugima, da se ne postignepobedanaračundrugih), pomoćiće da sportistaostvarivrhunskopostignućeuzpoštovanjedrugihsportista, njihovihprava i ferplejigru.
OSEĆANJE STRAHA • Osećanjestraha se oseća u situacijamakadaprocenjujemo da je ugroženanekanašavrednost i kadaistovremenoprocenjujemo da ne možemo da se adekvatnosuprotstavimoobjektuilisituacijikojatuvrednostugrožava • Važnaodrednicakvalitetastraha je procenakojučinimo, a koja se odnosinamogućnost da se uklonimoiliizbegnemopomenutusituaciju.
Strahpredstavljagrupuosećanja. • Strepnja - posebanoblikstraha, koji je vezanzaanticipacijubudućnosti. Strepnjamože da se javi u oblikutreme, zabrinutosti i anksioznosti. • Trema je vrstastrahakoji se oseća u vezi s nekomodređenombudućomsituacijomkojauključujeproverusposobnosti i umećaosobe, a zakojuosobaprocenjuje da moždaprevazilazinjenesposobnosti. • Tremamožeimati i pozitivanuticaj, pa možestimulisatiosobu u njenomnastojanju da se u određenojsituacijištoboljepredstavi.
Tzv. stimulativnatremamožemotivisati i pokrenutiosobu da preispita i unapredisvojesposobnosti, znanje i veštinekojesupotrebnezasituacijukoja je očekuje. • Takvatremastimulišeosobu, podižestepenuzbuđenjakako bi se osobaštoboljesnašla u datojsituaciji. Stimulativnatrema je povezana s aktivacijomsimpatičkogdelaautonomnognervnogsistema • Rezultatstimulativnetremenajčešće je jošboljapripremaosobezasituaciju i izazovekoji je očekuju.
Ukolikotremadostignevećerazmere i u tom smislupotpunopsihofizički ,,blokira” osobu, govorimo o tzv. inhibitornoj tremi. • Inhibitorna trema se ispoljava u izbegavajućem ponašanju i odustajanju od ulaska u buduću situaciju. • To ponašanje je povezano sa procenom osobe da je potpuno nespremna za datu situaciju, da situacija prevazilazi njene mogućnosti i granice.
Anksioznost je vrstastrepnjekojuosobaosećakadaprocenjuje da njenatrenutnacelokupnaživotnasituacijaprevazilazinjenesposobnosti. • Osoba jeanksioznakadaprocenjuje da nije u stanju da izađenakrajsaživotnimteškoćama • Anksioznostje neodređenogkaraktera i često se nazivalebdećistrah. • Ukolikoanksioznostpotraje, osobaćepribegavatinjenomeliminisanjuilitransformacijiputem: (1) konkretizacijeanksioznosti – usmeravanjeanksioznostikaodređenomobjektu i nastanakfobijaili (2) izražavanjaanksioznostiputemtelesnihsimptoma – tzv. somatizacijaanksioznosti (migrena, čir, hipertenzija i sl.).
Zabrinutost je vrstastrepnjekoja se odnosinapretpostavku i pomisao da bi nekaokolnost u kojuosobanemauvid i/ilikontrolumoglaugrozitineštoštoonasmatravažnimilizaštasebesmatraodgovornom. • Panika je intenzivan, snažan strah. Povezana je sadoživljajemvremena. Uspaničenaosobaveruje da nemavremena i da moraodmahpronaćiizlazizsituacije, štonijeuvektačno.
Koddece se javljajurazličitistrahovi - univerzalniljudskistrahovi, kaoštosustrah od izmicanjapodloge, strah od iznenadnog, jakogzvukailibljeskaitd • Koddece se javljaju i nekispecifičnistrahovikaošto je kastracionistrah, strah od odvajanja, strah od nepoznatihljudi i stranaca, strah od prljanja, strah od životinja, strah od demona, čudovištaitd. • Intenzitetdečijegstrahazavisiće od detetovogtemperamenta (dispozicijezanačinemocionalnogreagovanja), njegovognivoaanksioznosti, ranijihiskustavadeteta i detetoveimaginacije, kao i od trenutnesituacije (iznenadnoststimulusa, intenzitet i sl.).
Na kojinačin se trebaodnositipremadečijimstrahovima? • Kadasu u pitanjudečijistrahovi, pokušajirazumnogobjašnjenja (U sobinemavuka i vuk ne možedoći.), pokušajiismevanja, ignorisanja i sl., nisunačinikojićedatirezultate • Odraslikojibrinu o detetutreba da prihvatedečijestrahovesauvažavanjem i respektom.
Odraslimogupodučitidetekako da se onoštoefikasnijeizborisastrahom i izvoromsvogstraha: • Udahniduboko, napunisvojemišićesnagom i prođikrozsobu, videćeš da ćešuspeti! • Hajde da zatvorimooči i da tog strašnogmonstrumapretvorimo u smešnog i zabavnog! • Ostavićemolampicu pored tvogkreveta, pa akopoželiš, možeš je upaliti i proveriti da nemanikoga u tvojojsobi. • Hajde da tipročitambajku u kojoj je jedandečak, kaoti, uspeo da pobedivukodlaka i da gaoterasvojojkući!...
Značajnaintervencijaodraslihkojibrinu o detetu, a kojamožeumanjitiodređenestrahove i podstaćiosećajsigurnostikoddetetajesteinformisanjedeteta. • Ovose posebnoodnosinasmanjenjestraha od odvajanjakojiimasvojkontinuitet, a često je i intenzivan
Sa detetomtrebarazvijatipošten i autentičanodnos i, u tom pravcu, ne trebagaobmanjivati, većiskrenorazgovarati i informisatiga o situacijamakojećenastupiti. • Na ovajnačinizbećiće se iznenadne, novesituacije, a nastupajućapromenanećebitiprevišeintenzivna da prouzrokujestrahkoddeteta. • Akosuroditeljiskloni tome da obmanjujudeterazviće se nepoverenjenarelacijiroditeljdete.
Sličnaintervencijainformisanjujestepotpunapsihološkapripremadetetazanovesituacijekojepotencijalnomoguimatikarakterzastrašujućihiliugrožavajućihstimulusazadete. • Takonpr. polazak u školumožepredstavljatisituacijukoja je punanovihstimulusa i nepoznatihokolnostizadete. • Iakozanekudecupolazak u školunijeizrazitostresnaokolnost, potpunapripremadetetapredupredićestres i potpunoeliminisatinastajanjestrahabilokogintenziteta.
Zbogsvogintenziteta i trajanja, dečijistrahovimoguponekadpodstaćibuđenjedetetausrednoći. • Noćnemore se javljajukoddeceuzrasta od tri do osamgodina i manifestuju se vrištanjem, silovitimplakanjem, nemogućnošćudeteta da razlikujerealnost od sna i pokušajima da se i nakonbuđenjaodbrani od ,,napada” strašnihstvorenja. • U ovimsituacijamavrlo je važno da roditeljiliodraslikoji o detetu brine pružidetetuzaštitu i sigurnostkrozzagrljaj, milovanje...
Pitanja koja prate temu: • Koje pokretače čovekovog ponašanja poznajete? • Kakav je odnos potrebe, nagona i želje? • Šta je instrumentalno ponašanje? • Koja je osnovna podela motiva? • Kako nastaju tzv. homeostazni motivi? • Koje vrste homeostaznih motiva poznajete? • Koje vrste nehomeostaznih motiva poznajete? • U čemu je razlika između afilijativnog i gregarnog motiva? • Kakav je odnos motivacije i emocija? • Šta označava termin funkcionalna autonomija motiva? • Navedite osnovne postulate teorije samodeterminacije
Kako nastaje emocija straha? • Nabrojte podemocije koje čine emociju straha? • Pojasnite anksioznost kao vrstu straha • Koji su tipični dečiji strahovi? • Na koji način se treba odnositi prema dečijim strahovima? • Od kojih faktora zavisi intenzitet dečijeg straha?